22.10.2021.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda ocenila je da se privreda Srbije odlično nosi sa izazovima koje je nametnula pandemija virusa korona. U toku je snažan ekonomski oporavak, koji je omogućen pravovremenim i obimnim merama monetarne i fiskalne politike, zbog čega Međunarodni monetarni fond procenjuje rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 6,5% ove godine, a zatim i nastavak visokog rasta od 4,5% u 2022. godini – ocenjeno je na završnom sastanku delegacije Republike Srbije s misijom Međunarodnog monetarnog fonda u okviru prvog razmatranja rezultata dogovorenog ekonomskog programa podržanog nefinansijskim Instrumentom za koordinaciju politike.
„Srbija je među retkim zemljama koje su pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda dostigle već početkom ove godine, pri čemu rast ekonomske aktivnosti brži od očekivanog ukazuje na to da bi realni privredni rast ove godine mogao da premaši 6,5%. Tome je, kao što je i misija Međunarodnog monetarnog fonda ocenila, doprinelo i to što smo, delujući pravovremeno i sveobuhvatno, sačuvali našu ekonomiju i radna mesta, čuvajući time i poverenje naših građana i privrede da ćemo nastaviti da obezbeđujemo makroekonomsku i finansijsku stabilnost u svim uslovima”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Tokom dvonedeljnih razgovora razmotrena su aktuelna i projektovana fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, kao i realizacija utvrđenih ciljeva ekonomskog programa.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda ocenila je i da je aktuelno kretanje inflacije pod uticajem privremenih faktora, pre svega niske baze iz prošle godine, kao i globalnih kretanja koja utiču na cene energenata i cene neprerađene hrane. Očekuju da će se, kao i u drugim zemljama, inflacija još nekoliko meseci kretati na sličnim nivoima, nakon čega će se, tokom 2022. godine, vratiti u ciljani koridor. Misija ocenjuje da je na ovakva kretanja, koja su prisutna u velikom broju zemalja, Narodna banka Srbije reagovala adekvatno, pooštravajući monetarne uslove povećanjem prosečne repo stope unutar koridora kamatnih stopa, ne menjajući pritom referentnu kamatnu stopu. Konstatuje se i da je bazna inflacija u Srbiji relativno stabilna, što pokazuje da su inflatorni pritisci privremenog karaktera. Projektovano je i dalje smanjenje deficita tekućeg računa na oko 4% bruto domaćeg proizvoda ove godine, uz zadržavanje njegove potpune pokrivenosti neto prilivom stranih direktnih investicija. Ocenjeno je i da je bankarski sektor ostao stabilan, dobro kapitalizovan i likvidan. Zaključuje se i da je kurs dinara ostao stabilan.
„Pažljivo odmeravamo reakciju monetarne politike na privremeno višu inflaciju. Preduzeli smo prve korake ka pooštravanju monetarnih uslova i nastavljamo da pratimo i ocenjujemo sva kretanja. Uz to, kretanje međugodišnje bazne inflacije u donjoj polovini ciljanog raspona tokom cele godine, koje se duguje i očuvanoj stabilnosti deviznog kursa, takođe ukazuje na privremenost aktuelnih faktora inflacije”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Misija ocenjuje i da su tokom 2021. zabeleženi odlični fiskalni rezultati i po tom osnovu ćemo imati za 2 procentna poena niži deficit u odnosu na prethodno planirani. Ovakav rezultat podržan je znatno većim poreskim prihodima, zahvaljujući snažnoj ekonomskoj aktivnosti, a odlično je i to što će deo većih prihoda biti iskorišćen za finansiranje investicija.
Misija ocenjuje i da Srbija nastavlja sa strukturnim reformama, kao i da neke važne reforme tek predstoje, poput razvoja tržišta kapitala radi dodatne podrške domaćim investicijama.
„Narodna banka Srbije nastavlja da vodi predvidivu i kredibilnu monetarnu politiku s ciljem očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku privrednom rastu, čije smo projekcije na srednji rok povećali. Uz dinamičan privredni rast i u narednom periodu, naši građani i privreda mogu da očekuju stvaranje novih radnih mesta i podsticajan poslovni ambijent, kao važne osnove za održiv i snažan privredni rast i razvoj, uz dalji rast životnog standarda naših građana”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Kabinet guvernera
