11.03.2022.
Digitalizacija, ažuriranje sistema: isporučivanje digitalne dividende
11. mart 2022, 10.00 časova
Dame i gospodo, uvažene kolege,
Dobro došli u Narodnu banku Srbije! Mi smo danas domaćini, a organizatori događaja su naši partneri iz Evropske banke za obnovu i razvoj. Pozdravljam ovom prilikom gospodina Kolanđelija, kojeg sam videla i na Kopaonik biznis forumu, kao i gospodu Senfija i Plekanova, koji predstavljaju Evropsku banku za obnovu i razvoj. To što Evropska banka za obnovu i razvoj izrađuje i objavljuje izveštaj o tranziciji 28 godina govori o tome da je izveštaj prošao test vremena i ukus publike.
Svake godine u fokusu izveštaja nalazi se oblast koja doprinosi bržoj, a održivoj ekonomskoj tranziciji. U poslednjem izveštaju to je digitalizacija.
Ja ću naročitu pažnju obratiti na četvrto poglavlje izveštaja – Fintek i banke u tranziciji, koje se odnosi na digitalizaciju finansijskih sistema i efekte koje primena novih tehnologija ima na finansijski sistem na kakav smo navikli. Stara je vest da je u poslednjih nekoliko godina došlo do velikih globalnih promena u sektoru finansijskih usluga. Bankama, koje su tradicionalni učesnici na ovom tržištu, ubrzano se pridružuju nove institucije iz tehnološkog sektora, koje nude inovativne proizvode. Govorimo o fintekovima, ali i međunarodnim tehnološkim gigantima pre svega iz sfere društvenih mreža – takozvanim bigtek kompanijama.
Kako banke reaguju na njihovu pojavu? Te nove učesnike na tržištu banke mogu tretirati kao konkurenciju ili makar kao podstrek da i same ubrzano rade na inovacijama i razvoju naprednih usluga. Mogu i prihvatiti ove kompanije kao partnere, uz maksimalno korišćenje efekata te saradnje na razvoj društva. U savremenom dobu, koje zahteva brzo prilagođavanje potrebama klijenata, svako stvara niše u kojima će imati konkurentsku prednost. I sve dok je društvo kao celina na dobitku od promena koje ne ugrožavaju stabilnost, a štede vreme i novac, one će biti jedan od faktora razvoja. A to nam svima jeste cilj.
I u toj oblasti centralne banke nisu pasivni posmatrači koji se prilagođavaju novim okolnostima, već su neretko one te koje kreiraju nove okolnosti, pružajući regulatornu i infrastrukturnu osnovu razvoju finansijskog sektora. Tačno je da svako može da se nada čudima, ali je tačno i da se odgovorni nosioci politika ne mogu oslanjati na čuda, već isključivo na rad, znanje, koordinaciju politika i proaktivnost. I upravo se u teškim vremenima pokaže kako je ko radio i koliko je bio uspešan.
Srbiji za to nije bio potreban podsticaj, jer je digitalizacija gotovo deceniju jedan od naših strateških ciljeva. Narodna banka Srbije je danas garant stabilnosti u punom smislu značenja stabilnosti. Istovremeno, mi smo i oprezan regulator koji nalazi ravnotežu između sigurnog i razvojnog. Narodna banka Srbije je jedna od centralnih banaka koja je među prvima prepoznala značaj procesa digitalizacije finansijskih usluga i zbog toga smo spremno, i infrastrukturno i regulatorno, dočekali izazove koje je donela pandemija.
Uveli smo najsavremeniji platni sistem za instant plaćanja, ali se tu nismo zaustavili. Nastavili smo njegov razvoj uvođenjem velikog broja dodatnih servisa – poput instant plaćanja na fizičkim i internet prodajnim mestima korišćenjem aplikacije za mobilno bankarstvo ili plaćanje računa skeniranjem QR koda, koje verujem da svi rado koriste. Tu je i usluga prenosa novca samo na osnovu poznavanja broja mobilnog telefona primaoca novca, koju smo nazvali jednostavno „Prenesi”. Zbog već razvijenih i raspoloživih elektronskih servisa, pandemija je u Srbiji samo dodatno ubrzala transformaciju finansijskog sistema, usmeravajući korisnike da gotovo u potpunosti obavljaju komunikaciju s finansijskim institucijama putem digitalnih načina komunikacije. Korisnici finansijskih usluga u Srbiji, među prvima u Evropi, mogu da zaključuju i finansijske ugovore na daljinu – pomoću video-identifikacije. Šta o celom procesu govore podaci?
Vi ste u izveštaju naveli i da veliki broj zemalja u kojima Evropska banka za obnovu i razvoj posluje planira da uvede laboratorije za testiranje inovativnih ideja, a mi smo je u Srbiji odavno uveli i koristimo je intenzivno. Testiramo i mogućnost primene različitih inovativnih tehnologija za potrebe svojih poslovnih procesa, poput blokčejn tehnologija i veštačke inteligencije. Koliko je to moguće, uredili smo i virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine.
Na sve to, neophodno je i da sarađujemo i da budemo otvorenog uma. Kao što je nedavno rekao Augustin Karstens, generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja: „Duša novca nije ni u velikim tehnološkim korporacijama, ni u tehnologiji distribuirane baze podataka, duša novca je u poverenju.” Ja imam običaj da kažem da su ljudi, znanje i poverenje ključni temelji na kojima počivaju države i sve institucije, a bankarstvo posebno. I to se ni za jotu ne menja u digitalnom dobu. Centralne banke su te koje moraju da stvore poverenje, a ja mogu da vam obećam da ćemo se truditi da ga zaslužimo i u godinama pred nama, kao što smo ga zaslužili tokom proteklih deset godina. Zahvaljujem vam na pažnji, ali i na tom poverenju.
Dame i gospodo, uvažene kolege,
Moja poruka je da od novih tehnologija u najmanju ruku ne treba bežati, ali treba biti razumno oprezan i preduzimati mere radi upravljanja sajber i drugim rizicima, čemu mi u Narodnoj banci Srbije posebno pridajemo značaj. Naš zadatak je da nastavimo da stvaramo uslove dostojne čoveka u XXI veku, jer ništa ne počinje bez ljudi i ne završava se bez institucija.
Želim vam uspešnu prezentaciju i puno zdravlja!
Kabinet guvernera
