01.10.2024.
Pitanja: Naša zemlja se pridružuje Jedinstvenom području za plaćanje u evrima – SEPA. Šta konkretno podrazumeva ovaj vid transakcija? Koliko subjekata područje SEPA danas obuhvata? Šta za Srbiju znači ulazak na ovo područje? Koju konkretnu korist ova integracija može da donese privredi i građanima? Kako će se to odraziti na naše privrednike koji uvoze/izvoze? Da li to podrazumeva jeftinije transakcije i na koji način? Koje su prednosti, a koje mane? Da li postoje određeni rizici s obzirom na to da evro nije naša valuta? Koja je uloga Narodne banke Srbije u ovom projektu?
Odgovor* : Područje SEPA se sastoji od 36 evropskih država i teritorija, uključujući nekoliko država koje nisu deo Evropske unije ili zone evra (27 članica Evropske unije, tri države koje nisu članice Evropske unije ali su u zoni evra i šest država koje nisu ni članice Evropske unije ni zone evra; kompletan spisak država članica dostupan je na linku: https://www.europeanpaymentscouncil.eu/sites/default/files/kb/file/2023-01/EPC409-09%20EPC%20List%20of%20SEPA%20Scheme%20Countries%20v4.0_0.pdf).
Da bih objasnila šta za Republiku Srbiju znači pristupanje području SEPA, moram prvo istaći da se do ključnog cilja – bržeg i efikasnijeg platnog prometa sa Evropskom unijom i regionom dolazi kroz dve faze. Prva faza predstavlja ispunjenje formalno pravnih preduslova i to je pomenuto priključenje području SEPA. Druga, mnogo značajnija faza jeste tehničko povezivanje platnih infrastruktura ekonomija Zapadnog Balkana s platnom infrastrukturom Evropske unije, jer će tek po sprovođenju te faze brže i jednostavnije izvršenje transakcija zaista biti i omogućeno. Dogovor na nivou ekonomija Zapadnog Balkana jeste da se izvrši povezivanje nacionalnih platnih infrastruktura za instant plaćanje sa sistemom za instant plaćanja TARGET Instant Payment Settlement (TIPS) Evropske centralne banke. Ovde je važno objasniti i zašto je bitno da se povežu sistemi za instant plaćanja, a ne neke druge platne infrastrukture čiji je rad uređen šemom SEPA (imajući u vidu da SEPA uređuje pravila za izvršenje transakcija za više platnih šema). Osnovni razlog je taj što samo instant plaćanja donose bolje korisničko iskustvo – izvršenje platne transakcije sa Evropom i regionom neće se meriti danima već sekundama. Bez toga pridruživanje području SEPA znači samo zamenu jednog skupa pravila drugim skupom pravila, što ne mora nužno doneti brži i efikasniji platni promet. Srbija je ovde u značajnoj prednosti jer je jedina država u regionu koja ima razvijen sistem za instant plaćanja, koji je pritom u potpunosti interoperabilan sa sistemom Evropske centralne banke jer počiva na istom standardu odnosno formatu poruka (standard ISO 20022 za kreiranje finansijskih poruka u XML formatu). O ovome smo posebno vodili računa 2018. godine, svesni još tada našeg evropskog puta i potrebe za povezivanjem sa Evropskom unijom i regionom. Pred drugim ekonomijama regiona prilično je zahtevan proces koji podrazumeva da pre povezivanja sa sistemom TIPS uspostave sopstvene nacionalne platne infrastrukture za instant plaćanja. Iako već imamo razvijen sistem za instant plaćanja, kako bismo obezbedili da koristi u vidu značajno bržih transakcija sa Evropskom unijom građani i privreda osete što pre, guverner Jorgovanka Tabaković se još 2022. godine obratila predsednici Evropske centralne banke i izrazila našu spremnost da se povežemo s njihovim sistemom za instant plaćanja i od tada smo u komunikaciji s kolegama iz Evropske centralne banke kako bismo se dogovorili oko svih neophodnih tehničkih detalja radi uspostavljanja te veze. Pre dve nedelje u gostima nam je bio i vođa razvojnog tima sistema TIPS, koji je na radionici koju smo organizovali u saradnji sa Svetskom bankom predstavio ovaj sistem pružaocima platnih usluga i pružio im potrebne informacije radi njihove blagovremene pripreme. Narodna banka Srbije preduzima sve neophodne aktivnosti kako bi obezbedila što brže pridruživanje području SEPA, ali i sprovođenje ključnog koraka – povezivanje našeg sistema za instant plaćanja na sistem TIPS Evropske centralne banke. Povezivanje nacionalnih platnih sistema za instant plaćanja na infrastrukturu TIPS omogućiće brža (instant) plaćanja s regionom i sa Evropskom unijom; drugim rečima, prilikom plaćanja ka regionu i ka Evropskoj uniji naši građani i privreda imaće isti (instant) kvalitet servisa kakav duži niz godina imaju kada je reč o plaćanjima unutar zemlje. Takođe, povezivanje sa sistemom TIPS stvoriće preduslove i za jeftiniji platni promet s regionom i sa Evropskom unijom. S obzirom na to da se 60% naše spoljnotrgovinske razmene odvija sa Evropskom unijom i da blizu 45% priliva po osnovu doznaka u zemlju dolazi iz država koje su članice Evropske unije, pridruživanje Republike Srbije području SEPA ima potencijal da donese brojne koristi za privredu u vidu jednostavnijeg obavljanja prometa sa Evropskom unijom i regionom, lakše ekonomske razmene i njenog daljeg podsticanja, potencijalno nižih troškova, ali još jednom ističem: priključenje području SEPA samo je jedan u nizu koraka ka tom cilju unapređenja platnog prometa sa Evropskom unijom i regionom i do njega će zaista i doći onog momenta kada se povežu platne infrastrukture Evropske unije i Republike Srbije. Prema analizama Svetske banke, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona šest puta su veći nego unutar Evropske unije. Priključenje području SEPA i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana s platnom infrastrukturom Evropske unije doprineće smanjenju tih troškova. Takođe, smatra se da, ako se poveća digitalizacija plaćanja, odnosno plaćanja se digitalizuju za 10% na nivou regiona, sniziće se siva ekonomija za oko 2%. SEPA i prateće aktivnosti takođe bi trebalo da snize troškove doznaka. Prema oceni Svetske banke, ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko 3%, uštedeće se pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana. U vezi s priključenjem Republike Srbije području SEPA i povezivanjem sa sistemom TIPS, kao i činjenicom da je novčana jedinica u Republici Srbiji dinar a ne evro (koji se inače nesmetano može koristiti u plaćanjima sa inostranstvom, kao i u zemlji u slučajevima propisanim zakonom), Narodna banka Srbije ne vidi rizike već samo koristi za građane i privredu. Treba imati u vidu da su članice područja SEPA i zemlje koje nemaju evro kao zvaničnu valutu (npr. Švedska, Danska, Mađarska, Švajcarska, Velika Britanija i druge). Imamo i primer Švedske, koje je povezana na sistem TIPS, a za poravnanje se koristi njihova valuta. Različiti su modaliteti povezivanja sistema i poravnanja plaćanja, ali to što neka nacionalna ekonomija nema evro kao zvanično sredstvo plaćanja nije prepreka, niti rizik ni za pristup području SEPA, ni za povezivanje sa sistemom TIPS. Narodna banka Srbije je nosilac aktivnosti u vezi s priključenjem Republike Srbije području SEPA, kao i tehničkog povezivanja sa sistemom za instant plaćanja Evropske centralne banke. Kao odgovorna centralna banka, u prethodnom periodu preduzeli smo čitav niz aktivnosti i mera usmerenih na razvoj i unapređenje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. Proces unapređenja tržišta platnih usluga u Republici Srbiji započet je još 2014. godine donošenjem modernog zakonskog okvira za pružanje platnih usluga – Zakona o platnim uslugama, a njegovim izmenama 2018. godine, kao i izmenama i dopunama iz jula ove godine, postigli smo potpunu usklađenost s propisima Evropske unije u oblasti platnih usluga. Republika Srbija uskladila je i svoje propise u oblasti bankarstva, kao i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma s relevantnim direktivama Evropske unije, propisima i međunarodnim standardima i preporukama. Nakon prošlogodišnjeg decembarskog zasedanja Komiteta eksperata Saveta Evrope za procenu mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (Manival), Srbija je dobila priznanje o usklađenosti naših propisa i prakse sa svih 40 međunarodnih preporuka, što je u tom trenutku ostvarilo još samo desetak drugih jurisdikcija u svetu. Sve ovo doprinelo je tome da Nacrt aplikacije za priključenje Republike Srbije području SEPA, koji smo uputili na preliminarno mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu, kolege iz Svetske banke koje su imale uvid u sve do sada poslate nacrte aplikacija ekonomija Zapadnog Balkana ocene kao najdetaljniji i najkompletniji. Posebno treba imati u vidu da zakoni i propisi koje smo priložili uz Nacrt aplikacije nisu u formi nacrta, već u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojeni zakoni i propisi doneti od strane relevantnih institucija. Pored normativnog okvira, radili smo i na unapređenju platne infrastrukture, te smo još 2018. godine, na inicijativu guvernera, uveli jedan od prvih sistema za instant plaćanja u svetu – IPS NBS sistem, koji nam sada daje ključnu prednost u drugoj fazi ovog procesa, onoj koja je usmerena na tehničko povezivanje platnih infrastruktura ekonomija Zapadnog Balkana s platnom infrastrukturom Evropske centralne banke. Zahvaljujući tome što smo naš sistem za instant plaćanja uveli među prvima u svetu, ali i tome što smo omogućili čitav niz dodatnih funkcionalnosti ovog sistema, poput plaćanja računa skeniranjem IPS QR koda, instant plaćanja na fizičkim i internet prodajnim mestima, prenos novca samo na osnovu poznavanja broja mobilnog telefona primaoca (usluga „Prenesi”), imali smo priliku da naš sistem prezentujemo kolegama iz celog sveta, između ostalog i kolegama iz centralne banke Švajcarske i Evropske centralne banke, dok nas je Svetska banka označila kao lidera u regionu u oblasti platnih usluga. U tom smislu, Narodna banka Srbije je aktivno i posvećeno pristupila i ovom procesu, preduzevši sve neophodne aktivnosti i mere kako bismo u što kraćem roku ostvarili brži i efikasniji platni promet sa Evropskom unijom i regionom, na korist svih građana i privrede naše zemlje.
* Odgovor je objavljen kao intervju Anastasije Vasiljević, zamenika generalnog direktora Sektora za platni sistem.
Kabinet guvernera
