12.04.2024.

Kretanje inflacije u martu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava i u martu je iznosila 5,0%. Daljem usporavanju inflacije najznačajnije doprinosi niži rast cena hrane i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta).

Na mesečnom nivou, rast potrošačkih cena u martu je iznosio 0,3% i gotovo u potpunosti je rezultat rasta cena u okviru bazne inflacije, dok je doprinos cena hrane i energenata mesečnoj inflaciji bio skoro neutralan.

U okviru cena hrane, cene prerađene hrane su porasle za 0,3%, ali je taj rast neutralisan nižim cenama svežeg voća, povrća i mesa. Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane je usporio na 2,9%, pri čemu su cene voća i povrća, u proseku, snižene u odnosu na mart prethodne godine.

Neutralan doprinos cena energenata mesečnoj inflaciji rezultat je, s jedne strane, blagog rasta cena naftnih derivata (0,4%) i, s druge strane, nižih cena čvrstih goriva (–1,6%). U odnosu na mart prethodne godine, cene energenata su više za 7,9%.

Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije u martu su porasle za 0,5% u odnosu na februar, dominantno vođene poskupljenjem usluga mobilne telefonije. Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je usporila na 5,0%, čime se izjednačila sa ukupnom inflacijom.

Nastavak smanjenja međugodišnje inflacije očekujemo i u narednom periodu – inflacija će nastaviti da usporava i u granice cilja trebalo bi da se vrati u maju, što je nešto ranije u odnosu na očekivanja iz poslednje srednjoročne projekcije inflacije iz februara. Inflacija bi trebalo da se približi centralnoj vrednosti cilja krajem ove godine i da nastavi da se oko tog nivoa kreće i u srednjem roku. Tome će doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja.

Kabinet guvernera