19.06.2024.
Pitanja: Koje kulture poljoprivrednici najčešće osiguravaju od vremenskih nepogoda? Koliko je ukupno novca dato za obeštećenje poljoprivrednika? Koliko sada iznose subvencije države za osiguranje useva? Koji su razlozi što je svega 15% obradivih površina zaštićeno i kako taj broj povećati?
Odgovor: Osiguranje poljoprivrede, tačnije osiguranje useva i plodova i osiguranje životinja, spada u neživotne vrste osiguranja i pokriva različite rizike osiguranja, kao što su suša, grad, požar, grom, mraz i sl. U Republici Srbiji ovu vrstu osiguranja obavlja osam od 16 društava za osiguranje i njeno učešće u premiji neživotnih osiguranja u 2023. godini iznosi 5% te premije. Ako se posmatra osiguranje useva i plodova u srednjem roku, prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, raste broj zaključenih polisa osiguranja poljoprivrede, a premija osiguranja je u periodu od poslednjih šest godina (od 2018. do 2023. godine) gotovo udvostručena. Naime, u 2023. godini zaključeno je 44.287 polisa, sa ukupnom premijom od 4,4 milijarde dinara i rešenim štetama u iznosu od 5,5 milijardi dinara, dok je u 2018. godini bilo zaključeno 39.212 ugovora, sa ukupnom premijom od 2,3 milijarde dinara i rešenim štetama u iznosu od 2,4 milijarde dinara.
Osiguranje useva i plodova, koje spada u ostala osiguranja imovine, beleži rast učešća iznosa ukupne premije sa 17,6% u 2018. godini na 22,1% u 2023. godini, odnosno rešenih šteta u toj vrsti osiguranja sa 43,0% na 51,7% u istom periodu.
Proizvodi osiguranja poljoprivredne proizvodnje koje nude društva za osiguranje u Republici Srbiji značajno se razlikuju po pokrivenim rizicima, definicijama, isključenjima iz osiguranja i procedurama za procenu štete, što društva za osiguranje uređuju uslovima osiguranja. Narodna banka Srbije ne raspolaže podacima o kulturama koje se osiguravaju, niti daje prethodnu saglasnost na uslove osiguranja i tarifu premije osiguranja za poljoprivrednike, koje utvrđuje osiguravač. Poljoprivrednici uobičajeno osiguravaju pšenicu, kulture voća i povrća i vinograde. Predlažemo da detaljnije podatke o osiguranim kulturama pribavite od društava za osiguranje.
Napominjemo da tarifa premije tj. cena osiguranja treba da bude srazmerna preuzetom riziku. Društva za osiguranje pružaju ovu vrstu pokrića pod različitim uslovima, pa je samim tim različita i visina premije. U vezi s navedenim, veoma je važno da se lice koje želi da zaključi ugovor o osiguranju dobro informiše o uslovima osiguranja pre njegovog zaključenja. Na primer, koji su osnovni rizici (suša, grad, mraz, požar, grom), a koji dopunski (oluja, poplava) za koje se plaća dopunska premija, u kojoj regiji se proizvodnja odvija, koji su uslovi učešća osiguranika u šteti i dr. Društvo za osiguranje, odnosno posrednik u osiguranju i zastupnik u osiguranju imaju zakonsku obavezu da pruže ugovaraču osiguranja informacije o ugovoru o osiguranju pre njegovog zaključenja, a koji će dodatno sagledati i potrebu budućeg osiguranika, odnosno sve činjenice koje se odnose na predmet osiguranja (useve, plodove, voćnjake, vinograde i dr.), te mu na osnovu toga obezbediti i najbolju ponudu.
Kada je reč o osiguranim rizicima od elementarnih nepogoda (poplava, zemljotres, suša, požar, grad, mraz, oluja, klizanje i sleganje tla i dr.), a prema raspoloživim podacima koji se odnose i na osiguranje poljoprivrede, i na sva ostala osiguranja kojima se štiti imovina osiguranika (objekti, motorna vozila i sl.), dakle zbirno za neživotna osiguranja, najveći broj šteta u 2023. godini odnosio se na osigurane rizike grada i oluja. Rešene štete u 2023. godini po osnovu rizika od elementarnih nepogoda iznosile su 10,2 milijarde dinara, od čega su se na rešene štete po osnovu rizika grada odnosile 5,3 milijarde dinara, a na rešene štete po osnovu rizika oluje 3,1 milijarda dinara.
Pravilnikom o podsticajima za upravljanje rizicima kroz premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja bliže se propisuju vrste podsticaja programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti koji obuhvataju podsticaje za upravljanje rizicima kroz premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja, uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja i po korisniku podsticaja. U vezi s tačnim iznosima subvencija predlažemo da se obratite Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao nadležnom organu državne uprave za poslove koje se odnose na mere podsticaja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Osiguranje poljoprivrede je vrlo korisna preventivna mera u uslovima učestalih elementarnih nepogoda i samo edukacijom i informisanjem poljoprivrednika društva za osiguranje mogu da nastoje da povećaju broj proizvođača koji će u budućem periodu razumeti ovu vrstu zaštite i zaključiti polisu osiguranja. Takođe, društva za osiguranje treba da kreiraju proizvode osiguranja koji bi odgovarali specifičnim zahtevima poljoprivrednika, da se pronađe određeni balans između pokrivenih rizika, premije osiguranja koja neće biti previše visoka, procenat učešća proizvođača u šteti, sam način i brzina procene štete od strane društva za osiguranje, odnos prema klijentu i sl.
Nezavisno od navedenog, kao što smo već naveli, prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, zaključivanje polisa osiguranja poljoprivrede beleži pozitivan trend. Detaljan pregled broja osiguranja, broja osiguranika, po vrstama i tarifama osiguranja, broj i iznos šteta po vrstama i tarifama, po godinama, možete pronaći na internet prezentaciji Narodne banke Srbije, u okviru dela Finansijske institucije – Podaci o poslovanju društava za osiguranje – Godišnji izveštaji.
Kabinet guvernera
