06.10.2023.

Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50%. Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta – kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se ukupna inflacija smanjuje u međunarodnom okruženju, mada skorašnji rast cena energenata i povišeni troškovi zarada i dalje zahtevaju opreznost centralnih banaka u mnogim zemljama. U zoni evra, našem najznačajnijem trgovinskom partneru, ukupna inflacija na međugodišnjem nivou u septembru je dodatno smanjena, pri čemu je opala i bazna inflacija. Dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se u ostatku ove godine i u 2024, ali će inflacija ostati iznad cilja centralnih banaka u mnogim zemljama. Zbog toga je Evropska centralna banka odlučila da u septembru dodatno zaoštri monetarne uslove povećanjem svojih osnovnih kamatnih stopa za po 25 baznih poena, uz ocenu da će njene buduće odluke i dalje zavisiti od podataka koji budu pristizali. Sličan stav u pogledu monetarne politike ima i Sistem federalnih rezervi, koji je u septembru ipak zadržao svoje kamatne stope na nepromenjenom nivou.

Kada je reč o svetskim cenama energenata, na opreznost upućuju i dalje prisutne geopolitičke tenzije i nedavni rast cene sirove nafte, koji je pre svega posledica odluke zemalja OPEC+ da se produži ograničenje ponude do kraja godine, ali i rastuće tražnje za naftom. Rastu i cene prirodnog gasa, s obzirom na to da se približava zimska grejna sezona i da je smanjena proizvodnja u Australiji i Norveškoj. Ipak, procenjuje se da ostvareni rast svetskih cena energenata neće imati veći negativan efekat na inflaciju u Srbiji i neće ugroziti njenu opadajuću putanju.

Putanja međugodišnje inflacije u Srbiji je opadajuća od aprila, pri čemu je u avgustu bila i nešto niža od aktuelne srednjoročne projekcije i iznosila je 11,5%. Usporavanje inflacije je rezultat usporavanja rasta cena hrane i cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), čiji se međugodišnji rast od juna kreće na jednocifrenom nivou i u avgustu je iznosio 9,1%. Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko 1 procentni poen, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko 8%. Na ovakvo kretanje inflacije uticaće i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, kao i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u drugom tromesečju 2024. doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.

Kretanje pokazatelja dostupnih na mesečnom nivou ukazuje na to da se dinamika privrednog rasta u trećem tromesečju dodatno ubrzava i da je povoljnija od očekivanja iznetih u avgustovskoj projekciji Narodne banke Srbije, prema kojoj se u 2023. očekivao rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 2% do 3%, ali najverovatnije bliže donjoj granici. Uprkos smanjenoj eksternoj tražnji, pre svega iz zone evra, povoljnija kretanja od očekivanih ostvaruju se pre svega u prerađivačkoj industriji, čemu doprinose investicije iz prethodnog perioda i rast domaće tražnje. Pored toga, podaci o procenjenoj proizvodnji glavnih poljoprivrednih kultura ukazuju na to da će ovogodišnja sezona najverovatnije biti iznad prosečne, tj. iznad očekivanja Narodne banke Srbije. U nastavku godine očekuje se pozitivan doprinos od građevinarstva, kao rezultat nastavka realizacije infrastrukturnih projekata, i od uslužnih sektora, čemu treba da doprinese dalji rast zaposlenosti i zarada, pre svega u privatnom sektoru. Ipak, prema procenama Narodne banke Srbije, domaća tražnja će rasti sporije od ukupnog bruto domaćeg proizvoda i po tom osnovu ne očekuju se veći inflatorni pritisci.

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. novembra 2023. godine.             

Kabinet guvernera