29.06.2023.
Razumevanje uzroka inflacije je ključ za borbu protiv nje — sada i u budućnosti. U toj borbi mi ne imitiramo nikog, tražimo svoj put u obuzdavanju inflacije i doprinosa privrednom rastu. Jer mere i odluke utiču na realan život, standard i političku stabilnost. Istrajaćemo u tome jer smatramo da je u i doba globalizacije, kao i fragmentacije najvažnije naći svoje mesto i pravu meru prilikom donošenja odluka. Mi svoju nezavisnost i rad u opštem interesu i za opšte dobro, dokazujemo stvorenim baferima i usidrenim očekivanjima.
O uzrocima inflacije prethodnih meseci govorili smo mnogo i detaljno jer je, uz razumevanje, i jasna komunikacija presudno važan instrument u borbi protiv nje. Ali bih ovom prilikom ukazala na jedan od faktora o kojem se sve više i glasnije govori i u stručnim krugovima i među kreatorima ekonomske politike, a na koji smo mi javno ukazivali već godinama unazad – faktor pohlepe u njegovim različitim oblicima.
Ceo svet, pa i Srbija koja ne može biti izolovano ostrvo, jeste žrtva štampanja novca koje traje od 2008. godine, kada, svidelo se to nekome ili ne, kapitalizam prestaje da bude kapitalizam iz teorije i kada gubici koje je stvorio finansijski sektor proizvodnjom raznih derivata postaju kategorija koja se deli na ukupno stanovništvo, a profiti se dele pojedinačno unutar finansijskog sektora.
Inflacija bi buknula i da nije bilo sukoba u Ukrajini jer je taj višak novca morao da se u jednom trenutku pojavi, i mi smo o tome pisali i 2018. godine – lično sam o tome govorila u BIS-u u Bazelu, da će više od 50 odsto inflacije u Srbiji biti posledica takvog ponašanja centralnih banaka u globalizovanoj ekonomiji .
Od te 2008. počev od Amerike do ECB, vi imate jednu nekonvencionalnu monetarnu politiku, vođenu štampanjem novca i raznim instrumentima, zovite ih kvantitativno popuštanje ili kako god hoćete, to je višak novca u opticaju, koji, koliko god prikriven u nekim pukotinama i ponornicama u jednom trenutku ispliva u sistemu i uzrokuje inflaciju. Zašto se dugo nije video taj štampan novac - kroz razne varijante, kako god ih nazvali, oni jesu višak u opticaju - pa nije se video jer je najviše išao odabranima – velikim korporacijama koje su taj novac ulagale u kupovinu sopstvenih akcija i u kupovinu svoje konkurencije. I ko je pratio ono što NBS radi i piše, i ja lično, zna da smo govorili da će doći trenutak kada će se taj višak novca pojaviti u opticaju.
Velike centralne banke štampajući toliki novac, nisu uspevale da podignu inflaciju na željeni nivo od oko 2 odsto. A zašto - zato što su bankari od 2008. i bukvalno postali pratioci tržištima koja su isporučivala svoja očekivanja centralnim bankama. Umesto da centralne banke vode borbu protiv inflacije i da tržištima upravljaju svojom politikom utičući na inflaciju svojim stopama i instrumentima koji poseduju, veliki broj tih važnih centralnih banaka, počinju da prate zahteve tržišta i gotovo da tržišta diktiraju koju će kamatu objaviti na prvom važnom sastanku u mesecu centralna banka. Srbija se nije ugledala ni uvođenjem negativnih kamatnih stopa ni politikom koju su vodile te velike centralne banke, iako smo osluškivali svaki njihov potez. Znajući specifičnosti i strukturu svoje ekonomije, uvažavajući istoriju koju pamte generacije koje su prošle hiperinflaciju, mi svoje mere upravljamo tako da budu najefikasnije. Niska inflacija, tj. stabilnost cena jeste naš prvi cilj, ali finansijska stabilnost je cilj neodvojiv od toga, uz održavanje privrednog rasta. Mi smo ponosni da smo i pored ovakvih okolnosti snizili nivo problematičnih kredita na tri odsto. Šta to znači? Kad je tako nizak nivo problematičnih kredita, ostaju slobodna sredstva koja mogu da se plasiraju i građanima i privredi, i da kroz kreditni rast, utičemo na privredni rast koji nije slika za pokazivanje već suma primanja građana iz čega oni mogu da finansiraju svoj potrebe.
Ne sporimo nijednog trenutka da je u prosečnoj inflaciji najviši izdatak za cenu hrane i da to najviše pogađa one građane koji najveći deo svog dohotka upravo troše na hranu.
Narodna banka Srbije ima redovnu komunikaciju sa najznačajnijim trgovinskim lancima i u svakoj prilici apeluje da ne treba koristiti rast troškovnih pritisaka i globalni rast inflacije za neopravdano povećanje profitnih marži, a time i maloprodajnih cena, jer to onda zahteva i veći stepen reakcije monetarne politike.
Svi možemo da doprinesemo vodeći računa o tome da pojedinačni interes jedne grupe ljudi ili jednog lobija ne bude generator inflacione spirale. Sve vreme smo upozoravali da bi silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu. Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti.
Načelno gledano, profitne marže rastu u periodima privredne ekspanzije i smanjuju se u periodima usporavanja privredne aktivnosti, tj. u skladu s kretanjem tražnje. U periodima visoke tražnje, svim akterima u proizvodnom lancu i distribuciji – od proizvođača, preko prerađivača, do veletrgovca i trgovaca u maloprodaji – lakše je da svoje povećane troškove prenesu na krajnjeg potrošača, dok su u uslovima smanjene tražnje prinuđeni da deo povećanih troškova proizvodnje nadoknade smanjenjem sopstvenih marži. Međutim, kada je reč o tržištu hrane i cenama hrane, njihova specifičnost ogleda se u činjenici da je tražnja za hranom manje cenovno elastična od drugih grupa proizvoda, što olakšava i da se povećani troškovi proizvodnje u većoj meri prenesu na maloprodajne potrošačke cene. Trgovinski lanci i prodavci generalno iskoristili su taj momenat i ja sam to u prethodnim mesecima više puta isticala ilustrujući na primeru kafe – da nisu svi učesnici u privrednom životu Srbije jednako svesni da trenutna i sitna korist proizvodi mnogo veću štetu.
Ponoviću da onaj ko danas prodaje proizvode po višoj ceni dok u drugim lancima može da se kupi po značajno nižoj ceni, zaboravlja osnovnu postavku po kojoj je Volmart postao jedan od najvećih trgovinskih lanaca u Americi. Njihova filozofija, koju prenose svojim zaposlenima jeste: „Vas ne zapošljavamo niti otpuštamo mi kao vlasnici i akcionari, nego kupci prema kojima ste vi ljubazni, ali i cena za koju im prodajemo robu“.
Zbog toga mi redovno obavljamo razgovore sa velikim lancima i preduzimamo sve druge mere koje su nam raspolaganju da utičemo na smanjenje inflacije.
Neki kažu da je NBS sa svojim merama zakasnila. Uvek ću rado odgovoriti na tu tvrdnju. Nismo mi počeli da utičemo na snižavanje inflacije onda kad je to objavljeno kao povećanje referentne kamatne stope koja je bila na nivou od jednog procenta. Mi smo sa zaoštravanjem monetarne politike počeli još od oktobra 2021. na repo aukcijama, varijabilnim, koje su uvedene na moju inicijativu kao specifičnost reagovanja Srbije na nedeljnom nivou i prilagođavanja tog viška likvidnosti koji se pojavljuje. Nismo ga povlačili po referentnoj kamatnoj stopi jer bi to bilo skupo, i za NBS i za državu. A za banke bi to bilo idealno da višak novca deponuju kod NBS i da ne ulažu u kredite. Znate li koja je razlika - 0,11 je bila u oktobru cena koju mi plaćamo bankama kad povučemo višak likvidnosti, a referentna je bila 1 procenat. I mi smo podizali tu izvršnu stopu na nedeljnom nivou i na taj način pooštravali monetarne uslove, sve dok se repo stopa nije gotovo izjednačila sa referentnom, i tek onda smo počeli od aprila da podižemo referentnu kamatnu stopu. Znate zašto – jer se ja ne trudim da se nikome dopadnem i da po ugledanju rade svi, pa tako ću i ja. Ponosna sam što radimo na retko objektivan način i što postoji retka vrsta saradnje NBS kao monetarne vlasti sa fiskalnim vlastima i izvršnim organima koji su nam u velikoj meri pomogli da Srbija u ovako izazovnim okolnostima nema još veću inflaciju od ove koju imamo. Koordinacija monetarne i fiskalne politike, odgovoran pristup NBS u donošenju mera, povećavanju RKS, pre toga izvršne stope na repo aukcijama pored makroprudencijalnih mera, gde smo uticali na gotovinske kredite, na mogućnost reprograma ostalih kredita – sve to činimo da što pre vratimo inflaciju na što niži nivo, imajući opet na umu da zavisimo od međunarodnog okruženja, da zavisimo od poljoprivredne sezone, ali i da zavisimo od svoje odgovornosti koju imamo prema građanima.
Šta je uvek bio cilj – da stvorimo bafere za teško vreme. Prošlu godinu smo završili sa jednom milijardom evra kupljenih deviza na međubankarskom deviznom tržištu da bismo mogli da reagujemo kad zatreba, da dinar ne jača previše. NBS je intervenisala od početka godine na strani kupovine u iznosu od više od 1,4 milijarde evra neto. Od 2008. do 2012. godine NBS je svaku godinu završavala kao neto prodavac deviza. Od 2017. samo jednu godinu je NBS je završila kao neto prodavac deviza, sve ostale godine su završene sa pozitivnim učinkom i povećanjem deviznih rezervi po osnovu intervencija na međubankarskom deviznom tržištu – načinom koji ne košta, koji je najjeftiniji i najodrživiji. To smo mogli da postignemo jer smo obezbedili predvidiv ambijent, gde dolaze strani direktni investitori i gde imamo priliv i portfolio investicija. Ali kada neko ulaže u gradnju fabrike ovde, to je najbolji dokaz dugoročnog poverenja u ambijent koji smo stvorili, kao država i svi zajedno želeći da pokažemo da je u ovoj zemlji, i u najtežim okolnostima kada nije lako držati stvari pod kontrolom, to ipak moguće, da se može raditi i zaraditi, obezbediti bolji standard i bolji život za sve naše građane.
Kabinet guvernera
