У Републици Србији се дуги низ година континуирано спроводи борба против прања новца и финансирања тероризма. Интензивно се прате и дешавања на међународном плану и примењују најбоља регулаторна решења.
Кривично дело прања новца прописано је чланом 245. Кривичног законика („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09111/09, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019), а кривично дело финансирања тероризма чланом 393. Кривичног законика.
Важећи Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, који се примењује од 1. априла 2018. године, представља даље усаглашавање домаћег законодавства с међународним стандардима из ове области, а пре свега с прописима и стандардима Европске уније, у складу с напорима који се чине у процесу придруживања ка пуноправном чланству у Европској унији. Закон, као и на основу њега донети подзаконски акти, треба да унапреди постојећи систем откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма афирмацијом приступа заснованог на процени ризика од настанка тих појава.
Ради даљег унапређења система за борбу против прања новца и финансирања тероризма, Влада Републике Србије је усвојила Стратегију за борбу против прања новца и финансирања тероризма за период 2020–2024. године и Акциони план за спровођење Стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма (2020–2022).
Ради побољшања координације и ефикасности сарадње свих актера у систему борбе против прања новца и финансирања тероризма, Влада Републике Србије је образовала Координационо тело за спречавање прања новца и финансирања тероризма овлашћено, поред праћења спровођења националне стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма и њеног акционог плана, за анализу најзначајнијих питања, координацију и предлагање свих активности у области трајног спречавања прања новца и финансирања тероризма, као и за спровођење и узимање у обзир националне процене ризика од прања новца и финансирања тероризма.
У борби против прања новца и финансирања тероризма од изузетног је значаја учешће свих заинтересованих страна, које могу да се уврсте у три групе:
Прву групу чине обвезници Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма (члан 4):
- банке;
- овлашћени мењачи и привредни субјекти који мењачке послове обављају на основу посебног закона којим се уређује њихова делатност;
- друштва за управљање инвестиционим фондовима;
- друштва за управљање добровољним пензијским фондовима;
- даваоци финансијског лизинга;
- друштва за осигурање која поседују дозволу за обављање животних осигурања и друштва за посредовање у осигурању када обављају послове посредовања у животним осигурањима, друштва за заступање у осигурању и заступници у осигурању који имају дозволу за обављање послова осигурања живота, осим друштава за заступање и заступника у осигурању за чији рад одговара друштво за осигурање у складу са законом;
- приређивачи посебних игара на срећу у играчницама и приређивачи игара на срећу преко средстава електронске комуникације;
- друштва за ревизију и самостални ревизори;
- институције електронског новца;
- платне институције;
- посредници у промету и закупу непокретности;
- факторинг друштва;
- предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга;
- порески саветници;
- јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге, који пружа платне услуге у складу са законом којим се уређује пружање платних услуга;
- лица која се баве поштанским саобраћајем;
- лица која се баве пружањем услуга куповине, продаје или преноса виртуелних валута или замене тих валута за новац или другу имовину преко интернет платформи, уређаја у физичком облику или на други начин, односно која посредују при пружању ових услуга, пружаоци кастоди услуге новчаника, а од јуна 2021. године и пружаоци других услуга повезаних с дигиталном имовином.
Обвезници су и адвокати када:
- помажу у планирању или извршавању трансакција за странку у вези са:
- куповином или продајом непокретности или привредног друштва,
- управљањем имовином странке,
- отварањем или располагањем рачуном код банке (банкарским рачуном, штедним улогом или рачуном за пословање с хартијама од вредности),
- прикупљањем средстава неопходних за оснивање, обављање делатности и управљање привредним друштвима,
- оснивањем, пословањем или управљањем привредног друштва или лица страног права;
- у име и за рачун странке врше финансијску трансакцију или трансакцију у вези с непокретношћу.
Обвезници су и јавни бележници када у вези с претходно наведеним пословима сачињавају или потврђују (солемнизују) одређене исправе наведене у погледу обавеза адвоката.
Другу групу чине органи надлежни за вршење надзора над применом Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма (члан 104):
- Управа за спречавање прања новца,
- Народна банка Србије,
- Комисија за хартије од вредности,
- орган надлежан за надзор у области пореског саветовања,
- орган надлежан за надзор у области игара на срећу,
- министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине,
- Адвокатска комора Србије и
- Јавнобележничка комора.
Трећу групу чине правосудни и полицијски органи:
- Републичко јавно тужилаштво,
- судови и
- Министарство унутрашњих послова.
