15.07.2026.
Pitanja: Kolike su bile strane direktne investicije u Srbiju u periodu januar–april 2026. godine i u koje oblasti se najviše ulagalo? Koje zemlje zauzimaju prvih pet mesta? Koliki je odliv iz zemlje u inostranstvo, odnosno koliki iznos sredstava je usmeren na isplatu dividendi i repatrijaciju dobiti? Koliki je devizni priliv po osnovu fizičkih lica iz inostranstva u periodu januar–april 2026? Suficit usluga u aprilu 2026. iznosio je 259 miliona evra, povećan je za 119,4% međugodišnje, a u prva tri meseca najviše usluge je izvezeno u SAD, Veliku Britaniju i Nemačku, dok je najviše usluga uvezeno iz Grčke, Nemačke i Švajcarske. Koje usluge je Srbija najviše izvozila u prva tri meseca 2026, pre svega u Nemačku, Britaniju i SAD, i koliki je bio taj izvoz, a koje je uvozila, pre svega iz Grčke, Nemačke i Švajcarske, i koliki je bio taj uvoz? Kolika je bila promena, rast ili pad, u odnosu na period januar–april 2025. kada je reč o stranim direktnim investicijama, isplatama dividendi stranim vlasnicima, prilivu doznaka i suficitu usluga? Možete li nam dostaviti iznose za ove pokazatelje za taj period prošle godine ili, ako imate, rast ili pad izražen u procentima?
Odgovor: Prema podacima platnog bilansa Narodne banke Srbije, u periodu januar–april 2026. godine priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosio je 600,4 mln evra, što u poređenju sa istim periodom 2025. godine predstavlja smanjenje za 43,7% (odnosno 466,8 miliona evra). Ovakva kretanja su posledica pre svega povećane globalne neizvesnosti i povećane averzije investitora prema riziku i odlaganja određenih investicija. Kada je reč o strukturi stranih direktnih investicija po zemljama iz kojih potiču i delatnostima u koje su uložene, ove podatke imamo na tromesečnom nivou i da su trenutno poslednji dostupni podaci za prvo tromesečje ove godine. Prema podacima za prvo tromesečje, strane direktne investicije u Srbiju i dalje karakteriše proizvodna i geografska diversifikovanost, što omogućava dalji rast izvoza. Posmatrano po delatnostima, najviše je uloženo u prerađivačku industriju – 245,5 miliona evra, trgovinu – 65,3 miliona evra, finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja – 31,5 miliona evra i stručne, naučne, tehničke i inovacione delatnosti – 21,2 miliona evra. Geografski posmatrano, najveći prilivi stranih direktnih investicija zabeleženi su iz Evropske unije, u iznosu od 425,8 miliona evra. Posmatrano po zemljama, najveće strane direktne investicije u Srbiju zabeležene su iz Holandije (229,8 miliona evra), Velike Britanije (112,9 miliona evra), Češke (52,6 miliona evra), Slovenije (45,8 miliona evra) i Francuske (34,2 miliona evra), pri čemu treba imati u vidu da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog toga što pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji. U periodu januar–april 2026. godine isplate dividendi stranim vlasnicima iznosile su 784,5 miliona evra, što predstavlja povećanje za 58,3% međugodišnje, odnosno 288,9 miliona evra u odnosu na isti period 2025. godine, što se može dovesti u vezu s visokom profitabilnošću kompanija u Srbiji. Istovremeno, reinvestirana dobit, koja platnobilansno ima neutralni efekat, prema procenama iznosila je 435,0 mln evra. Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom perioda januar–april 2026. godine priliv doznaka u Srbiju iznosio je 1.802,8 miliona evra i bio je veći za 24,9% u odnosu na isti period prethodne godine, kada je priliv iznosio 1.444,2 mln evra. Podsećamo da Narodna banka Srbije koristi metodologiju platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6), prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi i koja obuhvata: doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima rezidentima Srbije. Podatke o ukupnom prilivu doznaka (lični transferi) možete naći na sajtu Narodne banke Srbije u okviru tabela statistike platnog bilansa (u poziciji 1.C.2.1.a). U periodu januar–april 2026. godine suficit usluga je iznosio 923,0 miliona evra (u aprilu 259 miliona evra), što predstavlja rast od 17,8% međugodišnje (tokom istog perioda 2025. godine suficit usluga je iznosio 783,2 miliona evra), a kao rezultat većeg izvoza usluga od uvoza. Za četiri meseca 2026. godine, najviše je izvezeno usluga u SAD (753 miliona evra), Nemačku (457 miliona evra) i Veliku Britaniju (405 miliona evra), s kojima Srbija beleži i značajan suficit usluga, dok je najveći uvoz usluga ostvaren iz Grčke (360 miliona evra), Nemačke (316 miliona evra) i Švajcarske (200 miliona evra). Prema raspoloživim podacima za tri meseca ove godine, od ukupnog izvoza usluga u SAD najveći deo se odnosi na IT usluge (61,4%), a zatim na ostale poslovne usluge (28,1%). Od ukupnog izvoza usluga u Nemačku, na ostale poslovne usluge odnosi se 32,1%, na IT usluge 23,4% i na usluge transporta 15,3%. Od ukupnog izvoza usluga u Veliku Britaniju, na IT usluge se odnosi 37%, a na ostale poslovne usluge 34,4%. Od ukupnog uvoza usluga iz Grčke, 92% se odnosi na turističke usluge. Od ukupnog uvoza usluga iz Nemačke, na ostale poslovne usluge se odnosi 28,6%, na turističke usluge 27,4% i usluge transporta 21,8%. Od ukupnog uvoza usluga iz Švajcarske, na usluge transporta se odnosi 23,8%, na turističke usluge 22,7%, kompenzacije za upotrebu intelektualne svojine 20,9% i ostale poslovne usluge 15,7%.
Podaci o platnom bilansu, ukupnim prilivima i odlivima stranih direktnih investicija i izvozu i uvozu usluga raspoloživi su na sajtu Narodne banke Srbije u okviru tabela Platni bilans, Strana direktna ulaganja po zemljama i Strana direktna ulaganja po delatnostima i Usluge po zemljama.
Kabinet guvernera
