05.12.2023.

Обраћање гувернера Јоргованкe Табаковић на Банкарском самиту

Поштоване даме и господо, уважени домаћини, драге колеге,

Задовољство ми је да вас поздравим у своје име и у име Народне банке Србије и пожелим да овај Банкарски самит постане традиција

Обраћање ћу почети констатацијом да банкарски сектор, као и сви сектори, мора да дели судбину привреде и грађана, јер само тако можемо да трајемо. И ако свако од нас на улагања у грађане и привреду буде гледао као на улагање у будућност, то ће бити гаранција нашег успешног трајања! Људи, знање и поверење кључни су темељи на којима почивају државе и све институције, а банкарство посебно. А опет, поверење је кула од карата и разруши је свака сумња, а тврђаве сумње су од најтврђег материјала – предрасуда и страха. На нама је да делујемо мудро и да у овом скученом простору између великих очекивања од нас као регулатора и наслеђених претераних слобода у име тржишта, капитализма и демократије делујемо у општем интересу! Не замерите ми на оваквом уводу, али сам одавно научила да се поверење стиче и одржава само резултатима, и за то нема, нити сме да буде пречица! Улагање у поверење је улагање у будућност!

Драге колеге,

Данас говоримо о приликама и изазовима у банкарском сектору. Ипак, где је граница између реалног и финансијског сектора? Нема је. Исти су услови у којима оба послују, исти ризици, заједничке перспективе.

Чињеница је да су услови у којима данас радимо једни од најизазовнијих у историји. Чињеница је и да су ризици махом глобални, регионални сигурно, што захтева и синхронизовано деловање. Висока инфлација узрокована снажним растом цена енергије и хране захтевала је затезање наших монетарних политика. Ја данас нећу говорити о карактеру инфлације, суштина је да смо морали да будемо рестриктивни. Наши кључни трговински партнери имају слабу економску активност, што њихову екстерну тражњу за нашим производима битно смањује. Делујемо у периоду великих геополитичких изазова, који се не смирују. Напротив. Догађаји који повећавају волатилност на робним и финансијским тржиштима појачавају значај и ризика који потичу од природе, којима је сам човек допринео, и наставља да доприноси. Све су то заједнички ризици, и, у мери у којој свако од нас појединачно буде успешно спроводио своју економију кроз све ове турбуленције, и нама као суседима ће бити боље. Наравно, најбоље је када стабилност која нам је у надлежност дата законом, заједно чувамо. Верујем да смо у томе успели, а желим нам да тако и наставимо.

Где смо сада у Србији? Курс динара према евру чувамо на релативно стабилном нивоу упркос свим изазовима. Почињем са тим јер је стабилност курса динара један од кључних стубова укупне макроекономске и финансијске стабилности земље. То је закључак и рејтинг агенција, и Међународног монетарног фонда, и европских званичника, и инвеститора у Србију. Али, за мене кључно јесте његов допринос расту и развоју Србије. Стабилан курс динара према евру је стуб поверења наших грађана и привреде у носиоце политике у Србији. У нас. И нико нема право да им тај стуб одузме својим чињењем или нечињењем.

Захваљујући јаком регулаторном и макропруденцијалном оквиру за банке, као и чињеници да смо заоштравање монетарних услова спроводили постепено и одмерено – наш банкарски сектор је остао стабилан, високо ликвидан и профитабилан. Кључни показатељи пословања банака су знатно изнад регулаторних вредности,  док је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима близу историјског минимума. Ипак, услови су такви да бирамо између стабилности цена, привредног раста и финансијске стабилности. Тврдим да можемо све, добро одмереним политикама! Пример тога јесте и наша мера ограничавања каматних стопа на стамбене кредите с варијабилном каматном стопом. Ефекат ове мере на финансијски резултат банкарског сектора ни на који начин не угрожава пословање банкарског сектора, а доприноси очувању финансијске стабилности спречавањем раста проблематичних кредита. Дакле, финансијска стабилност. Мером се повећава и расположиви доходак становништва, али у обиму који не угрожава снажну опадајућу путању инфлације, јер чини око 0,3% укупне потрошње домаћинстава у Србији у једној години. Дакле, циљ за инфлацију није нарушен. Коначно, ова мера може да допринесе опоравку потрошње, који нам је неопходан како бисмо остварили жељени привредни раст. И то је трећи циљ – привредни раст!

Драге колеге,

Сви ми који смо данас овде знамо да се наш посао никад не завршава, као што нема те политике која може да делује сама! Тако су и очувано пословно поверење и стабилан банкарски сектор последица укупне економске политике, којом смо обезбедили да је и у оваквим условима запосленост значајно повећана, као и реалне зараде у приватном и јавном сектору. Само у тој синергији реалног и финансијског сектора, оба могу да трају успешно! Пример за то јесте и актива пословних банака које послују у Србији, од око 50 милијарди евра, што је за преко 80% виши ниво активе него у 2012. години. Ефекат синергије, а има и ефекта поверења. Да постоји поверење у наш систем говори и податак да је девизна штедња становништва током десет године повећана за преко 70%, док је динарска штедња већа око седам пута.

До пре десет година, једина два извора финансирања инвестиција у Србији били су скроман прилив страних директних инвестиција и скромне капиталне инвестиције државе од око 2% бруто домаћег производа. У међувремену, и један и други извор финансирања су учетворостручени, а добили смо и још два, можда и важнија стуба финансирања инвестиција – профитабилност домаћих компанија и инвестиционе кредите банака. На пример, 2014. године домаће компаније су имале губитак од око 2 милијарде евра, и инвестиције нису могле да буду финансиране из сопствених извора. Од тада привреда Србије из године у годину поправља нето финансијски резултат, у просеку за око милијарду евра годишње, и  у 2022. години њихова профитабилност достиже око 5 милијарди евра. Тиме се шири и база добрих клијената банкарског сектора и смањује се кредитни ризик. Дакле, макроекономска стабилност и структурне реформе су наш кључни и изазов и потенцијал, и наше кључно наслеђе за наредне генерације.

Наслеђе је и својеврсна технолошка револуција у којој можемо да предводимо, или да пратимо друге, а која посебно мења сектор финансија. Ми смо се одлучили да у том прецесу предводимо, али никад не заборављајући сигурност и стабилност система. И слободно могу да кажем да данас стојимо на ивици револуције која се одвија помоћу битова и бајтова. Чињеница је да се начини на које плаћамо, подносимо захтеве за одобравање кредита, закључујемо уговоре с финансијским институцијама, време за које обављамо трансакције, технологије које користимо – мењају великом брзином. До јуче смо користили физичке базе података, а данас користимо блокчејн. Од банкарских аутомата прешли смо на корисничку службу базирану на вештачкој интелигенцији. Трансакције, којима су били потребни дани, сада се реализују у реалном времену. Све то штеди време, као најдрагоценији ресурс. И то је велики потенцијал за наредни период.

Драге колеге,

На крају бих сумирала, на мало другачији начин, изазове, али и прилике.

  • Актуелна тема о којој се говори готово фаталистички јесте „зелена агенда“. Међутим, климатски изазови нису нови, само је свест да смо изгубили драгоцено време појачана. Претње по животну средину тињале су и у 19. и у 20. веку. Ипак, нама је историја наменила да их стратешки решавамо, што укључује и банкарску индустрију и централне банке и ту регионалној сарадњи нема замене!
  • И о дигитализацији се у последње време говори готово фаталистички. Нема дилеме да дигитализација доноси огроман потенцијал за напредак. Ипак, нове технологије нам доносе и нове ризике попут сајбер безбедности, заштите података или концентрације учесника на тржишту. И о томе, као одговорни регулатори тржишта, морамо да водимо рачуна.
  • Изазови су и вођење политика у ери лажних вести које могу да отежају управљање очекивањима која су важан канал трансмисије наших политике. Или ситуације када појединци мисле да се политике могу водити преко друштвених мрежа, које ја називам „саветницима без одговорности“. Наша је обавеза да останемо посвећени одлукама базираним на подацима и детаљним анализама, свесни да су и речи које користимо важне. Данас је транспарентност једна од важних карактеристика функционисања централне банке, а циљ нам је да се наше одлуке разумеју и да будемо сервис наших грађана какав они заслужују.
  • Пред нама је и период јачања базе знања сталним проучавањем ефеката наших политика и нашег деловања, али и све већа примена вештачке интелигенције којом човек, као њен творац, мора да управља. То ће бити важне лекције за будућност.
  • Ипак, најбоље улагање у будућност јесте улагање у људе, сарадњу и диверсификацију! Одувек сам веровала и верујем да је највећа драгоценост бити пријатељ пријатељу. И нека ме нико не убеђује да пријатељства не постоје, да постоје само савезништва заснована на интересу.  Зар наш интерес није сарадња и опстанак? - Јесте. Постојаћемо док сарађујемо и то не значи нужно да сви увек мислимо исто. Али је важно да заједнички тражимо најбоља решења. Зато смо ту. А мени је прво питање у решавању свих проблема: - Ко ће ако не ми? Када ако не сада?

Хвала вама, мојим драгим колегама, што сте показали снагу сарадње и доласком на овај самит. Хвала удружењима банака из региона. Хвала Удружењу банака Србије на покретању овог банкарског самита, и честитам им 102. године постојања и рада које су јуче обележили.

Др Јоргованка Табаковић, гувернер