15.04.2021.
Uvaženi domaćini, pokrovitelji, prijatelji i učesnici konferencije Money Fair 21,
Zadovoljstvo mi je da vam se, makar i u ovom virtuelnom formatu, obratim. Želim da čestitam organizatorima što su uspeli da istraju i da, i u okolnostima koje su i dalje izazovne, organizuju jedan ovakav skup.
Tema panela je odgovor na krizu izazvanu virusom korona i baš o tome želim da govorim. Odmah s pojavom globalne krize bez presedana, u Srbiji smo doneli veliki paket ekonomskih mera, vrednosti od blizu 13% bruto domaćeg proizvoda, kao podršku našoj ekonomiji. Narodna banka Srbije je tokom krize bila „prvo utočište” jer smo brojnim merama podržavali građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu u momentima kada im je to bilo najpotrebnije. Time smo očuvali pristup finansijskim izvorima sredstava, kao i još povoljnije finansijske uslove. Time smo podržali domaću tražnju i očuvali stabilnost u trenucima kada je globalni pesimizam bio najizraženiji. Upravo su obimnost paketa, dobra odmerenost mera, ali i brzina reakcije odigrali ključnu ulogu u sprečavanju prelivanja negativnih efekata pandemije na tržište rada i na sve druge aspekte života i rada.
Poštovane kolege,
U situaciji kada su se kratkoročni ekonomski pokazatelji poslovnog poverenja u celom svetu drastično pogoršavali, trebalo je osmisliti sveobuhvatne ekonomske mere, sprovodive u najkraćem roku. U Srbiji su već u prvim danima pandemije reagovale i Narodna banka Srbije i Vlada Srbije – svako u skladu sa svojim nadležnostima, ali kao i uvek – koordinisano. Na taj način smo sačuvali poverenje privrede i građana da će njihova centralna banka i njihova država biti tu za njih i uz njih, vodeći računa o radnim mestima, o zaradama ljudi, o očuvanju proizvodnih kapaciteta i očuvanju likvidnosti.
Mogli smo da reagujemo jednim od najobimnijih paketa mera, jer smo u prethodnom periodu stvorili monetarni i fiskalni prostor za takvu reakciju. Da smo čekali, da smo odlagali donošenje mera, tvrdim da bi posledice takvog neodgovornog ponašanja po naše građane i našu privredu bile nesagledive. Čime bi se merile? Nezaposlenošću, zatvaranjem fabrika, izgubljenim milijardama evra bruto domaćeg proizvoda. Da nismo reagovali odmah i sveobuhvatno, procenjujemo da bi pad našeg bruto domaćeg proizvoda u 2020. godini iznosio preko 6%, dok bi oporavak, poput oporavka nakon prethodne krize iz 2009. godine, trajao od tri do pet godina.
Zbog globalnog pogoršanja epidemiološke situacije krajem prošle godine, podršku ekonomskim paketom mera nastavili smo i u ovoj godini. Zbog svega što smo uradili, uključujući i poslednje obimne mere države, Srbija će se od posledica pandemije oporaviti u toku ove godine. Mi nastavljamo da pratimo i procenjujemo kretanja i da svojim delovanjem svima šaljemo jasnu poruku da stabilnost u Srbiji nije i neće biti ugrožena jer je za bolji život koji gradimo neophodna stabilnost – politička, monetarna i finansijska.
Dragi prijatelji,
Danas ne bismo govorili o održivom razvoju niti o inovacijama da našim merama nismo sačuvali ekonomiju od posledica pandemije. Ja sam zadovoljna što je Narodna banka Srbije gotovo svakog meseca reagovala nekom od mera. Nisam baš srećna što smo morali da reagujemo, ali jesam zadovoljna što smo u prethodnom periodu stvorili prostor za takvu reakciju i što smo reagovali pravim merama. Šta smo radili i uradili?
Radi podrške ekonomskom oporavku, u 2020. godini četiri puta smo smanjili referentnu kamatnu stopu, koja sada iznosi 1,0%. Različitim operacijama obezbeđivali smo likvidnost pažljivo odmerenim rokovima i po povoljnoj kamatnoj stopi – delovali smo kao „prvo utočište”. Brojnim merama podržavali smo građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu, u momentima kada im je to bilo najpotrebnije. Obezbeđivali smo likvidnost svih sektora, dobar pristup finansijskim izvorima sredstava i još povoljnije finansijske uslove, uz kamatne stope na nove dinarske kredite privredi, koje su tokom 2020. godine i dodatno snižene za 0,8 procentnih poena. Kombinacija donetih mera dovela je i do toga da su se prošle godine kamatne stope na dinarske i evroindeksirane kredite privredi gotovo izjednačile, a takvu situaciju u Srbiji do sada nismo imali. U januaru ove godine kamatna stopa na dinarske kredite privredi od 2,2% bila je čak na nižem nivou od kamatne stope na kredite u evro znaku, koja je iznosila 2,8%.
Kao rezultat svih naših mera, ukupni domaći krediti nastavili su gotovo dvocifreni rast treću godinu zaredom, uz zdrav međugodišnji rast od 9,9% u decembru prošle godine. Uz sve mere, a uprkos pandemiji, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima i u toku krizne godine dodatno je smanjeno za 0,4 procentna poena, na 3,7%.
Pažljivo smo pratili faktore na strani ponude i tražnje za devizama i reagovali smo proaktivno. Našim merama i punom koordinacijom politika očuvali smo i relativnu stabilnost deviznog kursa, što je jedan od ključnih doprinosa za ukupnu makroekonomsku stabilnost zemlje i za izvesnost poslovanja. Promene kursa dinara prema evru bile su na drugoj decimali.
Bruto devizne rezerve, važan stub finansijske sigurnosti zemlje, povećali smo i u kriznoj 2020. godini (za 113,2 miliona evra), a njihov rast je nastavljen i u ovoj godini (za 784 miliona evra), te su na kraju marta bruto devizne rezerve dostigle 14,3 milijarde evra. Odgovornim upravljanjem deviznim rezervama povećali smo i učešće zlata, kao sigurne aktive, na 13% krajem 2020. godine, dok je to učešće krajem 2012. godine iznosilo svega 5,7%.
Inflaciju, kao važan temelj stabilnog makroekonomskog ambijenta i izvesnih uslova poslovanja, i u 2020. godini očuvali smo na niskom nivou –1,6% u proseku, što potvrđuje da smo osnovni cilj nastavili da ispunjavamo i u kriznoj godini.
Pošto je prepoznato da Srbija ostaje fokusirana na stabilnost i zaštitu ljudi i ekonomije, i priliv stranih direktnih investicija u Srbiju prošle godine, uprkos pandemiji, dostigao je 3 milijarde evra, što je najviše od svih zemalja u regionu. To je konkretan dokaz da je Srbija prepoznata kao regionalni investicioni centar, i što je još važnije – za naše ljude i privredu to znači veću zaposlenost, bolje plate i nove tehnologije.
Dragi prijatelji,
Snažan signal da je Srbija sigurno i poželjno mesto za ulaganje, i da to ostaje i u narednim godinama, jeste i uključivanje dinarskih obveznica Republike Srbije u renomirani indeks obveznica J.P. Morgan-a. Pre više od godinu dana govorila sam o našem dugogodišnjem radu na ovom planu i tada sam izrazila očekivanje da ćemo u tome uspeti do sredine 2021. godine. To smo i ostvarili. Posvećenost i strateško delovanje uvek daju rezultate – J.P. Morgan je 11. februara objavio odluku da će od 30. juna ove godine dinarske obveznice uključiti u ovaj renomirani indeks.
Verujem da će jedan od sledećih velikih rezultata biti i investicioni rejting Srbije, za koji znam da bismo ga imali da nije bilo pandemije, koja ga je samo odložila. Za nas je ključno to što smo sačuvali poverenje privrede i građana da država i centralna banka čine sve da sačuvaju radna mesta, zarade ljudi, likvidnost, proizvodne kapacitete i tražnju za proizvodima. Šta o tome kažu podaci? Potvrđuju da smo ciljeve ostvarili. U mnogim oblastima ekonomije Srbija je već dostigla ili prešla pretkrizni nivo – u industriji, izvozu robe, trgovini na malo, kao i po broju zaposlenih. Prosečna neto zarada je na nivou cele 2020. godine povećana za 9,4% u odnosu na prosečnu neto zaradu za 2019. godinu. Ukupna formalna zaposlenost u februaru ove godine veća je za 59 hiljada ljudi u odnosu na februar prošle godine, pri čemu je rast vođen rastom zaposlenosti u privatnom sektoru za 58 hiljada ljudi.
Poštovane kolege,
Verujem da je zadatak institucija da život ljudi i privrede učine lakšim i jednostavnijim kako bi oni mogli da svoje vreme, kao najdragoceniji resurs, koriste na najkvalitetniji način. Narodna banka Srbije je u prethodnih osam godina na sopstvenom primeru pokazala da naša zemlja i kada je reč o inovacijama i finansijskim uslugama ide u korak s najrazvijenijim zemljama na svetu, a ponekad i ispred njih.
Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, koju smo primenili među prvima u svetu, korisnici platnih usluga u Srbiji ne moraju da idu u ekspozituru banke, već mogu brzo i sigurno, u bilo koje vreme i s bilo kog mesta, da izvrše instant plaćanje, i to od oktobra 2018. godine, kada je počeo s radom naš IPS NBS sistem. Od tada do danas u njemu je izvršeno oko 41,6 miliona transakcija, ukupne vrednosti oko 401 milijarde dinara. Za nas je to važan pokazatelj da su instant plaćanja postala podrazumevajući kvalitet servisa kod korisnika platnih usluga.
Korisnici su se brzo navikli i na uslugu plaćanja mesečnih računa za nekoliko sekundi, uz pomoć standardizovanog NBS IPS QR koda i korišćenjem aplikacija za mobilno bankarstvo. Gotovo sva javna preduzeća, koja izdaju veliki broj mesečnih računa, počela su da štampaju IPS QR kodove na računima za usluge koje korisnici mogu da plate upotrebom funkcije IPS skeniraj jednostavno i brzo, bez prekucavanja podataka u nalog za plaćanje.
Omogućili smo i instant plaćanja na prodajnim mestima trgovaca – i na fizičkim, i na internet prodajnim mestima. Nekoliko internet trgovaca omogućilo je instant plaćanje u svojim veb-prodavnicama (među njima su i prodavnice tehničkih uređaja, ali i, na moje zadovoljstvo, naše izdavačke kuće i knjižare).
Korisnici finansijskih usluga u Republici Srbiji među prvima u Evropi mogu da zaključuju i finansijske ugovore na daljinu, uz punu transparentnost, sigurnost i zaštitu svojih prava. Bez odlaska u banku moguće je otvoriti platni račun, podneti zahtev za platnu karticu i kredit. U 2020. godini beležimo 71,5 hiljada ugovora zaključenih na daljinu, što je za oko 62% više nego u 2019. godini, a preko 6.000 ugovora zaključeno je uz korišćenje video-identifikacije korisnika.
Ipak, želim da kažem i sledeće. Inovacije čine život lakšim. Inovacije nam štede vreme, kao naš najvredniji resurs. Međutim, tehnologije moraju da služe ljudima, a ne ljudi njima. One su instrumenti za postizanje ciljeva, a ne cilj po sebi. Sama tehnologija ne može da reši velike ekonomske izazove – ne može da odredi prioritete, da donosi odluke o potrošnji, o investicijama. Verujem da ćemo se složiti s tim da su znanje i ljudski kapital jedan od ključnih pokretača razvoja i promena u 21. veku.
Dragi prijatelji,
Pravovremene mere, donete odmah po izbijanju krize usled pandemije, sprečile su da se pokrene spirala negativnih događaja izazvanih psihološkim i paničnim reakcijama tržišnih učesnika. Mogli smo da reagujemo snažno, jer smo u prethodnom periodu izgradili jaču Srbiju i svetu pokazali njeno novo lice.
Naša je procena da će uspešna masovna vakcinacija, za koju dugujemo predsedniku Vučiću, doprineti očuvanju zdravlja naših građana i još bržem privrednom oporavku. Možemo i moramo da budemo ponosni na to što je Srbija i na ovom najvažnijem planu – jer su u pitanju životi ljudi, pokazala punu solidarnost.
Narodna banka Srbije će kao i do sada uvek biti uz svoje građane i privredu, da trajemo dugo i uspešno.
Čestitam vam još jednom na uspešnoj organizaciji konferencije i želim vam mnogo uspeha u daljem radu!
Kabinet guvernera
