05.06.2024.
Питања: У којим земљама тачно може да се користи Дина картица и преко којих платних система. Гувернер Јоргованка Табаковић је о томе говорила на представљању Извештаја о инфлацији. Која тачно услуга с њом може да се добије у иностранству – подизање новца с банкомата, плаћање у радњама, хотелима? Како да корисник препозна где у иностранству може да искористи такву заједничку картицу? Да ли је Дина и на домаћем терену толико заживела да има све функције као и Виза, Мастер. Чини ми се да има и погодности које други немају попут услуге подигни динаре. Колико се последњих година повећао број трансакција Дина картицом за неки референтни период од на пример пет година? Колико је то мерено према страним картичним системима, мерено у процентима? Када можемо да очекујемо да већина банака или чак и све банке омогуће да дина буде и кредитна картица, односно плаћање на рате.
Одговор: Основни циљеви због којих нека земља уводи националне платне картице јесу:
И поред малог броја трансакција које просечан корисник платне картице реализује ван земље, често се као велика и значајна предност интернационалних картица у односу на домаће истиче управо то – могућност употребе у иностранству. Када говоримо о просечном кориснику, однос колико користи платну картицу коју има у својој земљи, а колико у иностранству износи 99% према 1%. Међутим, како би корисник домаће платне картице могао да је користи и када путује у иностранство – национални картични системи су током претходних деценија покушавали да путем сарадње с глобално присутним интернационалним картичним системима обезбеде прихватање националног бренда и у иностранству. То се постиже издавањем тзв. co-badge заједничких платних картица које у земљи функционишу као национална платна картица, а ван земље као платна картица интернационалног бренда – интернационалног картичног система с којим је направљена сарадња. При коришћењу националних картица у земљи у којој су издате не постоје трошкови према интернационалним картичним системима. Дакле, понављамо, таква картица је направљена само зато да се корисницима националних картица омогући да тим истим картицама плаћају и у иностранству, без потребе да узимају и неку другу платну картицу неког од иностраних платних система. Трансакције интернационалних картичних система на неким развијеним тржиштима с националним картицама (богате економије Запада) углавном се своде на трансакције ван земље (3–5% трансакција), као што су, на пример, куповине на иностраним сајтовима – на иностраним интернет продавницама, док се домаћом картицом плаћа у својој земљи. У тој здраворазумској логици да се националном картицом плаћа у својој земљи која има своју националну картицу и тиме штеди налазимо јасно објашњење због чега је једна трећина свих картица на свету управо из групе националних картичних система, а и зашто је Народна банка Србије омогућила да Дина картица има интернационалну употребу.
Иако се у први план истиче да је Дина картица намењена доминантно за домаћу употребу и понекад јој се замера да нема могућност коришћења у иностранству, истичемо да та функционалност није суштински најважнија за домаће кориснике, јер се 3–5% трансакција обавља у иностранству. Али како би и ту замерку превазишли, Народна банка Србије је успела да сарадњом с картичним системом UnionPay и компанијом Discover Financial Services обезбеди интернационалну употребу Дина платне картице.
На иницијативу гувернера Јоргованке Табаковић, 2017. године је покренута иницијатива за успостављање сарадње с кинеским националним картичним системом UnionPay. С компанијом UnionPay International након тога потписан је Меморандум о разумевању, а затим и Уговор о сарадњи (закључен 2018. године), којим је предвиђено омогућавање прихватања UnionPay картица издатих у Кини и у свету на DinaCard прихватној мрежи (што омогућава кинеским туристима да плаћају својим картицама у нашој земљи, а нашим трговцима тиме подстиче продају), а потом и издавање заједничке DinaCard-UnionPay картице како би се Дина могла користити у иностранству. Данас се UnionPay картице у DinaCard прихватној мрежи прихватају на 72% ПОС терминала и 81% банкомата у нашој земљи. Започето је и издавање заједничке DinaCard-UnionPay картице. У складу са уговором закљученим између Народне банке Србије и компаније UnionPay International, DinaCard-UnionPay је по типу бесконтактна картица, која се користи и на прихватној мрежи DinaCard система и у иностранству на прихватној мрежи UnionPay-а, и то у више од 183 државe и територијe у свету. (Мрежа UnionPay-a у иностранству је стално растућа, јер се сматра да су кинески грађани пожељни купци и туристи свугде у свету.) Крајем прошле године Банка Поштанска штедионица је почела масовно издавање DinaCard-UnionPay картице својим корисницима, што укључује и студентске платне картице у сарадњи с Министарством просвете, науке и технолошког развоја. Издавањем студентских DinaCard-UnionPay картица и нашим студентима је стављена на располагање савремена картица с бесконтактном технологијом, коју могу бесконтактно да користе у земљи и иностранству.
Сарадња с компанијом Discover Financial Services у првој фази је подразумевала издавање DinaCard-Discover картица. Ове картице се, по истом моделу, у Србији користе као домаће картице, а у иностранству се могу користити на глобалној прихватној мрежи Discover у преко 200 земаља и територија широм света. Тренутно су актуелне активности на проширењу сарадње Народне банке Србије с компанијом Discover Financial Services како би се омогућило прихватања картица Discover у Републици Србији. На овај начин ће туристи из иностранства бити у могућности да у Републици Србији користе своје Discover картице издате ван наше земље и да обављају куповине у нашим продавницама. Највећи издавалац картица DinaCard-Discover јесте НЛБ Комерцијална банка АД Београд.
И с једном и с другом мрежом обухваћене су све глобалне најважније туристичке дестинације и све најразвијеније земље света.
DinaCard-UnionPay картице могу се користити ван Републике Србије на ПОС терминалима, интернет продајним местима и банкоматима обележеним логотипом компаније UnionPay, док се DinaCard-Discover картице могу користити на ПОС терминалима и банкоматима обележеним логотипом компаније Discover, Diners Club International и PULSE. Дакле, поред подизања новца на банкоматима, корисници у иностранству могу плаћати својим картицама на ПОС терминалима код трговаца из различитих области (широке потрошње, моде, здравства, туризма, авио-саобраћаја, хотелијерства…). Све новости и информације о DinaCard систему, као и сарадњи са интернационалним картичним системима у домену плаћања у иностранству, можете пратити на веб-сајту http://www.dinacard.nbs.rs/.
Занимљив је податак да се од укупног броја извршених трансакција платним картицама издатим у Републици Србији, преко 95% (до 98%) трансакција обави у Републици Србији, док се испод 5% (3–5%) трансакција обави у иностранству. Ово се односи на збирне податке, на све картице издате у Србији, независно од картичног бренда.
То треба повезати с податком да су најнижи трошкови за све учеснике у картичним системима у националном картичном систему DinaCard, с обзиром на то да је трошак по трансакцији који банке плаћају националном картичном систему вишеструко нижи од трошкова које учесници у картичним плаћањима плаћају ка иностраним картичним системима који послују на домаћем тржишту. Из тог разлога је веома важно да се за трансакције у земљи користи национална платна картица, јер се на тај начин смањују трошкови свим учесницима на тржишту, што представља корист друштва у целини.
DinaCard картица се позиционирала на тржишту, често као први избор банака и корисника који су препознали предности националног картичног система – и због знатно нижих трошкова обраде, и због сервиса који су доступни корисницима DinaCard картица. Искуство које Народна банка Србије има у вези с развојем безготовинских плаћања током последњих десетак година показало је да је најбољи и најефикаснији вид промовисања безготовинских плаћања снижавање трошкова трансакција за све учеснике. Свесни чињеница да се коришћењем националне картице у земљи и иностранству генеришу знатно нижи трошкови од иностраних картичних система, а да је проценат коришћења платних картица у иностранству испод 5%, питање је финансијске оправданости коришћења картица иностраних картичних система – када се на располагању има знатно јефтинији и високо функционалан платни инструмент. Истичемо још једном – вишеструко нижи трошкови које банке имају према DinaCard систему у односу на интернационалне картичне системе у пракси се преваљују на кориснике, смањују се и трошкови које плаћа друштво у целини, а средства наплаћена за услуге националном платном картицом остају у земљи и не представљају одлив из земље, већ, напротив, доприносе националној привреди.
У сарадњи с банкама издаваоцима, прихватиоцима и трговцима 2018. године омогућено је плаћање DinaCard картицама на интернет продајним местима у Републици Србији. У овом тренутку, Дина картица се прихвата на преко 2500 онлајн продавница у Србији, а сваког месеца број корисника који обављају плаћања домаћом картицом на интернету константно расте. У 2023. години Дина картицом укупно је остварено преко 9,7 милиона плаћања на интернету, што је за 38% више него у 2022. години, с тенденцијом непрекидног повећања. У онлајн продавницама где је омогућено плаћање Дина картицом могу се набавити: књиге, техничка роба, авио-карте, улазнице за различите догађаје, играчке, одећа и обућа, као и разне услуге, а може се обавити свакодневна куповина и код највећих трговинских малопродајна ланца у земљи (Делез, Меркатор С и Универекспорт). Поред наведеног, омогућено је плаћање комуналних услуга – Инфостан, услуга мобилних и кабловских оператера (МТС, А1 Србија, Yettel и СББ), као и услуга државних агенција и институција, попут Агенције за привредне регистре – портал еУправа и локалне пореске администрације. Један од важнијих пројеката у DinaCard систему, који је такође у току, јесте и спровођење 3D Secure протокола за аутентификацију корисника за интернет плаћања у DinaCard систему. У питању је савремена технологија коју користе и глобалне картичне шеме – Visa и MasterCard. Увођењем 3D Secure протокола за аутентификацију корисника додатно ће се унапредити ниво безбедности плаћања на интернету.
У завршној фази су активности на омогућавању прихватања бесконтактних DinaCard картица на ПОС терминалима, а од 1. јуна 2024. године све новоиздате Дина платне картице имаће бесконтактну функционалност. Бесконтактна технологија ће у перспективи омогућити развијање плаћања путем мобилних новчаника и других дигиталних начина плаћања.
Услуга која је у DinaCard систему развијена као резултат прилагођавања потребама локалног тржишта, што је специфичност националних картичних система, а која се нарочито издвојила по масовном коришћењу – јесте плаћање на рате дебитним картицама без камате. Oд 2018. године корисници Дина картица Банке Поштанскe штедионицe, НЛБ Комерцијалне банке и Банке Интезе у својим новчаницима имају инструмент који замењује чекове, али који је без камате и знатно бржи и једноставнији за употребу. Пратећи савремене трендове, трговци који омогућавају плаћање на рате препознали су вишеструкe предности овог сервиса, који је данас омогућен на преко 17.000 продајних места у Републици Србији. Додатна предност коју ова услуга има огледа се у томе што корисници Дина картица куповину на рате обављају без додатних трошкова, што није случај са иностраним картичним системима.
Други, такође важан сервис „Подигни динаре” је успостављен 2020. године и омогућава корисницима да уз куповину подигну и готов новац на продајним местима трговаца који су омогућили ову услугу, и то у износу до 5.000 динара, без додатних трошкова или накнада. Поред користи за власнике Дина картица, посебно оних који живе у мање развијеним подручјима, где мрежа банкомата и експозитура банака није развијена у обиму као што је то случај у градовима, ова услуга је важна и за трговце, јер се исплатом готовине потрошачима смањује износ готовине у благајни, будући да се готовина на тај начин претвара у новац на рачуну трговца, чиме трговац овај део пазара уплаћује директно на рачун. Као резултат, скраћује се време потребно за управљање готовином и смањују повезани трошкови.
Банке издају специјалне кобренд картице у сарадњи с трговцима, најчешће за посебне прилике, као што је обележавање важних догађаја, али и као својеврсне картице лојалности које корисницима пружају додатне погодности. Управо због чињенице да је издавање картица по специјалним програмима у DinaCard систему једноставније и јефтиније него код интернационалних система, банке и трговци опредељују се за специјалне програме у оквиру DinaCard система. Први такав специјални кобренд програм је реализован 2014. године, а специјалне кобренд картице у оквиру DinaCard система остваривале су различите банке с компанијом Аман, Фриком, АМСС, здравственом установом BelMedic, тржним центром „Ушће” и тржним центром „БИГ”.
Увођењем наведених сервиса Народна банка Србије подстиче употребу националне Дина картице и код грађана и код трговаца, а као резултат напора остварују се знатне уштеде у односу на интернационалние картичне системе, првенствено због тога што се новац наших грађана задржава у земљи. Дина картица се позиционирала на тржишту, често као први избор банака и корисника који су препознали предности националног картичног система – и због знатно нижих трошкова обраде, и због сервиса који су доступни корисницима Дина картица.
По обрачунима Народне банке Србије, у последњих пет година домаћи трговци су уштедели преко 300 милиона евра на основу ниже трговачке накнаде због мера Народне банке Србије и повећања учешћа Дина картица у националном промету. Поред тога, остварена је уштеда на плаћању тзв. scheme fee иностраним системима у износу преко 100 милиона евра.
Захваљујући савременом правном оквиру за пружање платних услуга и модерној платној инфраструктури, тренд раста броја трансакција платним картицама наставља се из године у годину. Народна банка Србије је развојем DinaCаrd система настојала да учини платне картице приступачнијим свим учесницима, с посебним циљем смањења трошкова прихватања платних картица трговцима и повећања броја продајних места на којима је могуће платити картицом. Као одговор на континуирани рад Народна банке Србије, трговци су препознали поузданог и рационалног партнера који им, у поређењу са интернационалним картичним системима, омогућава најниже трошкове.
Народна банка Србије од пружалаца платних услуга прикупља, у статистичке сврхе, податке у вези с пружањем платних услуга и издавањем електронског новца и објављује их на својој интернет презентацији. Народна банка Србије не прикупља податке о броју трансакција по брендовима – појединачно. Посматрано за укупно тржиште платних картица, а на основу наведених података, све је већа употреба безготовинских плаћања од стране корисника платних услуга и број трансакција расте из године у годину.
Према прикупљеним подацима, у 2023. години остварен је раст броја трансакција свим платним картицама, за 21% у односу на 2022. годину; у 2022. години је остварен раст за 19% у односу на 2021. годину, у којој је остварен раст за 22% у односу на 2020. годину.
Све наведено је, између осталог, и резултат напора Народне банке Србије, као институције која уређује тржиште платних услуга у Републици Србији и врши надзор над пружаоцима платних услуга, да утиче на повећање пријема картичних плаћања код трговаца. Ширење прихватне мреже на тржишту (односно повећање броја трговаца који ће имати пословни интерес да прихватају платне картице) један је од циљева Народне банке Србије и, у складу с тим, Народна банка Србије је спровела и спроводи бројне активности. На иницијативу Народне банке Србије у јуну 2018. године донет је Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица којим су међубанкарске накнаде снижене, што је за последицу имало снижење трговачке накнаде за трговце и повећање броја прихватних места на физичким и интернет продајним местима. Као резултат Закона и интензивне комуникације Народне банке Србије са трговцима на тему права и погодности које им Закон доноси, трговачка накнада за прихватање картица је с просечних 2,11% у трећем тромесечју 2018. године снижена на просечних 1,02% на крају 2023. године. На тај начин трговцима су знатно снижени трошкови прихватања платних картица и створени предуслови да и они трговци који нису омогућили прихватање платних картица то ураде. По основу снижења просечне наплаћене трговачке накнаде, за период од пет година, од 2019. до 2023. године трговци су остварили уштеду од преко 300 милиона евра. Такође, према подацима које Народна банка Србије прикупља од банака, пре примене Закона било је инсталирано 79.486 ПОС терминала на продајним местима трговаца, док на крају 2023. године број инсталираних ПОС терминала износи 136.662. Снижавање међубанкарских накнада позитивно се одразило на позиционирање Дина картица на тржишту – с обзиром на то да су трошкови и трговачке накнаде према DinaCard систему најниже, Дина картица постала је све пожељнија из угла трговаца, што је такође утицало на њено све веће коришћење.
Као одговорна централна банка, Народна банка Србије је и Законом желела да допринесе вишем степену стабилности финансијског система и заштити од системског ризика. У тренутку доношења Закона 87% динарских картичних трансакција обрађивало се у иностраним системима, над којима институције Србије, односно Народна банка Србије, немају никаква надзорна овлашћења. Ову ситуацију је било потребно посматрати из угла законске обавезе Народне банке Србије да обезбеди финансијску стабилност и поверење у локалну валуту. Наведена обавеза има за циљ да се умање ризици који постоје у вези са обрадом платних трансакција иницираним платним картицама у платним системима у иностранству (да проблеми у раду ових система или једностране одлуке онемогуће обављање свакодневних плаћања грађана и привреде у Републици Србији). Наведене чињенице, заједно с растућим трендом употребе платних картица, условиле су да Народна банка Србије предузме кораке за остварење тих циљева.
С обзиром на то да инострани картични системи, иако им прописи то омогућавају, никада нису регистровали своје пословање у Републици Србији, а да своје пословање врше без лиценци и надзора Народне банке Србије, последично и не плаћају порез, наведени услов обраде трансакција у земљи и даље једино испуњава национални картични бренд DinaCard. Решење је дефинисано тако да уз сваки текући рачун уз који се издаје платна картица, банка има обавезу да кориснику бесплатно изда једну Дина картицу. Дина картица је данас модерна, практична, ценовно ефикасна картица, у служби корисника, банака, трговаца и тржишта у целини. Свака трећа трансакција на тржишту је извршена Дина платном картицом.
Одложено плаћање је омогућено за Дина дебитне картице и има све предности плаћања чековима, али је знатно брже и једноставније – нема чекања на каси и временски захтевног исписивања чекова, као ни ограничења потрошње по чеку, а број рата корисник одређује сам при куповини. Дакле, корисници могу да користе дебитну Дина платну картицу и да и даље имају могућност плаћања на рате, и то без камате, чиме на располагању имају исту функционалност коју су користили приликом плаћања чековима, али уз далеко практичнији, једноставнији и савременији платни инструмент. То је нешто што су и банке и трговци препознали и због чега постоји велики интерес да такву функционалност пруже корисницима.
Народна банка Србије је, приликом конципирања ове функционалности, посебно водила рачуна да куповина на рате нема додатних трошкова за кориснике. Кредитне картице иностраних картичних система, које имају могућност куповине на рате код трговаца коју су ту услугу омогућили својим корисницима, за разлику од Дина дебитне картице, корисницима генеришу и додатне трошкове. На пример, уколико корисник изврши трансакцију на рате кредитном картицом, у зависности од банке која је издала ту картицу, имаће, поред трошка камате, и трошак обраде сваке појединачне рате.
Дина картицу издају све банке у Републици Србији које послују са становништвом. Пословна је одлука банака чланица DinaCard система које ће функционалности дебитних картица омогућити својим корисницима и да ли ће им понудити и Дина кредитну картицу. Верујемо да ће банке, ослушкујући и пратећи захтеве тржишта, одговорити потребама својих корисника.
Кабинет гувернера
