25.11.2021.
Poštovane dame i gospodo, drage kolege,
Zadovoljstvo mi je što imam priliku da vas pozdravim u svoje ime i u ime Narodne banke Srbije. Srpski dani osiguranja sada su već tradicionalan događaj, koji ni prošlogodišnji novembarski talas pandemije nije prekinuo. Sve što je srpsko i što je deo dobre tradicije zaslužuje da ga negujemo i podržimo.
Slajd 2: Prošlog novembra zaključili smo konferenciju porukom da će industrija osiguranja u Srbiji, a ja dodajem i svuda u svetu, kao i sve druge industrije, biti suočena s mnogo izazova koje ćemo morati da rešavamo. Zbog toga ću danas govoriti o:
Slajd 3: Krenuću redom. Na globalnom nivou, pandemija COVID-19 ima potencijal da utiče na sektor osiguranja direktno – putem zdravstvenog šoka i indirektno – putem finansijskog šoka. Ipak, činjenica je da finansijski sektor, time i osiguranje, mora da deli sudbinu naroda i ekonomije. Činjenica je i da se vremena menjaju, ali postoje i konstante. Nikada se nije promenilo očekivanje da centralne banke ostanu garant monetarne i finansijske stabilnosti, bez obzira na okolnosti.
U Srbiji je Narodna banka, radeći u punoj koordinaciji s Vladom Republike Srbije, učinila sve da se izazovi svedu na najmanju moguću meru. Sproveli smo velike i sveobuhvatne pakete monetarnih i fiskalnih mera i očuvali proizvodnju, zaposlenost, likvidnost svih učesnika i raspoložive dohotke. Sačuvali smo stabilnost i predvidljivost uslova poslovanja i planiranja.
Slajd 4: Naš je zadatak bio da sačuvamo zdravlje ljudi i ekonomiju, a bez ljudi i realnog sektora ne može biti ni finansijskih usluga. Ako nisu sačuvani preduzeća, zaposlenost i dohoci naših građana, ko će koristiti usluge osiguranja?
Slajd 5: Mi smo naš zadatak ispunili i Srbiju smo kroz krizu sproveli daleko bolje od mnogih drugih zemalja.
Slajd 6: Formalna zaposlenost u privatnom sektoru je za 6% iznad pretkriznog nivoa, čime je postignut njen najviši nivo u poslednjih više od deset godina.
Uslovi finansiranja i privrede, i građana, i države su u odnosu na početak pandemije još povoljniji.
Sa svim tim obezbedili smo uslove za nesmetani razvoj tržišta osiguranja i u doba krize, a takođe smo, uprkos pandemiji, nastavili da sprovodimo i funkciju nadzora na tržištu osiguranja. Očuvanje finansijske stabilnosti je cilj koji ni pandemija nije promenila. Naprotiv. Cilj nadzora jeste da obezbedi nesmetano sprovođenje svih aktivnosti i adekvatno tržišno ponašanje svih profesionalnih učesnika. Krajnji cilj ovih aktivnosti jeste zaštita prava i interesa građana i privrednih subjekata koji koriste usluge osiguranja, što je zajednički interes svih učesnika na tržištu osiguranja u Republici Srbiji.
Slajd 7: Druga tema o kojoj ću govoriti jesu opšti pokazatelji poslovanja sektora osiguranja u uslovima krize. Ponoviću da je na nosiocima ekonomske politike bio najodgovorniji zadatak – sačuvati ljude i obezbediti stabilne uslove za poslovanje, a na vama je da uslove iskoristite. Mi danas na ovom skupu možemo da govorimo o očuvanoj likvidnosti i solventnosti društava osiguranja, kao i o stabilnom razvoju tržišta osiguranja.
Za prva tri tromesečja ove godine ostvaren je pozitivan privremeni neto rezultat u iznosu od 6,7 milijardi dinara. Društva za osiguranje i reosiguranje očuvala su vrednost investicionog portfolija i obezbedila sredstva tehničkih rezervi za izvršavanje obaveza po osnovu zaključenih ugovora o osiguranju. Ukupna premija je tokom tri tromesečja ove godine povećana za 9,7%, na 88,6 milijardi dinara, u odnosu na isti period prethodne godine, pri čemu je ova stopa rasta viša od prosečne stope rasta za isti period u prethodnih deset godina.
U ciframa, ako posmatramo treće tromesečje ove godine u odnosu isti period prošle godine, beleže se sledeće promene pokazatelja:
Slajd 8: Posmatrano po vrstama osiguranja, beleži se rast premije u odnosu na isti period prošle godine kod čak 17 vrsta osiguranja, uključujući i osiguranje pomoći na putovanju – što je vrsta osiguranja u kojoj je zabeležen najveći uticaj pandemije.
Pritom, segmenti koji u kontinuitetu beleže rast jesu:
Takva kretanja nisu iznenađenje, s obzirom na to da je pandemija pojačala svest o:
Polise imovinskih osiguranja, životnog osiguranja i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja postale su važnije nego ikad do sada, jer u slučaju prve dve polise omogućavaju osiguranicima ekonomsku sigurnost, dok u slučaju treće polise omogućavaju lakši pristup kvalitetnom medicinskom lečenju.
Slajd 9: Treća tema koja zahteva da bude u fokusu jesu korisnici usluge osiguranja. Da, vremena se menjaju. Ali ljudski kapital, znanje i poverenje uvek će ostati preduslovi i uslovi opstanka, trajanja i perspektiva razvoja. To je konstanta. Ljudi čine institucije, kompanije, države. I čine i predstavljaju. Činjenica je da su postavljene osnove za fer i stabilno tržište osiguranja, u kome su interesi i prava korisnika usluge osiguranja zaštićeni, ali, kao i u svim oblastima, prostora za unapređenja uvek ima. To naročito vidimo u oblasti same prodaje osiguranja, pre svega upotrebom informacionih tehnologija i uvođenjem novih proizvoda osiguranja na tržište. Način prodaje je važan element razvoja usluge osiguranja, naročito kod životnog osiguranja, jer je ono neka vrsta supstituta dugoročnoj štednji. Zbog toga su te oblasti posebno predmet naših kontrolnih aktivnosti kako bi se obezbedila blagovremena zaštita prava i interesa korisnika usluga osiguranja.
Ja danas pred vama i s vama želim da kandidujem i pitanje adekvatne informisanosti korisnika u predugovornoj fazi, bez obzira na vrstu osiguranja koja se zaključuje, jer je sadržina informacija koje se pružaju ugovaraču osiguranja i dalje nekad nejasna, neprecizna ili neadekvatna. Jasnim informisanjem korisnika investirate u njih i u budućnost same industrije osiguranja.
Zatim, ponoviću i značaj blagovremenog postupanja po odštetnim zahtevima, na fer način i uz obrazloženja koja su jasna za korisnike, jer je to najbolji način promocije pred građanima. Postupanja koja odstupaju od ovih principa vode ka povećanju broja prigovora i trošenju vremena i energije i građana, i pružaoca usluge osiguranja. Ne smemo da zaboravimo ni treća oštećena lica, koja se bez svojstva osiguranika, kao i bez svoje krivice, nađu u situaciji da su im imovina ili život ugroženi. Pravo naknade tim licima jeste i mora ostati neprikosnoveno, usled čega će ovaj aspekt biti i dalje intenzivno prisutan u našim neposrednim kontrolama. Posebnu pažnju posvetili smo i osiguranju useva i plodova, gde takođe očekujemo veću posvećenost društava za osiguranje u smislu adekvatnog informisanja građana i profesionalne procene štete.
Slajd 10: Četvrta tema, koja se sama nameće i deo je svih konferencija koje se bave finansijskim uslugama, jeste – digitalizacija usluge osiguranja. U eri informacionih tehnologija ne možemo da govorimo o širenju tržišta osiguranja a da ne govorimo o unapređenju prodaje na daljinu i digitalizaciji. Korisnici finansijskih usluga u Srbiji, među prvima u Evropi, mogu da zaključuju i finansijske ugovore na daljinu, s obzirom na mogućnost njihove video-identifikacije. Drugim rečima, korisnici finansijskih usluga u Republici Srbiji danas mogu da zaključuju finansijske ugovore na daljinu, uz punu transparentnost, sigurnost i zaštitu njihovih prava. Verujemo da će i potpunije uređena prava koja je doneo Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu podstaći korisnike da se lakše i radije odlučuju na taj način ugovaranja usluga osiguranja. U prilog tome govori i činjenica da sve veći broj korisnika usluga osiguranja koriste te i druge prednosti primene savremenih tehnologija – jednostavnost i komformnost onlajn pretrage, mogućnost samostalnog poređenja i izbora proizvoda osiguranja, ugovaranje tih proizvoda na daljinu posredstvom internet prezentacija društava za osiguranje ili mobilnih aplikacija.
Zbog čega su ove inovacije važne? Inovacije čine život lakšim i sigurnijim. Štede vreme kao naš najvredniji resurs. I zato su one instrumenti za postizanje ciljeva, a ne cilj po sebi. Narodna banka Srbije je omogućila i instant plaćanja premije osiguranja primenom QR koda, što su pojedina društva ponudila svojim klijentima, a ja pozivam sve da tu uslugu učine dostupnom.
Slajd 11: Završila bih petom temom, odnosno upravljanjem rizicima. Nove tehnologije donose brojne prednosti, ali i rizike zajedničke za sve finansijske institucije, poput sajber rizika, kojima treba upravljati. Narodna banka Srbije je donela preporuke za bezbednost informacionih sistema, a na svim finansijskim institucijama je da preduzimaju odgovarajuće preventivne kontrole u sprečavanju nastanka problema i incidenata.
Svesni smo izazova u vezi s kretanjem kamatnih stopa na finansijskom tržištu i poštovanjem preuzetih obaveza po ugovorima o osiguranju od strane društava za osiguranje. Zbog toga sprovodimo posebne provere dovoljnosti obračunatih rezervi i s posebnom pažnjom pratimo razvoj situacije u prodaji proizvoda kod kojih ugovarač osiguranja preuzima investicioni rizik. U Srbiji je taj rizik manje izražen u odnosu na veliki broj zemalja koje su u Evropskoj uniji, ali jeste rizik koji ćemo pratiti i kojim treba upravljati.
Dame i gospodo, drage kolege,
Slajd 12: Naša borba s pandemijom još uvek traje i zahteva delovanje na dva fronta – makroekonomski i regulatorni. Radili smo i radimo na oba, a zakonodavnom reformom u oblasti osiguranja obezbedili smo i preduslove za nesmetani razvoj tržišta osiguranja i u doba krize. Primenom modernih standarda prilagođenih potrebama domaćeg tržišta omogućili smo da usluga osiguranja pruži zaštitu od različitih vrsta rizika u teškim vremenima, što vreme pandemije jeste.
Ponoviću da je na nosiocima ekonomske politike najodgovorniji zadatak – sačuvati ljude i obezbediti stabilne uslove za poslovanje, a na vama je da uslove iskoristite stavljajući korisnika usluge osiguranja u centar svih aktivnosti.
Vremena se menjaju, menjamo se i mi, ali jedno ostaje uvek isto. U centru, na kraju i na početku – jeste čovek i njegovo dobro u XXI veku.
Da zaključim,
Dani osiguranja moraju da pokažu kako da unapredimo kvalitet života i živimo osigurani od svih rizika koje smo u stanju da sagledamo. Da pružimo zaštitu od tih rizika. Fer uslugu za fer cenu. I tu je konkurencija dobrodošla. Konkurencija kao nadmetanje kako ponuditi više za bolju cenu. Kako ponuditi, ali i ispuniti obećano ako se desi osigurani slučaj. Ali nema nadmetanja i nadigravanja s regulatorom koji vam stvara uslove stabilnosti za stvaranje profita. Zakon se ne može poštovati malo ili mnogo. Zakon se mora poštovati u potpunosti. I kazna za nepoštovanje ne može biti deo troška koji se uračunava u transakciju. Rečima Kafke – to ne može postati deo obreda!!!
Citat:
„Leopardi su provalili u hram i posrkali sav talog iz žrtvenih vrčeva;
- to se neprestano ponavlja;
- naposletku se na to može računati unapred i postaje deo obreda.”
Kršenje zakona ne može postati deo obreda. Koliko god neki bili uporni i navodno kreativni u tome.
I da ponovim ono što neki zaboravljaju. Ovo je Srbija, koja ne menja opredeljenje o evropskom putu. Ali će Narodna banka Srbije vremenski usklađivati pravila liberalizacije tako da ona koriste i građanima Srbije i domaćim kompanijama i državi Srbiji, a ne da se ovde stvara dobit, a korist imaju SAMO ili PRETEŽNO matična društva izvan Srbije.
Svedoci ste da su taj stav počele javno da zastupaju i mnogo snažnije ekonomije pod načelom „plaćati porez tamo gde se stvara profit”.
Razumno je da vi očekujete da osiguranici poštuju ugovore, da to očekuju i oni od vas. I zato se ne sme postavljati pitanje poštovanja i slova i duha zakona koji reguliše svaku oblast osiguranja. Posebnu onaj obavezni i najmasovniji segment – osiguranje od autoodgovornosti.
Želim vam uspešnu ovogodišnju konferenciju i puno zdravlja!
Guverner Jorgovanka Tabaković
