05.12.2023.
Poštovane dame i gospodo, uvaženi domaćini, drage kolege,
Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u svoje ime i u ime Narodne banke Srbije i poželim da ovaj Bankarski samit postane tradicija
Obraćanje ću početi konstatacijom da bankarski sektor, kao i svi sektori, mora da deli sudbinu privrede i građana, jer samo tako možemo da trajemo. I ako svako od nas na ulaganja u građane i privredu bude gledao kao na ulaganje u budućnost, to će biti garancija našeg uspešnog trajanja! Ljudi, znanje i poverenje ključni su temelji na kojima počivaju države i sve institucije, a bankarstvo posebno. A opet, poverenje je kula od karata i razruši je svaka sumnja, a tvrđave sumnje su od najtvrđeg materijala – predrasuda i straha. Na nama je da delujemo mudro i da u ovom skučenom prostoru između velikih očekivanja od nas kao regulatora i nasleđenih preteranih sloboda u ime tržišta, kapitalizma i demokratije delujemo u opštem interesu! Ne zamerite mi na ovakvom uvodu, ali sam odavno naučila da se poverenje stiče i održava samo rezultatima, i za to nema, niti sme da bude prečica! Ulaganje u poverenje je ulaganje u budućnost!
Drage kolege,
Danas govorimo o prilikama i izazovima u bankarskom sektoru. Ipak, gde je granica između realnog i finansijskog sektora? Nema je. Isti su uslovi u kojima oba posluju, isti rizici, zajedničke perspektive.
Činjenica je da su uslovi u kojima danas radimo jedni od najizazovnijih u istoriji. Činjenica je i da su rizici mahom globalni, regionalni sigurno, što zahteva i sinhronizovano delovanje. Visoka inflacija uzrokovana snažnim rastom cena energije i hrane zahtevala je zatezanje naših monetarnih politika. Ja danas neću govoriti o karakteru inflacije, suština je da smo morali da budemo restriktivni. Naši ključni trgovinski partneri imaju slabu ekonomsku aktivnost, što njihovu eksternu tražnju za našim proizvodima bitno smanjuje. Delujemo u periodu velikih geopolitičkih izazova, koji se ne smiruju. Naprotiv. Događaji koji povećavaju volatilnost na robnim i finansijskim tržištima pojačavaju značaj i rizika koji potiču od prirode, kojima je sam čovek doprineo, i nastavlja da doprinosi. Sve su to zajednički rizici, i, u meri u kojoj svako od nas pojedinačno bude uspešno sprovodio svoju ekonomiju kroz sve ove turbulencije, i nama kao susedima će biti bolje. Naravno, najbolje je kada stabilnost koja nam je u nadležnost data zakonom, zajedno čuvamo. Verujem da smo u tome uspeli, a želim nam da tako i nastavimo.
Gde smo sada u Srbiji? Kurs dinara prema evru čuvamo na relativno stabilnom nivou uprkos svim izazovima. Počinjem sa tim jer je stabilnost kursa dinara jedan od ključnih stubova ukupne makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje. To je zaključak i rejting agencija, i Međunarodnog monetarnog fonda, i evropskih zvaničnika, i investitora u Srbiju. Ali, za mene ključno jeste njegov doprinos rastu i razvoju Srbije. Stabilan kurs dinara prema evru je stub poverenja naših građana i privrede u nosioce politike u Srbiji. U nas. I niko nema pravo da im taj stub oduzme svojim činjenjem ili nečinjenjem.
Zahvaljujući jakom regulatornom i makroprudencijalnom okviru za banke, kao i činjenici da smo zaoštravanje monetarnih uslova sprovodili postepeno i odmereno – naš bankarski sektor je ostao stabilan, visoko likvidan i profitabilan. Ključni pokazatelji poslovanja banaka su znatno iznad regulatornih vrednosti, dok je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima blizu istorijskog minimuma. Ipak, uslovi su takvi da biramo između stabilnosti cena, privrednog rasta i finansijske stabilnosti. Tvrdim da možemo sve, dobro odmerenim politikama! Primer toga jeste i naša mera ograničavanja kamatnih stopa na stambene kredite s varijabilnom kamatnom stopom. Efekat ove mere na finansijski rezultat bankarskog sektora ni na koji način ne ugrožava poslovanje bankarskog sektora, a doprinosi očuvanju finansijske stabilnosti sprečavanjem rasta problematičnih kredita. Dakle, finansijska stabilnost. Merom se povećava i raspoloživi dohodak stanovništva, ali u obimu koji ne ugrožava snažnu opadajuću putanju inflacije, jer čini oko 0,3% ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji u jednoj godini. Dakle, cilj za inflaciju nije narušen. Konačno, ova mera može da doprinese oporavku potrošnje, koji nam je neophodan kako bismo ostvarili željeni privredni rast. I to je treći cilj – privredni rast!
Drage kolege,
Svi mi koji smo danas ovde znamo da se naš posao nikad ne završava, kao što nema te politike koja može da deluje sama! Tako su i očuvano poslovno poverenje i stabilan bankarski sektor posledica ukupne ekonomske politike, kojom smo obezbedili da je i u ovakvim uslovima zaposlenost značajno povećana, kao i realne zarade u privatnom i javnom sektoru. Samo u toj sinergiji realnog i finansijskog sektora, oba mogu da traju uspešno! Primer za to jeste i aktiva poslovnih banaka koje posluju u Srbiji, od oko 50 milijardi evra, što je za preko 80% viši nivo aktive nego u 2012. godini. Efekat sinergije, a ima i efekta poverenja. Da postoji poverenje u naš sistem govori i podatak da je devizna štednja stanovništva tokom deset godine povećana za preko 70%, dok je dinarska štednja veća oko sedam puta.
Do pre deset godina, jedina dva izvora finansiranja investicija u Srbiji bili su skroman priliv stranih direktnih investicija i skromne kapitalne investicije države od oko 2% bruto domaćeg proizvoda. U međuvremenu, i jedan i drugi izvor finansiranja su učetvorostručeni, a dobili smo i još dva, možda i važnija stuba finansiranja investicija – profitabilnost domaćih kompanija i investicione kredite banaka. Na primer, 2014. godine domaće kompanije su imale gubitak od oko 2 milijarde evra, i investicije nisu mogle da budu finansirane iz sopstvenih izvora. Od tada privreda Srbije iz godine u godinu popravlja neto finansijski rezultat, u proseku za oko milijardu evra godišnje, i u 2022. godini njihova profitabilnost dostiže oko 5 milijardi evra. Time se širi i baza dobrih klijenata bankarskog sektora i smanjuje se kreditni rizik. Dakle, makroekonomska stabilnost i strukturne reforme su naš ključni i izazov i potencijal, i naše ključno nasleđe za naredne generacije.
Nasleđe je i svojevrsna tehnološka revolucija u kojoj možemo da predvodimo, ili da pratimo druge, a koja posebno menja sektor finansija. Mi smo se odlučili da u tom precesu predvodimo, ali nikad ne zaboravljajući sigurnost i stabilnost sistema. I slobodno mogu da kažem da danas stojimo na ivici revolucije koja se odvija pomoću bitova i bajtova. Činjenica je da se načini na koje plaćamo, podnosimo zahteve za odobravanje kredita, zaključujemo ugovore s finansijskim institucijama, vreme za koje obavljamo transakcije, tehnologije koje koristimo – menjaju velikom brzinom. Do juče smo koristili fizičke baze podataka, a danas koristimo blokčejn. Od bankarskih automata prešli smo na korisničku službu baziranu na veštačkoj inteligenciji. Transakcije, kojima su bili potrebni dani, sada se realizuju u realnom vremenu. Sve to štedi vreme, kao najdragoceniji resurs. I to je veliki potencijal za naredni period.
Drage kolege,
Na kraju bih sumirala, na malo drugačiji način, izazove, ali i prilike.
Hvala vama, mojim dragim kolegama, što ste pokazali snagu saradnje i dolaskom na ovaj samit. Hvala udruženjima banaka iz regiona. Hvala Udruženju banaka Srbije na pokretanju ovog bankarskog samita, i čestitam im 102. godine postojanja i rada koje su juče obeležili.
Dr Jorgovanka Tabaković, guverner
