Међународни стандарди

Народна банка Србије пажљиво прати међународну праксу, као и све иницијативе и предлоге за измене релевантних међународних стандарда и регулативе у области реструктурирања банака, како би благовремено анализирала потребу, могућност и потенцијалне ефекте имплементације најновијих регулаторних решења у домаћи правни оквир.

Одбор за финансијску стабилност (Financial Stability Board – FSB)

На међународном нивоу, у области реструктурирања банака посебно се издваја рад Одбора за финансијску стабилност. На иницијативу Г20, а као део одговора на светску финансијску кризу, Одбор за финансијску стабилност објавио је 2011. године тзв. „Кључне атрибуте за успостављање делотворних режима реструктурирања финансијских институција“ (енг.Key Attributes of Effective Resolution Regimes for Financial Institutions) (у даљем тексту: Кључни атрибути). Кључни атрибути представљају свеобухватне међународне стандарде за режиме реструктурирања свих врста финансијских институција које су од системског значаја на глобалном нивоу (енг. Globally Systemically Important Institutions – G-SIIs).

Како би се омогућила делотворност примене новог инструмента реструктурирања уведеног Кључним атрибутима – инструмента расподеле губитака (енг. bail-in), који је уведен као супротност до тада најчешће коришћеном инструменту државне помоћи (енг. bail-out), Одбор за финансијску стабилност развио је и објавио 2015. године „Принципе за утврђивање укупног капацитета за покриће губитака и докапитализацију глобално системски значајних институција у реструктурирању“ (енг. Principles on Loss-absorbing and Recapitalisation Capacity of Globally Systemically Important Banks (G-SIBs) in Resolution, Total Loss-absorbing Capacity (TLAC) Term sheet) (у даљем тексту: ТЛАК стандард). Циљ ТЛАК стандарда је да обезбеди да институције које би потенцијално могле бити реструктуриране (јер су превише велике и важне да би престале да послују кроз редован стечајни поступак – енг. „too big to fail“) располажу са одређеним минималним капацитетом за покриће губитака који би био доступан за потребе реструктурирања, а који би превазилазио минималне капиталне захтеве утврђене у складу с Базел III стандардима.

ТЛАК стандард дефинише минимум услова које морају испунити инструменти и обавезе које глобално системски значајне банке (G-SIBs) увек треба да држе у поседу и који морају бити расположиви за отпис и конверзију у оквиру реструктурирања. Осим тога, ТЛАК стандард такође захтева да одређени износ тих средстава буде додељен подређеним друштвима или подгрупама чије седиште се налази ван државе седишта матичног друштва, односно у тзв. „државама домаћинима“ (енг. host jurisdictions) а који се сматрају значајним за реструктурирање глобално системски значајне банке и целе групе (тзв. „интерни капацитет за покриће губитака“ или „интерни ТЛАК“). С тим у вези, Одбор за финансијску стабилност је у јулу 2017. године објавио „Смернице за утврђивање интерног капацитета за покриће губитака за глобално системски значајне банке“ (енг. Guiding Principles on the Internal Total Loss-Absorbing Capacity of G-SIBs (‘Internal TLAC’)).

Европска унија

У Европској унији, Кључни атрибути су транспоновани у законодавство кроз Директиву о утврђивању оквира за опоравак и реструктурирање кредитних институција и инвестиционих друштава (енг. Directive 2014/59/EU on establishing a framework for recovery and resolution of credit institutions and investment firms) (у даљем тексту: Директива). Ова директива, познатија као Директива за опоравак и реструктурирање банака (енг. Bank Recovery and Resolution DirectiveBRRD), почела је да се примењује у државама чланицама Европске уније 1. јануара 2015. године.

Директива је измењена и допуњена 7. јуна 2019. године, при чему су те измене и допуне ступиле на снагу 27. јуна 2019. године, а рок за њихову транспозицију у националне прописе држава чланица је 18 месеци од дана ступања на снагу, односно 27. децембар 2020. године. Један од основних циљева предложених измена је и усаглашавање Директиве са ТЛАК стандардом Одбора за финансијску стабилност.