24.04.2016.
Pitanja: Kolika je suma koju je trebalo vratiti bila na početku i koliko je zadnja tranša teška? Koliko je banaka bilo time obuhvaćeno i onih pravih i štedionica tipa Jezda i Dafina ? Koliko je novca trebalo vratiti štedišama Vojvođanske, ondašnje Novosadske, Panonske i Kontinental banke? Zanima me jer je tu najviše štednje vezano za APV ? Danas kada se uskoro podvlači crta pod taj posao koliko je partija ostalo ne vraćeno jer se niko nije javio a koliko je pod sporovima. Šta sa štedišama koje tek sada pronađu staru deviznu knjižicu? Kada je isplata počela štedišama sa debljim starim ulozima sugerisano je da mogu učestvovati tim novcem u privatizaciji, kupovini imovine republike npr. stanova, koliko je to iskorišćeno? Kakve su cene postizale hartije od vrednositi, obveznice, koje su izdate po osnovu stare devizne štednje, koja je najveća a koja najmanja vrednost. Da li ste to pratili na berzi ili znate bar okvirno? Znam da je zavisilo od roka dospeća? Da li su ovi ulozi bili na bilo koji način poreski opterećeni? Kako su regulisane i ispunjene obavze za štadiše iz bivših republika SFRJ? Od kada je taj posao preuzela EFG?
Odgovor NBS: Javni dug Republike Srbije po osnovu stare devizne štednje građana utvrđen je zakonom donetim jula 2002. godine, u visini od 4,2 mlrd evra. Ovim iznosom obuhvaćen je dug po osnovu stare devizne štednje i pripisana kamata sve do rokova predviđenih za izmirenje tog duga. Zakon je takođe propisao način regulisanja duga – putem konverzije štednih uloga građana u obveznice koje dospevaju godišnjom dinamikom, zaključno sa 2016. godinom. Poslednja obveznica RS serije A2016 za naplatu dospeva 31. maja 2016. godine, u iznosu oko 350 mln evra. Napominjemo da još nisu sve štediše konvertovale štednju u obveznice.
Javni dug obuhvata deviznu štednju građana položenu kod ovlašćenih banaka do 18. marta 1995. godine, uključujući sve pripisane i obračunate kamate na tu štednju do kraja otplatnog perioda. Polazeći od ranije donetog zakona (krajem 1998. godine), obuhvaćena je štednja položena kod 35 banaka koje su tada poslovale u Republici Srbiji. Takođe, javni dug obuhvata i obaveze po osnovu deviznih depozita položenih kod Dafiment banke a.d. Beograd (u likvidaciji) i Banke privatne privrede Crne Gore d.d. Podgorica (preko Jugoskandika). Prema utvrđenoj metodologiji, banke koje ste naveli su zatečeno stanje devizne štednje građana, preračunato u evre, na dan 19. avgusta 2002. godine (datum emisije obveznica RS) konvertovale u obveznice RS serije A2002-A2016, u ukupnom iznosu od oko 332 mln evra. Štediše ovih banaka do sada su konvertovale svoju štednju u obveznice RS serije A2002-A2016, u ukupnom iznosu od oko 309 mln evra. Banke kod kojih se vode devizni štedni ulozi, odnosno koje vrše konverziju uloga u obveznice RS, raspolažu podacima o nekonvertovanim partijama. Taj broj se svakodnevno menja, s obzirom na to da se postupak konverzije kod banaka i dalje obavlja, odnosno nije okončan. Štediše koje ispunjavaju propisane uslove mogu i dalje svoje devizne štedne uloge konvertovati u obveznice RS i naplatiti dospele obveznice. Narodna banka Srbije, saglasno svojim nadležnostima, ne raspolaže podacima o tome koliko je tačno obveznica iskorišćeno u navedene svrhe. U postupku trgovanja obveznicama RS na Beogradskoj berzi cena se formira u zavisnosti od rokova dospeća obveznica i obima ponude i tražnje. Primera radi, cena obveznica serije A2016 februara 2003. godine bila je oko 28% nominalne vrednosti, juna 2006. godine oko 60% nominalne vrednosti, a krajem 2015. godine oko 99% nominalne vrednosti. Istovremeno, prinosi na godišnjem nivou na tu seriju su na početku perioda bili oko 9%, odnosno 5% u 2006. godini, a na kraju 2015. godine oko 1%. U skladu sa odredbama važećeg zakona, promet obveznica RS je slobodan i oslobođen poreza na promet, provizije na platni promet, poreza na kapitalnu dobit, poreza na finansijske transakcije i drugih poreza. Saglasno presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, Republika Srbija je u obavezi da uskladi svoje propise kako bi se obezbedila isplata i ove štednje. U Republici Srbiji je u toku postupak za donošenje odgovarajućih propisa koji će obezbediti osnov za isplatu te štednje. Tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić uputio je 2002. godine Agenciji za osiguranje depozita dopis kojim je predložio da ta agencija, koja je vršila funkciju stečajnog upravnika u bankama nad kojima je otvoren postupak stečaja (u Slavija banci a.d. Beograd, Jugobanci a.d. Beograd, Beobanci a.d. Beograd, Investbanci a.d. Beograd, Valjevskoj banci a.d. Valjevo i Privrednoj banci a.d. Novi Sad), preduzme pravne radnje kako bi nadležni sudovi koji sprovode stečajne postupke nad ovim bankama po hitnom postupku doneli odgovarajuće akte (rešenja) kojima bi ovlastili Nacionalnu štedionicu – banku a.d. Beograd da izvršava uručivanje obveznica i obavlja druge poslove izvršavanja obaveza navedenih banaka koje proizlaze iz Zakona o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana. Počev od 2002. godine, poslove u vezi sa servisiranjem stare devizne štednje građana položene kod banaka nad kojima je pokrenut postupak likvidacije, odnosno stečaja, obavljala je, saglasno rešenjima privrednih sudova kod kojih se vode ti postupci, Nacionalna štedionica banka a.d. Beograd, odnosno od marta 2006. godine, te poslove obavlja njen pravni sledbenik Eurobank a.d. Beograd.
Kabinet guvernera
