30.10.2025.
Питања: Колико износе просечне каматне стопе на штедњу у динарима, а колико на штедњу у еврима? Да ли можете да нам наведете примере штедње у динарима и штедње у еврима и шта се и зашто више исплати? Колико износи укупна штедња грађана у банкама? Да ли постоје процене Народне банке Србије о штедњи коју грађани држе ван банака (у тзв. „сламарици”)?
Одговор: Подаци о каматним стопама на депозите становништва доступни су на сајту Народне банке Србије за септембар 2025. године (у оквиру дела Статистика / Статистика каматних стопа и курса динара / Каматне стопе банака на примљене орочене депозите од становништва и нефинансијског сектора / По валутама – новоодобрени послови). Каматне стопе на новоположене депозите у динарима у септембру у просеку су износиле 4,37%. Посматрано по рочностима, на орочене депозите – у просеку до једне године 4,32%, од једне до две године 5,16% и преко две године 4,60%. На новоположене депозите у еврима просечна пондерисана каматна стопа износила је 2,76%, при чему су просечне каматне стопе највише на штедњу рочности до годину дана (2,78%), затим за рочности од једне до две године (2,49%), а најниже за рочности преко две године (2,15%). Према резултатима полугодишње анализе исплативости динарске и девизне штедње из августа 2025. године, урађене за период од јуна 2012. до јуна 2025. године, орочавањем штедње од јуна 2012. на годину дана и њеним годишњим реорочавањем у периоду од тринаест година, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у јуну 2025. године, добио готово 58.000 динара (близу 500 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа (прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења). И динарска штедња орочена на годину дана, која није занављана у претходних тринаест година, била је исплативија од такве штедње у еврима. Штедиша који би од јуна 2024. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у јуну 2025. преко 1.800 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима. Орочавање динарске штедње показало се исплативијим од штедње у еврима и у краћим и у дужим периодима орочења – на три месеца у готово 92% потпериода, а на две године у свим посматраним потпериодима. Према томе, резултати анализе су потврдили да је у претходном тринаестогодишњем периоду било исплативије штедети у динарима, без обзира на период орочавања штедње. Кључни фактори који су допринели већој исплативости динарске штедње од штедње у еврима јесу више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима, затим повољнији порески третман прихода од камате на штедњу у домаћој валути (камата на динарску штедњу се не опорезује) у односу на штедњу у страној валути (опорезује се по стопи од 15%), као и очување финансијске стабилности и релативне стабилности курса динара према евру. Редовна анализа исплативости динарске и девизне штедње, која се припрема поводом Светског дана штедње, биће објављена на веб-сајту Народне банке Србије крајем октобра 2025. године. Динарска и девизна штедња становништва настављају да расту и достижу рекордне нивое. Према последњим подацима од 24. октобра 2025. године, укупна штедња становништва код банака премашује противвредност 17,6 милијарди евра, односно износи 2.070,3 милијарде динара. Динарска штедња износи 205,7 милијарди динара, а девизна штедња 15,9 милијарди евра (у динарској противвредности 1.864,6 милијарди динара). Народна банка Србије не располаже подацима о штедњи коју грађани држе ван банака (у тзв. „сламарици”).
Кабинет гувернера
