15.07.2026.
Питања: Колике су биле стране директне инвестиције у Србију у периоду јануар–април 2026. године и у које области се највише улагало? Које земље заузимају првих пет места? Колики је одлив из земље у иностранство, односно колики износ средстава је усмерен на исплату дивиденди и репатријацију добити? Колики је девизни прилив по основу физичких лица из иностранства у периоду јануар–април 2026? Суфицит услуга у априлу 2026. износио је 259 милиона евра, повећан је за 119,4% међугодишње, а у прва три месеца највише услуге је извезено у САД, Велику Британију и Немачку, док је највише услуга увезено из Грчке, Немачке и Швајцарске. Које услуге је Србија највише извозила у прва три месеца 2026, пре свега у Немачку, Британију и САД, и колики је био тај извоз, а које је увозила, пре свега из Грчке, Немачке и Швајцарске, и колики је био тај увоз? Колика је била промена, раст или пад, у односу на период јануар–април 2025. када је реч о страним директним инвестицијама, исплатама дивиденди страним власницима, приливу дознака и суфициту услуга? Можете ли нам доставити износе за ове показатеље за тај период прошле године или, ако имате, раст или пад изражен у процентима?
Одговор: Према подацима платног биланса Народне банке Србије, у периоду јануар–април 2026. године прилив страних директних инвестиција у Србију износио је 600,4 млн евра, што у поређењу са истим периодом 2025. године представља смањење за 43,7% (односно 466,8 милиона евра). Оваква кретања су последица пре свега повећане глобалне неизвесности и повећане аверзије инвеститора према ризику и одлагања одређених инвестиција. Када је реч о структури страних директних инвестиција по земљама из којих потичу и делатностима у које су уложене, ове податке имамо на тромесечном нивоу и да су тренутно последњи доступни подаци за прво тромесечје ове године. Према подацима за прво тромесечје, стране директне инвестиције у Србију и даље карактерише производна и географска диверсификованост, што омогућава даљи раст извоза. Посматрано по делатностима, највише је уложено у прерађивачку индустрију – 245,5 милиона евра, трговину – 65,3 милиона евра, финансијске делатности и делатности осигурања – 31,5 милиона евра и стручне, научне, техничке и иновационе делатности – 21,2 милиона евра. Географски посматрано, највећи приливи страних директних инвестиција забележени су из Европске уније, у износу од 425,8 милиона евра. Посматрано по земљама, највеће стране директне инвестиције у Србију забележене су из Холандије (229,8 милиона евра), Велике Британије (112,9 милиона евра), Чешке (52,6 милиона евра), Словеније (45,8 милиона евра) и Француске (34,2 милиона евра), при чему треба имати у виду да из Холандије долазе значајна улагања и због тога што поједини страни инвеститори због пореских олакшица своја улагања реализују из подружница у Холандији, иако је седиште матичне компаније у другој земљи. У периоду јануар–април 2026. године исплате дивиденди страним власницима износиле су 784,5 милиона евра, што представља повећање за 58,3% међугодишње, односно 288,9 милиона евра у односу на исти период 2025. године, што се може довести у везу с високом профитабилношћу компанија у Србији. Истовремено, реинвестирана добит, која платнобилансно има неутрални ефекат, према проценама износила је 435,0 млн евра. Према подацима Народне банке Србије, током периода јануар–април 2026. године прилив дознака у Србију износио је 1.802,8 милиона евра и био је већи за 24,9% у односу на исти период претходне године, када је прилив износио 1.444,2 млн евра. Подсећамо да Народна банка Србије користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда (BPM6), према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и која обухвата: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије. Податке о укупном приливу дознака (лични трансфери) можете наћи на сајту Народне банке Србије у оквиру табела статистике платног биланса (у позицији 1.C.2.1.а). У периоду јануар–април 2026. године суфицит услуга је износио 923,0 милиона евра (у априлу 259 милиона евра), што представља раст од 17,8% међугодишње (током истог периода 2025. године суфицит услуга је износио 783,2 милиона евра), а као резултат већег извоза услуга од увоза. За четири месеца 2026. године, највише је извезено услуга у САД (753 милиона евра), Немачку (457 милиона евра) и Велику Британију (405 милиона евра), с којима Србија бележи и значајан суфицит услуга, док је највећи увоз услуга остварен из Грчке (360 милиона евра), Немачке (316 милиона евра) и Швајцарске (200 милиона евра). Према расположивим подацима за три месеца ове године, од укупног извоза услуга у САД највећи део се односи на ИТ услуге (61,4%), а затим на остале пословне услуге (28,1%). Од укупног извоза услуга у Немачку, на остале пословне услуге односи се 32,1%, на ИТ услуге 23,4% и на услуге транспорта 15,3%. Од укупног извоза услуга у Велику Британију, на ИТ услуге се односи 37%, а на остале пословне услуге 34,4%. Од укупног увоза услуга из Грчке, 92% се односи на туристичке услуге. Од укупног увоза услуга из Немачке, на остале пословне услуге се односи 28,6%, на туристичке услуге 27,4% и услуге транспорта 21,8%. Од укупног увоза услуга из Швајцарске, на услуге транспорта се односи 23,8%, на туристичке услуге 22,7%, компензације за употребу интелектуалне својине 20,9% и остале пословне услуге 15,7%.
Подаци о платном билансу, укупним приливима и одливима страних директних инвестиција и извозу и увозу услуга расположиви су на сајту Народне банке Србије у оквиру табела Платни биланс, Страна директна улагања по земљама и Страна директна улагања по делатностима и Услуге по земљама.
Кабинет гувернера
