03.03.2025.

Обраћање гувернера Јоргованке Табаковић на 32. Копаоник бизнис форуму

Србија 2027: Тежећи економији с високим дохотком

Уважене колеге, уважени представници дипломатског кора, поштовани представници привреде, цењене колеге економисти, даме и господо,

Волела бих да на почетку, после уводних излагања, запамтимо да термин вештачка интелигенција садржи суштинску неистину у свом називу: вештачка интелигенција не постоји јер је креативност људска. Вештачка интелигенција ради по алгоритмима и с подацима унетим у неки од инструмената који имате, па нпр. и мобилни телефон. Помодарство у примени назови вештачке интелигенције у свим областима на крају ће имати две жртве које су недопустиве за људску цивилизацију – изгубити истину и не знати шта је истина, а шта је deep fake, и изгубити човека, који је једино креативно биће које може да доноси одлуке и да ствара оно што се зове интелигенција, која може брже, лакше и ефикасније да ради многе техничке процесе, али не може да мисли.

Кажу да не треба живети у прошлости, већ увек ићи напред. Међутим, имамо обавезу и да уважавамо прошлост како бисмо боље разумели где смо данас и да бисмо имали смернице за будућност.

А прошлост нас учи да ништа не сме да се подразумева, јер нема коначних победа! Ни мир не сме да се подразумева, ни стабилност, јер нису датост! Због тога ћу поновити своје закључке с претходна два форума – оно што разликује теорију од праксе јесте наша одговорност за људе, за раст и развој и за социјалну стабилност. Зависимо од услова времена у којем живимо, али и од одлука које доносимо и за чије последице сносимо одговорност.

Даме и господо,

(Слајд 2) У октобру 2024. године Србија је званично добила кредитни рејтинг инвестиционог ранга! Честитам свима!

Увек истичем, па ћу то урадити и данас, да на економском плану један, сâм не може много. Нека је и најгенијалнији. И овај историјски успех јесте резултат тимског рада Председника, Владе Републике Србије и Народне банке Србије и припада свим нашим грађанима.

Уласком у друштво трећине земаља света које карактерише висока извесност пословања, односно низак ризик улагања, добили смо још једну потврду економског напретка у претходној деценији.

Већина данас присутних се сигурно сећа периода када је Србија имала једног великог портфолио инвеститора који је улагао у обвезнице Републике Србије. Једног. И тај инвеститор је улагао у хартије наше државе само због тога што су каматне стопе биле изузетно високе, што је њима доносило одличну зараду.

Већ дужи низ година обвезнице Републике Србије препознате су као пандан обвезницама неких земаља са инвестиционим рангом, уз тражњу од стране великог броја глобално највећих инвеститора. Оних који су препознали наш програм економских реформи и све резултате у претходној деценији.

А ја ћу и данас на овом месту да поновим да је кредитни рејтинг резултат добрих политичких и економских одлука у земљи, јер је једно од другог неодвојиво. Континуитет политичке стабилности неопходан је предуслов за суштинске и нимало лаке структурне реформе које развијају друштво чији смо део.

И стабилност морамо да чувамо ако желимо економију с високим дохотком – а сигурна сам да је то жеља свакога ко је данас на овом форуму!

Стабилност морамо да чувамо у овом конкурентном свету пуном изазова, када се дешавају никада брже промене у светском поретку, и када расте економски јаз између кључних економија!

Та стабилност нам је, уз добре политике, омогућила да у Србији, и у најкомплекснијим условима, и прошлу годину обележе бројни рекорди!

• Инфлацију смо прошле године вратили у границе циљаног оквира од 3 ± 1,5%, уз раст који је био у европском врху!
• Обезбедили смо рекордне девизне резерве земље од 29,3 милијарде евра, што је за 120% више него у периоду пре пандемије. Рекордне су и резерве злата, које тренутно износе 48,7 тона.
• Динарска штедња је прошле године повећана за близу 40%.
• Имали смо и рекордне стране директне инвестиције од 5,2 милијарде евра.
• И формална запосленост у приватном сектору на рекордном је нивоу и за преко 160 хиљада људи виша него у периоду пре пандемије.
• Стопа незапослености је на најнижем нивоу.

(Слајд 3) Списак постигнутог је прилично дуг, али је и списак глобалних ризика све дужи... Због тога ћу данас, када сумирамо резултате и анализирамо изазове, своје излагање поделити у четири целине:

1. Почећу са факторима инфлације.
2. Наставићу са мерама монетарне и макропруденцијалне политике.
3. Посебно ћу говорити о показатељима отпорности наше економије на екстерне ризике.
4. Завршићу фебруарским пројекцијама Народне банке Србије, уз посебан осврт на ризике, на разне облике ризика, с различитим ефектима на друштво и економију.

Кренућу редом.

(Слајд 4) Одлична вест – у јуну прошле године инфлација је била двоструко нижа у односу на крај 2023. године, и то по основу свих кључних компонената – цена енергената и хране, као и цена у оквиру базне инфлације.

У условима неповољних временских прилика – глобално и на домаћем тржишту, у другој половини прошле године инфлација је стабилизована на нивоу од око 4,3%.

• (Слајд 5) Управо су неповољни временски услови утицали да цене појединих прехрамбених сировина, попут какаоа и кафе, забележе снажан раст на светским берзама, што се пренело на светске цене хране.
• Такође, и раст цена личних услуга остао је повишен у многим земљама, што се може повезати с високим растом реалних зарада, које чине значајан део трошкова услужног сектора.

(Слајд 6) У оквиру теме фактора инфлације, у наредних неколико минута поделићу налазе наша два истраживања.

Прва анализа обезбеђује додатну квантитативну аргументацију у прилог нижих инфлаторних притисака поредећи дистрибуцију међугодишњег раста цена производа и услуга из потрошачке корпе, што се види и на графиконима. Подаци потврђују да је у току 2024. године знатно смањено учешће производа и услуга који су забележили двоцифрени раст. Око 25% производа и услуга није поскупело, а 100 производа и услуга из потрошачке корпе је појефтинило у току 2024. године.

У другој анализи обрадили смо феномен бржег раста цена јефтинијих у односу на скупље брендове истих производа, креирајући утисак више од стварне инфлације. Феномен који је колоквијално назван cheapflation.

Анализа показује да је и у Србији у периоду од 2022. до 2024. године, што је период појачаних глобалних притисака, кумулативан раст цена јефтинијих брендова унутар категорије храна и пиће био за 5 процентних поена виши од скупљих брендова истих производа.

• Један од разлога овог феномена јесте ниска еластичност тражње за храном, која је најнижа управо за најјефтиније брендове.
• Такође, израженији раст цена неретко доводи до замене скупљих јефтинијим варијантама истог производа, чиме се повећава тражња за најјефтинијим брендовима и стварају се додатни ценовни притисци.
• Међутим, ту је и несавршена тржишна структура, која олакшава да се повећани трошкови и произвођача и трговаца више него у пуној мери прелију на малопродајне цене, што је проблем на који сам више пута указивала.

Да закључим прву тему.

На домаћем тржишту и глобално инфлација је обуздана. Одлична вест је и то што смо у Србији резултат на плану инфлације постигли уз висок раст бруто домаћег производа!

Ипак, нема простора за опуштање. Неизвесна и динамична дешавања на међународном робном и финансијском тржишту позивају на опрезност, о чему сведочи и раст инфлације крајем прошле године у многим земљама.

(Слајд 7) Друга тема наслања се на прву – а то су мере монетарне и макропруденцијалне политике у 2024. години.

Повратком инфлације у границе циља у мају прошле године, уз пројектовано кретање око централне вредности циља на крају хоризонта монетарне политике, створени су услови за почетак ублажавања монетарних услова.

• Конкретно, референтну каматну стопу смањили смо три пута, укупно за 75 базних поена, на ниво од 5,75%.
• Наше мере пренеле су се на каматне стопе на тржишту новца и кредита, уз раст кредитне активности од 8,2% и уз раст динаризације пласмана.
• Динарска штедња је забележила рекордан номинални раст од преко 53 милијарде динара, на преко 191 милијарду динара. Тиме је динарска штедња готово једанаест пута већа у односу на 2012. годину! Подсећам да резултати и наше последње анализе исплативости динарске и девизне штедње потврђују да је у протеклих дванаест година динарска штедња била исплативија од девизне штедње и у кратком, и у дугом року.
• У циљу заштите интереса корисника финансијских услуга донели смо и одлуку о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредиту закључених с грађанима, што ће бити посебно уређено и законом.
• Усвојили смо и прописе из наше надлежности који ће омогућити спровођење државног програма стамбених кредита за младе.
• Уз све то, и захваљујући свему томе, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на најнижи ниво од 2,5% у децембру.

Ову тему закључујем констатацијом да оправданост нашег опрезног приступа потврђује то што смо постигли сва три циља – ниска инфлација у средњем року, висок привредни раст и очувана финансијска стабилност земље!

(Слајд 8) Трећа тема о којој ћу говорити јесте отпорност српске економије, која је потврђена и током 2024. године, у условима континуираних екстерних шокова.

• Прво, и у 2024. години очували смо релативну стабилност девизног курса динара према евру, уз јачање динара од 0,1%.
• И прошле године смо били нето купац девиза на девизном тржишту са преко 2,7 милијарди евра, а од 2017. године нето смо купили 11,2 милијарде евра, што је био важан фактор раста девизних резерви.
• Девизне резерве су на крају прошле године биле на рекордном нивоу од 29,3 милијарде евра, чиме покривају преко седам месеци увоза робе и услуга и 167% новчане масе М1.
• И резерве злата, које традиционално имају улогу сигурне активе, повећали смо на рекордне нивое од 48,7 тона, а вредност им је преко седам пута виша него у јулу 2012. године. Адекватност наших одлука потврђује и чињеница да је цена злата на светском тржишту прошле године повећана за око 30%, а раст се наставља и ове године.
• И раст бруто домаћег производа од 3,9% у 2024. години био је у самом врху у Европи, вођен инвестицијама у основна средства и приватном потрошњом. Расту инвестиција допринели су рекордна профитабилност привреде, високи приливи по основу страних директних инвестиција и капитална улагања државе. Истовремено, раст приватне потрошње вођен је даљим растом запослености и реалног расположивог дохотка становништва.
• Вредност извоза робе и услуга у 2024. години достигла је ниво од 43 милијарде евра, што је за близу 85% виши ниво него у претпандемијској 2019. години. У оквиру робног дела, извоз прерађивачке индустрије бележи раст од близу 3%, упркос и даље слабој екстерној тражњи. Разлог његове отпорности јесу стратешка опредељеност за производну и географску диверсификацију тржишта и инвеститора. И извоз услуга расте на здравим основама, вођен извозом информационо--телекомуникационих услуга.
• (Слајд 9) И прилив страних директних инвестиција био је рекордан с преко 5,2 милијарде евра, и поред свих неизвесности с глобалног тржишта.
• Важан елемент отпорности јесте и одговорно вођење фискалне политике, уз фискални дефицит од 2% бруто домаћег производа, упркос снажним капиталним инвестицијама државе. Посебно важно је то што се раст фискалних прихода темељи на здравим основама – расту профитабилности и позитивним факторима с тржишта рада, док се наставља примена посебних фискалних правила за раст пензија и зарада у јавном сектору.

Поштовани учесници Форума,

Сви ови резултати које постижемо и у амбијенту који карактерише низак раст наших кључних трговинских партнера обезбедили су нам, први пут у историји, и кредитни рејтинг инвестиционог ранга од агенције Standard & Poor’s. Још једном честитајући  свим грађанима тај успех желим да кажем да бисмо сигурно и од агенције Fitch добили не само позитивне изгледе него и тај ранг више да нису политичке околности довеле до опрезности те агенције.

(Слајд 9) Последња тема су наша очекивања за наредни период и изазови који су пред носиоцима економске политике. Међутим, пре него што пређем на пројекције, желим да укажем на тенденције о којима говорим годинама уназад, често и на овом месту. Ипак, чини ми се да никада није било важније да о томе разговарамо!

„Поздравите се са светом који сте познавали – данас живимо неко ново време!” Услови у којима данас радимо економски су најизазовнији, а технолошки најнапреднији! Ово је време огромних друштвених подела у свим земљама. Језиком дипломатије то дефинишемо као никада већу поларизацију друштва. „Увек сви знају за несрећу и зло, само добро остаје скривено”, говорио је Меша Селимовић.

Посебан изазов данас јесте вођење политика у ери лажних вести, и то у околностима када појединци мисле да се политике могу водити преко друштвених мрежа. И овај феномен неколико година уназад истичем као велики ризик по друштво и демократију. А давно је речено да се људи могу поделити у две групе: оне који иду напред и нешто постижу, и оне који иду иза њих и критикују. Поновићу: здрава научна и друштвена сумња да преиспитујемо увек је добродошла, и због тога смо ту. Међутим, сумња којом доводимо у питање раст и развој нема ни друштвено ни економско утемељење. И сваки утицај који води успоравању потенцијалног раста има директан негативан ефекат на стандард људи и перспективе напретка!

Прелазим на пројекције.

• У погледу инфлације, очекујемо да се у првом тромесечју међугодишња инфлација креће око горње границе дозвољеног одступања од циља. У остатку године очекујемо да постепено успорава и да се крајем године приближи централној вредности циља, што је ниво око кога ће се кретати до краја хоризонта пројекције.
• Таквом кретању инфлације допринеће и даље рестриктивни услови монетарне политике, нижа увозна инфлација, очекивано успоравање раста реалних зарада, очекивани пад цена нафтних деривата, што је у складу с фјучерсима, као и очекивани пад цена воћа и поврћа, под претпоставком просечне овогодишње пољопривредне сезоне.
• У делу привредне активности очекујемо додатно убрзање раста бруто домаћег производа на 4,5% у овој години. За наредне две године пројектујемо раст између 4% и 5%, уз оцену да ће у 2027. години, када се одржава изложба „Експо”, раст бити ближи стопи од 5%.
  • Такав раст бруто домаћег производа водиће домаћа тражња, при чему ће расту приватне потрошње доприносити:
    • позитивни трендови на тржишту рада и додатно већи расположиви доходак, као и
    • повољнији монетарни услови.
      Притом, очекујемо да ће раст зарада у средњем року бити у складу с растом продуктивности, што доприноси средњорочној ценовној стабилности.
  • Када је реч о инвестицијама у основна средства, њиховом расту доприносиће:
    • повећана профитабилност привреде из претходних година,
    • планирана висока капитална улагања државе у саобраћајну, енергетску и комуналну инфраструктуру, као и
    • повољнији финансијски услови.
    • Очекујемо и наставак прилива страних директних инвестиција, које ће, кроз нове технологије и модернију опрему, као и нова знања, доприносити расту укупне факторске продуктивности.
    • Све заједно допринеће даљем расту и приватних и државних инвестиција, као и њиховом учешћу у бруто домаћем производу од преко 25% у средњем року.
  • Због убрзања инвестиционог циклуса и раста приватне потрошње, очекујемо да ове и следеће године увоз робе и услуга расте нешто брже од извоза, што ће за последицу имати негативан допринос нето извоза привредном расту. С друге стране, у 2027. години, када се одржава изложба „Експо”, очекујемо да допринос нето извоза буде позитиван.

Наравно и ову, као и све макроекономске пројекције, прате бројни глобални ризици, које ћу изложити на нешто другачији начин од уобичајеног. Понављам, даћу глобални контекст.

• Прво, већ дуго присутне геополитичке тензије додатно су појачане растом протекционизма у свету. Уз поремећаје повезане с климатским променама, оне и даље утичу на волатилност светских цена енергената и других примарних производа, и могу да имају негативне ефекте и на глобални привредни раст и на инфлацију.
• Даље, један од растућих структурних проблема, на који је и Међународни монетарни фонд посебно указао у октобру, јесте и све већи јаз у дохотку између Европе и Сједињених Америчких Држава. Јаз у дохотку одражава опадајући раст продуктивности у Европи, који се протеже до нивоа појединачног предузећа. Одговор на оваква кретања подразумева структурне промене у европској економији, чији смо део, а у циљу раст продуктивности и конкурентности.
• Томе доприноси и убрзан развој назови вештачке интелигенције, која доноси огромне трансформативне промене, креирајући и прилике и изазове! Према налазима Светског економског форума, у периоду од 2025. до 2030. године структурне промене које ће вештачка интелигенција подстаћи на тржишту рада креираће око 14% нових радних места, док ће око 7% постојећих радних места бити угашено. Тиме ће нето ефекат промена бити позитиван у смислу креирања нових радних места, али остаје да се види дистрибуција тих промена по регионима и земљама. Да бисмо у нашем региону имали такав исход, морамо заједно да помогнемо да трансформација, која је неизбежна, протекне тако да затварање неких радних места отвара врата за друга, квалитетнија.
• То захтева и дубљу анализу демографских трендова, односно процеса смањења радно способног становништва, што је изазов за све земље. И због тога је важно улагати у људе и активирати онај део становништва који се налази ван активне радне снаге.

Када је реч о новим изворима раста, прво желим да констатујем да се у Србији актуелни модел раста потврдио као добар. Пре десет година, 2014. године учешће инвестиција у бруто домаћем производу износило је око 16%, а 2024. године око 24%. Учешће инвестиција државе износило је свега 2,2%, а претходних година је било преко 7%. Стопа незапослености је с преко 20% спуштена на око 8%, док је код младих више него преполовљена, а број формално запослених људи повећан је за готово 400 хиљада! Покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом од око 95% на највишем је нивоу и за 30 процентних поена виша него пре десет година! Дакле, актуелни модел раста се потврдио као добар!

Када говоримо о наредном периоду и о новим изворима раста, свакако је најбоље да то буду иновације и нове технологије, где би значајну улогу требало да имају и домаће компаније. Нажалост, кључне нове технологије које ће обликовати свет наредних деценија у рукама су Сједињених Америчких Држава и Кине, и технолошки јаз се продубљује. И управо ту, и због тога, постоји простор за већу сарадњу и интеграцију на нивоу целог европског тржишта.

Подсетићу и на октобарску анализу Међународног монетарног фонда, која управо указује на то да би дубље и веће јединствено европско тржиште подстакло неопходан раст продуктивности. Наводи се податак да су два претходна таласа проширења – 1995. и 2004. године, донела користи не само земљама које су приступале Европској унији већ и висок раст дохотка за државе Европске уније које су чланице од оснивања. Због тога и заједнички одговор на плану развоја нових технологија може да донесе мултипликативан ефекат на раст и развој свих европских економија!

Поштовани учесници Бизнис форума,

Говорила сам о глобалним ризицима и могућим одговорима посебно од стране носилаца политика у Европи, чији смо део. У делу домаћих ризика издвајам потенцијално изгубљене шансе за висок раст и време које је потребно за враћање на путању коју смо обезбедили, а то је врх Европе по питању раста.

Због тога ћу и данас, као и током претходних форума, подсетити да сви имамо обавезу да никада не заборавимо да стабилност нема цену, као што нема ни алтернативу. Без стабилности, сваки разговор на тему одрживог раста дохотка и развоја друштва губи смисао!

У име Народне банке Србије могу да обећам:

• да ћемо наставити да радимо у општем интересу,
• да релативна стабилност курса нема алтернативу,
• да у Србији неће бити негативних каматних стопа, јер новац мора да обавља једну од својих основних улога – да зарађује путем штедње и концепта укамаћивања. „Негативне каматне стопе знак су очаја централних банака, а не решење економских проблема.”

За сваку одлуку коју доносимо руководили смо се и руководићемо се стабилношћу система! Верујем да је то у овим неизвесним временима кључ за трајање. Ми не можемо да утичемо на политике и одлуке великих држава, али можемо и морамо да подржавамо наше развојне шансе.

Честитам Савезу економиста Србије на заслуженом избору за домаћина 21. Светског конгреса економиста, који ће се одржати у јуну следеће године!

И на крају, све вас питам, не очекујући одговор: колико бројева телефона знате ако останете без телефона, где вам је именик, да ли знате да израчунате попуст на цене када се нађете у трговини и колико ће ваша деца која решавају домаће задатке ChatGPT и мобилним телефонима моћи да се снађу ако у једном тренутку не буду могли да напуне телефон или им неко, тек игре ради, одузме телефон и све ове справе које значе напредак и развој. Никада не заборавите да смо пре свега и изнад свега људи, који морају да мисле својом главом, доносе своје одлуке и не треба да забораве елементарне ствари – а то је да употребљавају сопствени мозак и сопствено срце!

Хвала свима. Желим вам успешан 32. Копаоник бизнис форум.

Кабинет гувернера