11.01.2023.

Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u decembru

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju decembra 2022. iznosile su 19.415,7 miliona evra, što obuhvata i sredstva (985,6 miliona evra) po osnovu prve tranše stendbaj aranžmana koji je Međunarodni monetarni fond odobrio Republici Srbiji 19. decembra 2022. godine. Ova sredstva mogu se koristiti za direktno finansiranje budžeta, radi refinansiranja obaveza Republike Srbije i/ili za finansiranje tekućih budžetskih potreba po usvajanju relevantnog zakona[1].
Ovo je ujedno i najviši nivo bruto deviznih rezervi krajem meseca i godine od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). U toku decembra bruto devizne rezerve povećane su za 2.148,4 miliona evra, dok su u celoj 2022. godini povećane za 2.961,2 miliona evra.

Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 158 odsto i 5,5 meseci uvoza robe i usluga, što je skoro dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju decembra iznosile su 15.426,8 miliona evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su više za 1.207,0 miliona evra, dok su na nivou cele 2022. godine povećane za 1.722,8 miliona evra.

Na povećanje deviznih rezervi u decembru uticao je i neto priliv po osnovu ostalih kredita odobrenih Republici Srbiji u iznosu od 885,8 miliona evra, u najvećoj meri po osnovu priliva dolarskih sredstava od Fonda za razvoj Abu Dabija u iznosu od 1 milijarde dolara (945,8 miliona evra). Značajniji priliv ostvaren je i po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza u iznosu od 340,0 miliona evra, dok je po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima ostvaren priliv u ukupnom iznosu od 170,5 miliona evra.

Odlivi su ostvareni po osnovu neto povlačenja devizne obavezne rezerve banaka u iznosu od 91,5 miliona evra, kao i po drugim osnovima (ukupno 32,7 miliona evra). Efekat tržišnih faktora bio je negativan u neto iznosu od 109,3 miliona evra i u najvećoj meri rezultat je slabljenja dolara prema evru na međunarodnom finansijskom tržištu za oko 2,8%.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru je iznosio 998,3 miliona evra i bio je za 110,7 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U 2022. godini, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 9.776,8 miliona evra.

Vrednost dinara prema evru u decembru gotovo je nepromenjena, dok je u 2022. godini dinar nominalno ojačao prema evru za 0,2%.

Radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, u većoj meri reagujući na pritiske ka jačanju dinara, Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru neto kupila 550 miliona evra, dok je u 2022. godini neto kupila milijardu (1.000 miliona) evra. Tokom prva četiri meseca 2022. godine, Narodna banka Srbije je neto prodala 2.270 miliona evra usled snažnih deprecijacijskih pritisaka, čiji su osnovni uzrok bili faktori iz međunarodnog okruženja – geopolitičke tenzije i rast cena energenata. Zahvaljujući, između ostalog, pravovremenoj i odlučnoj reakciji Narodne banke Srbije, obnovljeno je dejstvo faktora na strani ponude deviza i od maja su ponovo preovladavali pritisci ka jačanju dinara, tako da je Narodna banka Srbije od maja do kraja godine bila neto kupac deviza u iznosu od 3.270 miliona evra.

Na taj način, Narodna banka Srbije je i u 2022. godini na međubankarskom deviznom tržištu sačuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru i doprinela daljem uvećanju deviznih rezervi.


[1] ZAKON O REGULISANjU OBAVEZA REPUBLIKE SRBIJE PREMA MEĐUNARODNOM MONETARNOM FONDU NA OSNOVU KORIŠĆENjA SREDSTAVA STENDBAJ ARANŽMANA (STAND-BY ARRANGEMENT) ODOBRENIH REPUBLICI SRBIJI ODLUKOM ODBORA IZVRŠNIH DIREKTORA MEĐUNARODNOG MONETARNOG FONDA OD 19. DECEMBRA 2022. GODINE

Kabinet guvernera