24.04.2016.
Питања: Колика је сума коју је требало вратити била на почетку и колико је задња транша тешка? Колико је банака било тиме обухваћено и оних правих и штедионица типа Језда и Дафина ? Колико је новца требало вратити штедишама Војвођанске, ондашње Новосадске, Панонске и Континентал банке? Занима ме јер је ту највише штедње везано за АПВ ? Данас када се ускоро подвлачи црта под тај посао колико је партија остало не враћено јер се нико није јавио а колико је под споровима. Шта са штедишама које тек сада пронађу стару девизну књижицу? Када је исплата почела штедишама са дебљим старим улозима сугерисано је да могу учествовати тим новцем у приватизацији, куповини имовине републике нпр. станова, колико је то искоришћено? Какве су цене постизале хартије од вредносити, обвезнице, које су издате по основу старе девизне штедње, која је највећа а која најмања вредност. Да ли сте то пратили на берзи или знате бар оквирно? Знам да је зависило од рока доспећа? Да ли су ови улози били на било који начин порески оптерећени? Како су регулисане и испуњене обавзе за штадише из бивших република СФРЈ? Од када је тај посао преузела ЕФГ?
Одговор НБС: Јавни дуг Републике Србије по основу старе девизне штедње грађана утврђен је законом донетим јула 2002. године, у висини од 4,2 млрд евра. Овим износом обухваћен је дуг по основу старе девизне штедње и приписана камата све до рокова предвиђених за измирење тог дуга. Закон је такође прописао начин регулисања дуга – путем конверзије штедних улога грађана у обвезнице које доспевају годишњом динамиком, закључно са 2016. годином. Последња обвезница РС серије А2016 за наплату доспева 31. маја 2016. године, у износу око 350 млн евра. Напомињемо да још нису све штедише конвертовале штедњу у обвезнице.
Јавни дуг обухвата девизну штедњу грађана положену код овлашћених банака до 18. марта 1995. године, укључујући све приписане и обрачунате камате на ту штедњу до краја отплатног периода. Полазећи од раније донетог закона (крајем 1998. године), обухваћена је штедња положена код 35 банака које су тада пословале у Републици Србији. Такође, јавни дуг обухвата и обавезе по основу девизних депозита положених код Дафимент банке а.д. Београд (у ликвидацији) и Банке приватне привреде Црне Горе д.д. Подгорица (преко Југоскандика). Према утврђеној методологији, банке које сте навели су затечено стање девизне штедње грађана, прерачунато у евре, на дан 19. августа 2002. године (датум емисије обвезница РС) конвертовале у обвезнице РС серије А2002-А2016, у укупном износу од око 332 млн евра. Штедише ових банака до сада су конвертовале своју штедњу у обвезнице РС серије А2002-А2016, у укупном износу од око 309 млн евра. Банке код којих се воде девизни штедни улози, односно које врше конверзију улога у обвезнице РС, располажу подацима о неконвертованим партијама. Тај број се свакодневно мења, с обзиром на то да се поступак конверзије код банака и даље обавља, односно није окончан. Штедише које испуњавају прописане услове могу и даље своје девизне штедне улоге конвертовати у обвезнице РС и наплатити доспеле обвезнице. Народна банка Србије, сагласно својим надлежностима, не располаже подацима о томе колико је тачно обвезница искоришћено у наведене сврхе. У поступку трговања обвезницама РС на Београдској берзи цена се формира у зависности од рокова доспећа обвезница и обима понуде и тражње. Примера ради, цена обвезница серије А2016 фебруара 2003. године била је око 28% номиналне вредности, јуна 2006. године око 60% номиналне вредности, а крајем 2015. године око 99% номиналне вредности. Истовремено, приноси на годишњем нивоу на ту серију су на почетку периода били око 9%, односно 5% у 2006. години, а на крају 2015. године око 1%. У складу са одредбама важећег закона, промет обвезница РС је слободан и ослобођен пореза на промет, провизије на платни промет, пореза на капиталну добит, пореза на финансијске трансакције и других пореза. Сагласно пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру, Република Србија је у обавези да усклади своје прописе како би се обезбедила исплата и ове штедње. У Републици Србији је у току поступак за доношење одговарајућих прописа који ће обезбедити основ за исплату те штедње. Тадашњи гувернер Народне банке Југославије Млађан Динкић упутио је 2002. године Агенцији за осигурање депозита допис којим је предложио да та агенција, која је вршила функцију стечајног управника у банкама над којима је отворен поступак стечаја (у Славија банци а.д. Београд, Југобанци а.д. Београд, Беобанци а.д. Београд, Инвестбанци а.д. Београд, Ваљевској банци а.д. Ваљево и Привредној банци а.д. Нови Сад), предузме правне радње како би надлежни судови који спроводе стечајне поступке над овим банкама по хитном поступку донели одговарајуће акте (решења) којима би овластили Националну штедионицу – банку а.д. Београд да извршава уручивање обвезница и обавља друге послове извршавања обавеза наведених банака које произлазе из Закона о измирењу обавеза по основу девизне штедње грађана. Почев од 2002. године, послове у вези са сервисирањем старе девизне штедње грађана положене код банака над којима је покренут поступак ликвидације, односно стечаја, обављала је, сагласно решењима привредних судова код којих се воде ти поступци, Национална штедионица банка а.д. Београд, односно од марта 2006. године, те послове обавља њен правни следбеник Еуробанк а.д. Београд.
Кабинет гувернера
