03.03.2025.

Obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković na 32. Kopaonik biznis forumu

Srbija 2027: Težeći ekonomiji s visokim dohotkom

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici diplomatskog kora, poštovani predstavnici privrede, cenjene kolege ekonomisti, dame i gospodo,

Volela bih da na početku, posle uvodnih izlaganja, zapamtimo da termin veštačka inteligencija sadrži suštinsku neistinu u svom nazivu: veštačka inteligencija ne postoji jer je kreativnost ljudska. Veštačka inteligencija radi po algoritmima i s podacima unetim u neki od instrumenata koji imate, pa npr. i mobilni telefon. Pomodarstvo u primeni nazovi veštačke inteligencije u svim oblastima na kraju će imati dve žrtve koje su nedopustive za ljudsku civilizaciju – izgubiti istinu i ne znati šta je istina, a šta je deep fake, i izgubiti čoveka, koji je jedino kreativno biće koje može da donosi odluke i da stvara ono što se zove inteligencija, koja može brže, lakše i efikasnije da radi mnoge tehničke procese, ali ne može da misli.

Kažu da ne treba živeti u prošlosti, već uvek ići napred. Međutim, imamo obavezu i da uvažavamo prošlost kako bismo bolje razumeli gde smo danas i da bismo imali smernice za budućnost.

A prošlost nas uči da ništa ne sme da se podrazumeva, jer nema konačnih pobeda! Ni mir ne sme da se podrazumeva, ni stabilnost, jer nisu datost! Zbog toga ću ponoviti svoje zaključke s prethodna dva foruma – ono što razlikuje teoriju od prakse jeste naša odgovornost za ljude, za rast i razvoj i za socijalnu stabilnost. Zavisimo od uslova vremena u kojem živimo, ali i od odluka koje donosimo i za čije posledice snosimo odgovornost.

Dame i gospodo,

(Slajd 2) U oktobru 2024. godine Srbija je zvanično dobila kreditni rejting investicionog ranga! Čestitam svima!

Uvek ističem, pa ću to uraditi i danas, da na ekonomskom planu jedan, sâm ne može mnogo. Neka je i najgenijalniji. I ovaj istorijski uspeh jeste rezultat timskog rada Predsednika, Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije i pripada svim našim građanima.

Ulaskom u društvo trećine zemalja sveta koje karakteriše visoka izvesnost poslovanja, odnosno nizak rizik ulaganja, dobili smo još jednu potvrdu ekonomskog napretka u prethodnoj deceniji.

Većina danas prisutnih se sigurno seća perioda kada je Srbija imala jednog velikog portfolio investitora koji je ulagao u obveznice Republike Srbije. Jednog. I taj investitor je ulagao u hartije naše države samo zbog toga što su kamatne stope bile izuzetno visoke, što je njima donosilo odličnu zaradu.

Već duži niz godina obveznice Republike Srbije prepoznate su kao pandan obveznicama nekih zemalja sa investicionim rangom, uz tražnju od strane velikog broja globalno najvećih investitora. Onih koji su prepoznali naš program ekonomskih reformi i sve rezultate u prethodnoj deceniji.

A ja ću i danas na ovom mestu da ponovim da je kreditni rejting rezultat dobrih političkih i ekonomskih odluka u zemlji, jer je jedno od drugog neodvojivo. Kontinuitet političke stabilnosti neophodan je preduslov za suštinske i nimalo lake strukturne reforme koje razvijaju društvo čiji smo deo.

I stabilnost moramo da čuvamo ako želimo ekonomiju s visokim dohotkom – a sigurna sam da je to želja svakoga ko je danas na ovom forumu!

Stabilnost moramo da čuvamo u ovom konkurentnom svetu punom izazova, kada se dešavaju nikada brže promene u svetskom poretku, i kada raste ekonomski jaz između ključnih ekonomija!

Ta stabilnost nam je, uz dobre politike, omogućila da u Srbiji, i u najkompleksnijim uslovima, i prošlu godinu obeleže brojni rekordi!

• Inflaciju smo prošle godine vratili u granice ciljanog okvira od 3 ± 1,5%, uz rast koji je bio u evropskom vrhu!
• Obezbedili smo rekordne devizne rezerve zemlje od 29,3 milijarde evra, što je za 120% više nego u periodu pre pandemije. Rekordne su i rezerve zlata, koje trenutno iznose 48,7 tona.
• Dinarska štednja je prošle godine povećana za blizu 40%.
• Imali smo i rekordne strane direktne investicije od 5,2 milijarde evra.
• I formalna zaposlenost u privatnom sektoru na rekordnom je nivou i za preko 160 hiljada ljudi viša nego u periodu pre pandemije.
• Stopa nezaposlenosti je na najnižem nivou.

(Slajd 3) Spisak postignutog je prilično dug, ali je i spisak globalnih rizika sve duži... Zbog toga ću danas, kada sumiramo rezultate i analiziramo izazove, svoje izlaganje podeliti u četiri celine:

1. Počeću sa faktorima inflacije.
2. Nastaviću sa merama monetarne i makroprudencijalne politike.
3. Posebno ću govoriti o pokazateljima otpornosti naše ekonomije na eksterne rizike.
4. Završiću februarskim projekcijama Narodne banke Srbije, uz poseban osvrt na rizike, na razne oblike rizika, s različitim efektima na društvo i ekonomiju.

Krenuću redom.

(Slajd 4) Odlična vest – u junu prošle godine inflacija je bila dvostruko niža u odnosu na kraj 2023. godine, i to po osnovu svih ključnih komponenata – cena energenata i hrane, kao i cena u okviru bazne inflacije.

U uslovima nepovoljnih vremenskih prilika – globalno i na domaćem tržištu, u drugoj polovini prošle godine inflacija je stabilizovana na nivou od oko 4,3%.

• (Slajd 5) Upravo su nepovoljni vremenski uslovi uticali da cene pojedinih prehrambenih sirovina, poput kakaoa i kafe, zabeleže snažan rast na svetskim berzama, što se prenelo na svetske cene hrane.
• Takođe, i rast cena ličnih usluga ostao je povišen u mnogim zemljama, što se može povezati s visokim rastom realnih zarada, koje čine značajan deo troškova uslužnog sektora.

(Slajd 6) U okviru teme faktora inflacije, u narednih nekoliko minuta podeliću nalaze naša dva istraživanja.

Prva analiza obezbeđuje dodatnu kvantitativnu argumentaciju u prilog nižih inflatornih pritisaka poredeći distribuciju međugodišnjeg rasta cena proizvoda i usluga iz potrošačke korpe, što se vidi i na grafikonima. Podaci potvrđuju da je u toku 2024. godine znatno smanjeno učešće proizvoda i usluga koji su zabeležili dvocifreni rast. Oko 25% proizvoda i usluga nije poskupelo, a 100 proizvoda i usluga iz potrošačke korpe je pojeftinilo u toku 2024. godine.

U drugoj analizi obradili smo fenomen bržeg rasta cena jeftinijih u odnosu na skuplje brendove istih proizvoda, kreirajući utisak više od stvarne inflacije. Fenomen koji je kolokvijalno nazvan cheapflation.

Analiza pokazuje da je i u Srbiji u periodu od 2022. do 2024. godine, što je period pojačanih globalnih pritisaka, kumulativan rast cena jeftinijih brendova unutar kategorije hrana i piće bio za 5 procentnih poena viši od skupljih brendova istih proizvoda.

• Jedan od razloga ovog fenomena jeste niska elastičnost tražnje za hranom, koja je najniža upravo za najjeftinije brendove.
• Takođe, izraženiji rast cena neretko dovodi do zamene skupljih jeftinijim varijantama istog proizvoda, čime se povećava tražnja za najjeftinijim brendovima i stvaraju se dodatni cenovni pritisci.
• Međutim, tu je i nesavršena tržišna struktura, koja olakšava da se povećani troškovi i proizvođača i trgovaca više nego u punoj meri preliju na maloprodajne cene, što je problem na koji sam više puta ukazivala.

Da zaključim prvu temu.

Na domaćem tržištu i globalno inflacija je obuzdana. Odlična vest je i to što smo u Srbiji rezultat na planu inflacije postigli uz visok rast bruto domaćeg proizvoda!

Ipak, nema prostora za opuštanje. Neizvesna i dinamična dešavanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu pozivaju na opreznost, o čemu svedoči i rast inflacije krajem prošle godine u mnogim zemljama.

(Slajd 7) Druga tema naslanja se na prvu – a to su mere monetarne i makroprudencijalne politike u 2024. godini.

Povratkom inflacije u granice cilja u maju prošle godine, uz projektovano kretanje oko centralne vrednosti cilja na kraju horizonta monetarne politike, stvoreni su uslovi za početak ublažavanja monetarnih uslova.

• Konkretno, referentnu kamatnu stopu smanjili smo tri puta, ukupno za 75 baznih poena, na nivo od 5,75%.
• Naše mere prenele su se na kamatne stope na tržištu novca i kredita, uz rast kreditne aktivnosti od 8,2% i uz rast dinarizacije plasmana.
• Dinarska štednja je zabeležila rekordan nominalni rast od preko 53 milijarde dinara, na preko 191 milijardu dinara. Time je dinarska štednja gotovo jedanaest puta veća u odnosu na 2012. godinu! Podsećam da rezultati i naše poslednje analize isplativosti dinarske i devizne štednje potvrđuju da je u proteklih dvanaest godina dinarska štednja bila isplativija od devizne štednje i u kratkom, i u dugom roku.
• U cilju zaštite interesa korisnika finansijskih usluga doneli smo i odluku o privremenom ograničenju kamatnih stopa kod ugovora o kreditu zaključenih s građanima, što će biti posebno uređeno i zakonom.
• Usvojili smo i propise iz naše nadležnosti koji će omogućiti sprovođenje državnog programa stambenih kredita za mlade.
• Uz sve to, i zahvaljujući svemu tome, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od 2,5% u decembru.

Ovu temu zaključujem konstatacijom da opravdanost našeg opreznog pristupa potvrđuje to što smo postigli sva tri cilja – niska inflacija u srednjem roku, visok privredni rast i očuvana finansijska stabilnost zemlje!

(Slajd 8) Treća tema o kojoj ću govoriti jeste otpornost srpske ekonomije, koja je potvrđena i tokom 2024. godine, u uslovima kontinuiranih eksternih šokova.

• Prvo, i u 2024. godini očuvali smo relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, uz jačanje dinara od 0,1%.
• I prošle godine smo bili neto kupac deviza na deviznom tržištu sa preko 2,7 milijardi evra, a od 2017. godine neto smo kupili 11,2 milijarde evra, što je bio važan faktor rasta deviznih rezervi.
• Devizne rezerve su na kraju prošle godine bile na rekordnom nivou od 29,3 milijarde evra, čime pokrivaju preko sedam meseci uvoza robe i usluga i 167% novčane mase M1.
• I rezerve zlata, koje tradicionalno imaju ulogu sigurne aktive, povećali smo na rekordne nivoe od 48,7 tona, a vrednost im je preko sedam puta viša nego u julu 2012. godine. Adekvatnost naših odluka potvrđuje i činjenica da je cena zlata na svetskom tržištu prošle godine povećana za oko 30%, a rast se nastavlja i ove godine.
• I rast bruto domaćeg proizvoda od 3,9% u 2024. godini bio je u samom vrhu u Evropi, vođen investicijama u osnovna sredstva i privatnom potrošnjom. Rastu investicija doprineli su rekordna profitabilnost privrede, visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija i kapitalna ulaganja države. Istovremeno, rast privatne potrošnje vođen je daljim rastom zaposlenosti i realnog raspoloživog dohotka stanovništva.
• Vrednost izvoza robe i usluga u 2024. godini dostigla je nivo od 43 milijarde evra, što je za blizu 85% viši nivo nego u pretpandemijskoj 2019. godini. U okviru robnog dela, izvoz prerađivačke industrije beleži rast od blizu 3%, uprkos i dalje slaboj eksternoj tražnji. Razlog njegove otpornosti jesu strateška opredeljenost za proizvodnu i geografsku diversifikaciju tržišta i investitora. I izvoz usluga raste na zdravim osnovama, vođen izvozom informaciono--telekomunikacionih usluga.
• (Slajd 9) I priliv stranih direktnih investicija bio je rekordan s preko 5,2 milijarde evra, i pored svih neizvesnosti s globalnog tržišta.
• Važan element otpornosti jeste i odgovorno vođenje fiskalne politike, uz fiskalni deficit od 2% bruto domaćeg proizvoda, uprkos snažnim kapitalnim investicijama države. Posebno važno je to što se rast fiskalnih prihoda temelji na zdravim osnovama – rastu profitabilnosti i pozitivnim faktorima s tržišta rada, dok se nastavlja primena posebnih fiskalnih pravila za rast penzija i zarada u javnom sektoru.

Poštovani učesnici Foruma,

Svi ovi rezultati koje postižemo i u ambijentu koji karakteriše nizak rast naših ključnih trgovinskih partnera obezbedili su nam, prvi put u istoriji, i kreditni rejting investicionog ranga od agencije Standard & Poor’s. Još jednom čestitajući  svim građanima taj uspeh želim da kažem da bismo sigurno i od agencije Fitch dobili ne samo pozitivne izglede nego i taj rang više da nisu političke okolnosti dovele do opreznosti te agencije.

(Slajd 9) Poslednja tema su naša očekivanja za naredni period i izazovi koji su pred nosiocima ekonomske politike. Međutim, pre nego što pređem na projekcije, želim da ukažem na tendencije o kojima govorim godinama unazad, često i na ovom mestu. Ipak, čini mi se da nikada nije bilo važnije da o tome razgovaramo!

„Pozdravite se sa svetom koji ste poznavali – danas živimo neko novo vreme!” Uslovi u kojima danas radimo ekonomski su najizazovniji, a tehnološki najnapredniji! Ovo je vreme ogromnih društvenih podela u svim zemljama. Jezikom diplomatije to definišemo kao nikada veću polarizaciju društva. „Uvek svi znaju za nesreću i zlo, samo dobro ostaje skriveno”, govorio je Meša Selimović.

Poseban izazov danas jeste vođenje politika u eri lažnih vesti, i to u okolnostima kada pojedinci misle da se politike mogu voditi preko društvenih mreža. I ovaj fenomen nekoliko godina unazad ističem kao veliki rizik po društvo i demokratiju. A davno je rečeno da se ljudi mogu podeliti u dve grupe: one koji idu napred i nešto postižu, i one koji idu iza njih i kritikuju. Ponoviću: zdrava naučna i društvena sumnja da preispitujemo uvek je dobrodošla, i zbog toga smo tu. Međutim, sumnja kojom dovodimo u pitanje rast i razvoj nema ni društveno ni ekonomsko utemeljenje. I svaki uticaj koji vodi usporavanju potencijalnog rasta ima direktan negativan efekat na standard ljudi i perspektive napretka!

Prelazim na projekcije.

• U pogledu inflacije, očekujemo da se u prvom tromesečju međugodišnja inflacija kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. U ostatku godine očekujemo da postepeno usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije.
• Takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni uslovi monetarne politike, niža uvozna inflacija, očekivano usporavanje rasta realnih zarada, očekivani pad cena naftnih derivata, što je u skladu s fjučersima, kao i očekivani pad cena voća i povrća, pod pretpostavkom prosečne ovogodišnje poljoprivredne sezone.
• U delu privredne aktivnosti očekujemo dodatno ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na 4,5% u ovoj godini. Za naredne dve godine projektujemo rast između 4% i 5%, uz ocenu da će u 2027. godini, kada se održava izložba „Ekspo”, rast biti bliži stopi od 5%.
  • Takav rast bruto domaćeg proizvoda vodiće domaća tražnja, pri čemu će rastu privatne potrošnje doprinositi:
    • pozitivni trendovi na tržištu rada i dodatno veći raspoloživi dohodak, kao i
    • povoljniji monetarni uslovi.
      Pritom, očekujemo da će rast zarada u srednjem roku biti u skladu s rastom produktivnosti, što doprinosi srednjoročnoj cenovnoj stabilnosti.
  • Kada je reč o investicijama u osnovna sredstva, njihovom rastu doprinosiće:
    • povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina,
    • planirana visoka kapitalna ulaganja države u saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu, kao i
    • povoljniji finansijski uslovi.
    • Očekujemo i nastavak priliva stranih direktnih investicija, koje će, kroz nove tehnologije i moderniju opremu, kao i nova znanja, doprinositi rastu ukupne faktorske produktivnosti.
    • Sve zajedno doprineće daljem rastu i privatnih i državnih investicija, kao i njihovom učešću u bruto domaćem proizvodu od preko 25% u srednjem roku.
  • Zbog ubrzanja investicionog ciklusa i rasta privatne potrošnje, očekujemo da ove i sledeće godine uvoz robe i usluga raste nešto brže od izvoza, što će za posledicu imati negativan doprinos neto izvoza privrednom rastu. S druge strane, u 2027. godini, kada se održava izložba „Ekspo”, očekujemo da doprinos neto izvoza bude pozitivan.

Naravno i ovu, kao i sve makroekonomske projekcije, prate brojni globalni rizici, koje ću izložiti na nešto drugačiji način od uobičajenog. Ponavljam, daću globalni kontekst.

• Prvo, već dugo prisutne geopolitičke tenzije dodatno su pojačane rastom protekcionizma u svetu. Uz poremećaje povezane s klimatskim promenama, one i dalje utiču na volatilnost svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, i mogu da imaju negativne efekte i na globalni privredni rast i na inflaciju.
• Dalje, jedan od rastućih strukturnih problema, na koji je i Međunarodni monetarni fond posebno ukazao u oktobru, jeste i sve veći jaz u dohotku između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Jaz u dohotku odražava opadajući rast produktivnosti u Evropi, koji se proteže do nivoa pojedinačnog preduzeća. Odgovor na ovakva kretanja podrazumeva strukturne promene u evropskoj ekonomiji, čiji smo deo, a u cilju rast produktivnosti i konkurentnosti.
• Tome doprinosi i ubrzan razvoj nazovi veštačke inteligencije, koja donosi ogromne transformativne promene, kreirajući i prilike i izazove! Prema nalazima Svetskog ekonomskog foruma, u periodu od 2025. do 2030. godine strukturne promene koje će veštačka inteligencija podstaći na tržištu rada kreiraće oko 14% novih radnih mesta, dok će oko 7% postojećih radnih mesta biti ugašeno. Time će neto efekat promena biti pozitivan u smislu kreiranja novih radnih mesta, ali ostaje da se vidi distribucija tih promena po regionima i zemljama. Da bismo u našem regionu imali takav ishod, moramo zajedno da pomognemo da transformacija, koja je neizbežna, protekne tako da zatvaranje nekih radnih mesta otvara vrata za druga, kvalitetnija.
• To zahteva i dublju analizu demografskih trendova, odnosno procesa smanjenja radno sposobnog stanovništva, što je izazov za sve zemlje. I zbog toga je važno ulagati u ljude i aktivirati onaj deo stanovništva koji se nalazi van aktivne radne snage.

Kada je reč o novim izvorima rasta, prvo želim da konstatujem da se u Srbiji aktuelni model rasta potvrdio kao dobar. Pre deset godina, 2014. godine učešće investicija u bruto domaćem proizvodu iznosilo je oko 16%, a 2024. godine oko 24%. Učešće investicija države iznosilo je svega 2,2%, a prethodnih godina je bilo preko 7%. Stopa nezaposlenosti je s preko 20% spuštena na oko 8%, dok je kod mladih više nego prepolovljena, a broj formalno zaposlenih ljudi povećan je za gotovo 400 hiljada! Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom od oko 95% na najvišem je nivou i za 30 procentnih poena viša nego pre deset godina! Dakle, aktuelni model rasta se potvrdio kao dobar!

Kada govorimo o narednom periodu i o novim izvorima rasta, svakako je najbolje da to budu inovacije i nove tehnologije, gde bi značajnu ulogu trebalo da imaju i domaće kompanije. Nažalost, ključne nove tehnologije koje će oblikovati svet narednih decenija u rukama su Sjedinjenih Američkih Država i Kine, i tehnološki jaz se produbljuje. I upravo tu, i zbog toga, postoji prostor za veću saradnju i integraciju na nivou celog evropskog tržišta.

Podsetiću i na oktobarsku analizu Međunarodnog monetarnog fonda, koja upravo ukazuje na to da bi dublje i veće jedinstveno evropsko tržište podstaklo neophodan rast produktivnosti. Navodi se podatak da su dva prethodna talasa proširenja – 1995. i 2004. godine, donela koristi ne samo zemljama koje su pristupale Evropskoj uniji već i visok rast dohotka za države Evropske unije koje su članice od osnivanja. Zbog toga i zajednički odgovor na planu razvoja novih tehnologija može da donese multiplikativan efekat na rast i razvoj svih evropskih ekonomija!

Poštovani učesnici Biznis foruma,

Govorila sam o globalnim rizicima i mogućim odgovorima posebno od strane nosilaca politika u Evropi, čiji smo deo. U delu domaćih rizika izdvajam potencijalno izgubljene šanse za visok rast i vreme koje je potrebno za vraćanje na putanju koju smo obezbedili, a to je vrh Evrope po pitanju rasta.

Zbog toga ću i danas, kao i tokom prethodnih foruma, podsetiti da svi imamo obavezu da nikada ne zaboravimo da stabilnost nema cenu, kao što nema ni alternativu. Bez stabilnosti, svaki razgovor na temu održivog rasta dohotka i razvoja društva gubi smisao!

U ime Narodne banke Srbije mogu da obećam:

• da ćemo nastaviti da radimo u opštem interesu,
• da relativna stabilnost kursa nema alternativu,
• da u Srbiji neće biti negativnih kamatnih stopa, jer novac mora da obavlja jednu od svojih osnovnih uloga – da zarađuje putem štednje i koncepta ukamaćivanja. „Negativne kamatne stope znak su očaja centralnih banaka, a ne rešenje ekonomskih problema.”

Za svaku odluku koju donosimo rukovodili smo se i rukovodićemo se stabilnošću sistema! Verujem da je to u ovim neizvesnim vremenima ključ za trajanje. Mi ne možemo da utičemo na politike i odluke velikih država, ali možemo i moramo da podržavamo naše razvojne šanse.

Čestitam Savezu ekonomista Srbije na zasluženom izboru za domaćina 21. Svetskog kongresa ekonomista, koji će se održati u junu sledeće godine!

I na kraju, sve vas pitam, ne očekujući odgovor: koliko brojeva telefona znate ako ostanete bez telefona, gde vam je imenik, da li znate da izračunate popust na cene kada se nađete u trgovini i koliko će vaša deca koja rešavaju domaće zadatke ChatGPT i mobilnim telefonima moći da se snađu ako u jednom trenutku ne budu mogli da napune telefon ili im neko, tek igre radi, oduzme telefon i sve ove sprave koje znače napredak i razvoj. Nikada ne zaboravite da smo pre svega i iznad svega ljudi, koji moraju da misle svojom glavom, donose svoje odluke i ne treba da zaborave elementarne stvari – a to je da upotrebljavaju sopstveni mozak i sopstveno srce!

Hvala svima. Želim vam uspešan 32. Kopaonik biznis forum.

Kabinet guvernera