01.10.2024.
Питања: Наша земља се придружује Јединственом подручју за плаћање у еврима – SEPA. Шта конкретно подразумева овај вид трансакција? Колико субјеката подручје SEPA данас обухвата? Шта за Србију значи улазак на ово подручје? Коју конкретну корист ова интеграција може да донесе привреди и грађанима? Како ће се то одразити на наше привреднике који увозе/извозе? Да ли то подразумева јефтиније трансакције и на који начин? Које су предности, а које мане? Да ли постоје одређени ризици с обзиром на то да евро није наша валута? Која је улога Народне банке Србије у овом пројекту?
Одговор* : Подручје SEPA се састоји од 36 европских држава и територија, укључујући неколико држава које нису део Европске уније или зоне евра (27 чланица Европске уније, три државе које нису чланице Европске уније али су у зони евра и шест држава које нису ни чланице Европске уније ни зоне евра; комплетан списак држава чланица доступан је на линку: https://www.europeanpaymentscouncil.eu/sites/default/files/kb/file/2023-01/EPC409-09%20EPC%20List%20of%20SEPA%20Scheme%20Countries%20v4.0_0.pdf).
Да бих објаснила шта за Републику Србију значи приступање подручју SEPA, морам прво истаћи да се до кључног циља – бржег и ефикаснијег платног промета са Европском унијом и регионом долази кроз две фазе. Прва фаза представља испуњење формално правних предуслова и то је поменуто прикључење подручју SEPA. Друга, много значајнија фаза јесте техничко повезивање платних инфраструктура економија Западног Балкана с платном инфраструктуром Европске уније, јер ће тек по спровођењу те фазе брже и једноставније извршење трансакција заиста бити и омогућено. Договор на нивоу економија Западног Балкана јесте да се изврши повезивање националних платних инфраструктура за инстант плаћање са системом за инстант плаћања TARGET Instant Payment Settlement (TIPS) Европске централне банке. Овде је важно објаснити и зашто је битно да се повежу системи за инстант плаћања, а не неке друге платне инфраструктуре чији је рад уређен шемом SEPA (имајући у виду да SEPA уређује правила за извршење трансакција за више платних шема). Основни разлог је тај што само инстант плаћања доносе боље корисничко искуство – извршење платне трансакције са Европом и регионом неће се мерити данима већ секундама. Без тога придруживање подручју SEPA значи само замену једног скупа правила другим скупом правила, што не мора нужно донети бржи и ефикаснији платни промет. Србија је овде у значајној предности јер је једина држава у региону која има развијен систем за инстант плаћања, који је притом у потпуности интероперабилан са системом Европске централне банке јер почива на истом стандарду односно формату порука (стандард ISO 20022 за креирање финансијских порука у XML формату). О овоме смо посебно водили рачуна 2018. године, свесни још тада нашег европског пута и потребе за повезивањем са Европском унијом и регионом. Пред другим економијама региона прилично је захтеван процес који подразумева да пре повезивања са системом TIPS успоставе сопствене националне платне инфраструктуре за инстант плаћања. Иако већ имамо развијен систем за инстант плаћања, како бисмо обезбедили да користи у виду значајно бржих трансакција са Европском унијом грађани и привреда осете што пре, гувернер Јоргованка Табаковић се још 2022. године обратила председници Европске централне банке и изразила нашу спремност да се повежемо с њиховим системом за инстант плаћања и од тада смо у комуникацији с колегама из Европске централне банке како бисмо се договорили око свих неопходних техничких детаља ради успостављања те везе. Пре две недеље у гостима нам је био и вођа развојног тима система TIPS, који је на радионици коју смо организовали у сарадњи са Светском банком представио овај систем пружаоцима платних услуга и пружио им потребне информације ради њихове благовремене припреме. Народна банка Србије предузима све неопходне активности како би обезбедила што брже придруживање подручју SEPA, али и спровођење кључног корака – повезивање нашег система за инстант плаћања на систем TIPS Европске централне банке. Повезивање националних платних система за инстант плаћања на инфраструктуру TIPS омогућиће бржа (инстант) плаћања с регионом и са Европском унијом; другим речима, приликом плаћања ка региону и ка Европској унији наши грађани и привреда имаће исти (инстант) квалитет сервиса какав дужи низ година имају када је реч о плаћањима унутар земље. Такође, повезивање са системом TIPS створиће предуслове и за јефтинији платни промет с регионом и са Европском унијом. С обзиром на то да се 60% наше спољнотрговинске размене одвија са Европском унијом и да близу 45% прилива по основу дознака у земљу долази из држава које су чланице Европске уније, придруживање Републике Србије подручју SEPA има потенцијал да донесе бројне користи за привреду у виду једноставнијег обављања промета са Европском унијом и регионом, лакше економске размене и њеног даљег подстицања, потенцијално нижих трошкова, али још једном истичем: прикључење подручју SEPA само је један у низу корака ка том циљу унапређења платног промета са Европском унијом и регионом и до њега ће заиста и доћи оног момента када се повежу платне инфраструктуре Европске уније и Републике Србије. Према анализама Светске банке, трошкови безготовинских трансакција за мала, микро и средња предузећа између економија региона шест пута су већи него унутар Европске уније. Прикључење подручју SEPA и техничко повезивање платних система економија Западног Балкана с платном инфраструктуром Европске уније допринеће смањењу тих трошкова. Такође, сматра се да, ако се повећа дигитализација плаћања, односно плаћања се дигитализују за 10% на нивоу региона, снизиће се сива економија за око 2%. SEPA и пратеће активности такође би требало да снизе трошкове дознака. Према оцени Светске банке, ако се снизе трошкови новчаних дознака за око 3%, уштедеће се пола милијарде евра на нивоу региона Западног Балкана. У вези с прикључењем Републике Србије подручју SEPA и повезивањем са системом TIPS, као и чињеницом да је новчана јединица у Републици Србији динар а не евро (који се иначе несметано може користити у плаћањима са иностранством, као и у земљи у случајевима прописаним законом), Народна банка Србије не види ризике већ само користи за грађане и привреду. Треба имати у виду да су чланице подручја SEPA и земље које немају евро као званичну валуту (нпр. Шведска, Данска, Мађарска, Швајцарска, Велика Британија и друге). Имамо и пример Шведске, које је повезана на систем TIPS, а за поравнање се користи њихова валута. Различити су модалитети повезивања система и поравнања плаћања, али то што нека национална економија нема евро као званично средство плаћања није препрека, нити ризик ни за приступ подручју SEPA, ни за повезивање са системом TIPS. Народна банка Србије је носилац активности у вези с прикључењем Републике Србије подручју SEPA, као и техничког повезивања са системом за инстант плаћања Европске централне банке. Као одговорна централна банка, у претходном периоду предузели смо читав низ активности и мера усмерених на развој и унапређење платног промета у земљи и са иностранством. Процес унапређења тржишта платних услуга у Републици Србији започет је још 2014. године доношењем модерног законског оквира за пружање платних услуга – Закона о платним услугама, а његовим изменама 2018. године, као и изменама и допунама из јула ове године, постигли смо потпуну усклађеност с прописима Европске уније у области платних услуга. Република Србија ускладила је и своје прописе у области банкарства, као и спречавања прања новца и финансирања тероризма с релевантним директивама Европске уније, прописима и међународним стандардима и препорукама. Након прошлогодишњег децембарског заседања Комитета експерата Савета Европе за процену мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма (Манивал), Србија је добила признање о усклађености наших прописа и праксе са свих 40 међународних препорука, што је у том тренутку остварило још само десетак других јурисдикција у свету. Све ово допринело је томе да Нацрт апликације за прикључење Републике Србије подручју SEPA, који смо упутили на прелиминарно мишљење Европској комисији и Европском платном савету, колеге из Светске банке које су имале увид у све до сада послате нацрте апликација економија Западног Балкана оцене као најдетаљнији и најкомплетнији. Посебно треба имати у виду да закони и прописи које смо приложили уз Нацрт апликације нису у форми нацрта, већ у Народној скупштини Републике Србије усвојени закони и прописи донети од стране релевантних институција. Поред нормативног оквира, радили смо и на унапређењу платне инфраструктуре, те смо још 2018. године, на иницијативу гувернера, увели један од првих система за инстант плаћања у свету – IPS НБС систем, који нам сада даје кључну предност у другој фази овог процеса, оној која је усмерена на техничко повезивање платних инфраструктура економија Западног Балкана с платном инфраструктуром Европске централне банке. Захваљујући томе што смо наш систем за инстант плаћања увели међу првима у свету, али и томе што смо омогућили читав низ додатних функционалности овог система, попут плаћања рачуна скенирањем IPS QR кода, инстант плаћања на физичким и интернет продајним местима, пренос новца само на основу познавања броја мобилног телефона примаоца (услуга „Пренеси”), имали смо прилику да наш систем презентујемо колегама из целог света, између осталог и колегама из централне банке Швајцарске и Европске централне банке, док нас је Светска банка означила као лидера у региону у области платних услуга. У том смислу, Народна банка Србије је активно и посвећено приступила и овом процесу, предузевши све неопходне активности и мере како бисмо у што краћем року остварили бржи и ефикаснији платни промет са Европском унијом и регионом, на корист свих грађана и привреде наше земље.
* Одговор је објављен као интервју Анастасије Васиљевић, заменика генералног директора Сектора за платни систем.
Кабинет гувернера
