30.10.2025.
Pitanja: Koliko iznose prosečne kamatne stope na štednju u dinarima, a koliko na štednju u evrima? Da li možete da nam navedete primere štednje u dinarima i štednje u evrima i šta se i zašto više isplati? Koliko iznosi ukupna štednja građana u bankama? Da li postoje procene Narodne banke Srbije o štednji koju građani drže van banaka (u tzv. „slamarici”)?
Odgovor: Podaci o kamatnim stopama na depozite stanovništva dostupni su na sajtu Narodne banke Srbije za septembar 2025. godine (u okviru dela Statistika / Statistika kamatnih stopa i kursa dinara / Kamatne stope banaka na primljene oročene depozite od stanovništva i nefinansijskog sektora / Po valutama – novoodobreni poslovi). Kamatne stope na novopoložene depozite u dinarima u septembru u proseku su iznosile 4,37%. Posmatrano po ročnostima, na oročene depozite – u proseku do jedne godine 4,32%, od jedne do dve godine 5,16% i preko dve godine 4,60%. Na novopoložene depozite u evrima prosečna ponderisana kamatna stopa iznosila je 2,76%, pri čemu su prosečne kamatne stope najviše na štednju ročnosti do godinu dana (2,78%), zatim za ročnosti od jedne do dve godine (2,49%), a najniže za ročnosti preko dve godine (2,15%). Prema rezultatima polugodišnje analize isplativosti dinarske i devizne štednje iz avgusta 2025. godine, urađene za period od juna 2012. do juna 2025. godine, oročavanjem štednje od juna 2012. na godinu dana i njenim godišnjim reoročavanjem u periodu od trinaest godina, štediša bi na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2025. godine, dobio gotovo 58.000 dinara (blizu 500 evra) više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja). I dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije zanavljana u prethodnih trinaest godina, bila je isplativija od takve štednje u evrima. Štediša koji bi od juna 2024. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u junu 2025. preko 1.800 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima. Oročavanje dinarske štednje pokazalo se isplativijim od štednje u evrima i u kraćim i u dužim periodima oročenja – na tri meseca u gotovo 92% potperioda, a na dve godine u svim posmatranim potperiodima. Prema tome, rezultati analize su potvrdili da je u prethodnom trinaestogodišnjem periodu bilo isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na period oročavanja štednje. Ključni faktori koji su doprineli većoj isplativosti dinarske štednje od štednje u evrima jesu više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, zatim povoljniji poreski tretman prihoda od kamate na štednju u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje) u odnosu na štednju u stranoj valuti (oporezuje se po stopi od 15%), kao i očuvanje finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Redovna analiza isplativosti dinarske i devizne štednje, koja se priprema povodom Svetskog dana štednje, biće objavljena na veb-sajtu Narodne banke Srbije krajem oktobra 2025. godine. Dinarska i devizna štednja stanovništva nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe. Prema poslednjim podacima od 24. oktobra 2025. godine, ukupna štednja stanovništva kod banaka premašuje protivvrednost 17,6 milijardi evra, odnosno iznosi 2.070,3 milijarde dinara. Dinarska štednja iznosi 205,7 milijardi dinara, a devizna štednja 15,9 milijardi evra (u dinarskoj protivvrednosti 1.864,6 milijardi dinara). Narodna banka Srbije ne raspolaže podacima o štednji koju građani drže van banaka (u tzv. „slamarici”).
Kabinet guvernera
