Тринаест година рада гувернера Јоргованке Табаковић на челу Народне банке Србије – континуитет и доследност у испуњавању циљева и модернизацији услуга у корист грађана, привреде и државе

„Током претходних тринаест година пословни амбијент и економска слика Србије знатно су унапређени. Обезбедили смо инфлацију упоредиву с другим земљама средње Европе, инвестициони рејтинг земље, рекордне девизне резерве, релативну стабилност курса динара према евру, знатно ниже каматне стопе, драстично већу запосленост и боље показатеље животног стандарда грађана. То је само мали део укупних резултата који је постигнут радом и сарадњом свих носилаца економског живота у Србији – грађана, привреде, председника Републике Србије, Владе Републике Србије и Народне банке Србије. За сваку одлуку коју смо донели руководили смо се стабилношћу система и то ће остати наш водич и за наредни период! Од стабилности, којој тринаест година доприносимо, директну корист имају сви – грађани и привреда, извозници и увозници, инвеститори и потрошачи. Наш систем се мери показатељима стабилности, али и степеном поверења који грађани имају у наше институције, а поверење које видимо и кроз рекордну динарску штедњу и у наредном периоду ћемо оправдати резултатима у корист наших грађана”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

РЕЗУЛТАТИ

1. У октобру 2024. године Србији је додељен кредитни рејтинг инвестиционог ранга, штo је први пут да је једна земља југоисточне Европе која није чланица Европске уније добила рејтинг инвестиционог ранга. Тиме је испуњен један од стратешких циљева Србије, а међународни инвеститори истичу да Србију одавно сматрају земљом инвестиционог ранга.
2. Наслеђену високу и волатилну инфлацију у Србији смо за мање од годину дана спустили за чак 10 процентних поена – са 12,2% крајем 2012. на 2,2% у октобру 2013. године.
3. У периоду 2009–2013. године просечна инфлација у Србији била је за 4,9 процентних поена виша од инфлације у земљама средње Европе, а у периоду од краја 2013. године просечна инфлација у Србији и земљама средње Европе је на готово истом нивоу.
4. Динар је номинално ојачао за 1,2% према евру, а Народна банка Србије је у условима преовлађујућих притисака ка јачању домаће валуте, на девизном тржишту нето купила 10,9 милијарди евра. То је био најзначајнији фактор раста девизних резерви.
5. Бруто девизне резерве повећане су готово три пута, на 28,3 милијарде евра крајем јула 2025, што је за 18,2 милијарде евра, односно 2,8 пута више него крајем истог месеца 2012. године, упркос израженим турбуленцијама на светском нивоу.
6. Нето девизне резерве су у истом периоду повећане преко четири пута (са 5,5 милијарди евра на 24,1 милијарду евра).
7. Знатно смо повећали и количину, вредност и учешће злата у девизним резервама у односу на август 2012. године:
   - количински, злато је увећано преко три пута (са 14,8 тона на рекордних 50,8 тона);
   - вредност златних резерви повећана је скоро осам пута (са 0,6 милијарди евра на 4,7 милијарди евра);
   - учешће злата у резервама повећано је са 6,2% на око 17%.
8. У Србију је у периоду од 2013. до 2024. године путем страних директних инвестиција инвестирано 38 милијарди евра, уз рекордан прилив од 5,2 милијарде евра у 2024. години.
9. Штедња грађана бележи рекордне нивое – динарска је премашила 200 милијарди динара, а девизна је достигла скоро 16 милијарди евра. Док је девизна штедња у последњих тринаест година повећана за 90%, динарска штедња је повећана чак једанаест пута.

У претходних тринаест година:

• Број издатих Дина картица је три пута већи.
• Пет до шест пута су снижене међубанкарске накнаде – с просечних око 1% на 0,2% износа трансакције.
• Преполовљене су трговачке накнаде – с просечних преко 2% на око 1% износа трансакције.
• Број трансакција извршених електронским банкарством удвостручен је – са 72,8 милиона на 142,5 милиона.
• Број трансакција извршених мобилним банкарством повећан је с пола милиона на 109,3 милиона.
• Број трансакција платним картицама на физичким продајним местима домаћих трговаца повећан је са 81,5 милиона на 628,8 милиона.
• Ограничили смо најнижи куповни / највиши продајни курс који овлашћени мењачи и јавни поштански оператор могу да примењују приликом откупа/продаје ефективног страног новца – евра, и то на ± 1,25% у односу на званични средњи курс динара према евру који важи на тај дан, а мењачка провизија је ограничена на 1%.
• Решили смо и дугогодишње питање наплате туристичких аранжмана по продајним курсевима банака за девизе или ефективни страни новац. Од краја јула 2019. године, приликом истицања цене и наплаћивања туристичких аранжмана у иностранству примењује се званични средњи курс динара.
• На свечаној церемонији поводом Сретења – Дана државности, у Палати Србија, 16. фебруара 2025. године, Народној банци Србије додељен је орден за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у очувању и јачању стабилности финансијског система, поводом 140 година рада. Орден је гувернеру Јоргованки Табаковић уручио председник Републике Србије Александар Вучић.
• У јануару 2020. године лондонски месечник The Banker прогласио је гувернера Јоргованку Табаковић за најбољег гувернера на светском нивоу и за најбољег европског гувернера. „Иако је лично, то признање сматрам признањем за промене у Србији, на којима радим од друге половине 2012. године са својим сарадницима, као и за промене на којима ради председник Србије са својим сарадницима, а само признање највише припада Србији и њеним грађанима”, рекла је тим поводом гувернер Јоргованка Табаковић.
• Народна банка Србије је у време пандемије добила и награду Града Београда „Херој Београда”, због беспрекорног функционисања и током вируса корона, чиме је сачувала финансијску стабилност у Србији и у најизазовнијем периоду. „Хероји су сви они који иза сваке одлуке, процедуре виде људе због којих постојимо. Радили смо као наш платни систем – непрекидно, као и болнице, апотеке, продавнице, комунални радници, полицајци, војници, јер је наш мото: с људима, за људе, за Србију, чије смо огледало”, изјавила је гувернер Јоргованка Табаковић.

ИСТОРИЈСКИ УСПЕХ СРБИЈЕ – КРЕДИТНИ РЕЈТИНГ ИНВЕСТИЦИОНОГ РАНГА

• У октобру 2024. године Србији је додељен кредитни рејтинг инвестиционог ранга. Тo је први пут да је једна земља југоисточне Европе која није чланица Европске уније добила рејтинг инвестиционог ранга. Тиме је испуњен један од стратешких циљева Србије, с тим да би то признање вероватно стигло и раније да није било потреса из међународног окружења.
• Рејтинг агенција Standard & Poor’s дужи низ година наводи да је Народна банка Србије континуитетом резултата зарадила кредибилитет и доказала своју оперативну независност. Оцењује и да режим девизног курса доприноси успешном прилагођавању економије на кретања у међународном окружењу, као и да интервенције Народне банке Србије на девизном тржишту доприносе очувању ценовне и финансијске стабилности, расту девизних резерви земље на рекордни ниво, као и знатном продужењу рочности динарских државних хартија од вредност.

РЕШЕНО ПИТАЊЕ ВИСОКЕ ИНФЛАЦИЈЕ

• Правовременим и адекватним мерама монетарне политике, уз обезбеђену и очувану релативну стабилност девизног курса динара према евру, наслеђену високу и волатилну инфлацију у Србији за мање од годину дана спустили смо за 10 процентних поена – са 12,2% крајем 2012. на 2,2% у октобру 2013. године.
• Наредних осам година, све до ескалације глобалних инфлаторних притисака, инфлација се кретала око нивоа од 2,0% у просеку. При том нивоу била је упоредива с просечном инфлацијом у Европској унији.
• Од 2017. године циљ за инфлацију спустили смо са 4% на 3%, уз непромењено дозвољено одступање од циља од ± 1,5 процентних поена. И одлука да циљ за инфлацију поставимо на нижем нивоу потврђује нашу намеру да, заједно с Владом Републике Србије, инфлацију у средњем року очувамо на ниском нивоу.
• Од средине 2021. године интензивирани су глобални трошковни притисци, што се преко канала увозне инфлације одразило и на више цене на домаћем тржишту. У таквим условима доносили смо одлуке које су обезбедиле силазну путању инфлације, а нису успориле привредни раст. Као резултат предузетих мера, инфлација је од априла 2023. била на опадајућој путањи, вративши се у границе циља од 3 ± 1,5% у мају 2024. године.

РАСТ ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА ГРАЂАНА

• Уз висок привредни раст и висок а одржив реални раст зарада, животни стандард грађана је повећан.
• О томе говоре и подаци о рекордној покривености потрошачке корпе зарадом:
  • Покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом од 99,8% већа је за 33,8 процентних поена у односу на 2013;
  • Покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом од 95% већа је за 36 процентних поена у односу на 2013.

РЕЛАТИВНА СТАБИЛНОСТ КУРСА ДИНАРА ПРЕМА ЕВРУ ВАЖАН ЈЕ ФАКТОР ИЗВЕСНОСТИ ПОСЛОВАЊА И ПЛАНИРАЊА

• Релативна стабилност курса динара према евру, постигнута и очувана током последњих тринаест година, резултат је посвећености Народне банке Србије и пажљивог и преданог праћења кретања на девизном тржишту.
• У периоду од увођења руковођено флуктуирајућег девизног курса 2001. године до августа 2012. године, у девизним интервенцијама нето је продато преко 14 милијарди евра (трошене су девизне резерве), а динар је и поред тога према евру ослабио преко 50%. Насупрот томе, од августа 2012. године до данас Народна банка Србије је путем интервенција нето купила чак 10,9 милијарди евра, а динар је према евру номинално ојачао за 1,2%.
• Осим што чува релативну стабилност курса динара, Народна банка Србије нето куповином девиза доприноси расту девизних резерви, додатно јачајући отпорност домаће економије и њену финансијску стабилност, што посебно долази до изражаја у условима различитих глобалних неизвесности и криза.

ДЕВИЗНЕ РЕЗЕРВЕ ВЕЋЕ СУ СКОРО ТРИ ПУТА, А ЊИХОВА СТРУКТУРА ЈЕ ЗНАТНО ПОБОЉШАНА

• Бруто девизне резерве, које су крајем јула године износиле 28,3 милијарде евра, за 18,2 милијарде евра (179%) више су него крајем јула 2012. године. Нето девизне резерве у истом периоду повећане су преко четири пута (са 5,5 милијарди евра на 24,1 милијарду евра).
• Раст девизних резерви праћен је и јачањем њихове структуре – знатно смо повећали количину, вредност и учешће злата.
  • Од августа 2012. године до данас злато је количински увећано преко три пута (са 14,8 тона крајем јула 2012. на актуелних рекордних 50,8 тона) куповином на међународном тржишту (током 2019, 2020. и 2024. укупно 17 тона), као и редовном куповином из домаће производње, при чему је све злато највишег квалитета и чистоће (преко 99,5%).
  • Вредност је повећана скоро осам пута (са 0,6 милијарди евра на 4,7 милијарди евра).
  • Учешће злата у резервама повећано је са 6,2% на око 17%.
  • Од јула 2021. године, након што смо из иностранства увезли 13 тона злата (1 тону преосталу из сукцесије и 12 тона купљених у иностранству), највећи део златних резерви (45,6 тона) налази се у трезорима Народне банке Србије, док се 5 тона купљених у иностранству почетком јула 2024. тренутно налази на посебном рачуну Народне банке Србије у Берну.

ФЛЕКСИБИЛНИЈИ И ЕФИКАСНИЈИ МОНЕТАРНИ ОКВИР

• У децембру 2012. године увели смо модел варијабилне вишеструке каматне стопе у спровођењу основних операција на отвореном тржишту, којима на недељном нивоу повлачимо вишкове динарске ликвидности из банкарског сектора.
• Овакав систем је монетарни оквир Народне банке Србије учинио флексибилнијим и ефикаснијим, што је било од посебног значаја у амбијенту деловања вишеструких глобалних криза – пандемије, енергетске кризе, избијања сукоба у Украјини, а затим и наглог повећања глобалне инфлације.
• Свим изазовима Народна банка Србије се супротставила применом широке лепезе мера из свог монетарног инструментаријума, увек реагујући благовремено, одмерено, али и постепено, како би грађанима и привреди оставила више простора за прилагођавање на промене финансијских услова.

ДИНАР СЕ СВЕ ВИШЕ УПОТРЕБЉАВА У ДОМАЋЕМ ФИНАНСИЈСКОМ СИСТЕМУ, А ДИНАРСКА ШТЕДЊА БЕЛЕЖИ РЕКОРДНО ВИСОКЕ НИВОЕ

1. Динарска штедња је у поређењу с крајем 2012. увећана једанаест пута, при чему је у 2023. и 2024. години забележила највећи годишњи раст до сада (од 2001, од када се прате подаци):
   - у 2023. за 41,6 милијарди динара (43%),
   - у 2024. за још 53,3 милијарде динара (39%),
   - раст је настављен и у 2025. и крајем јула динарска штедња је премашила 200 милијарди динара.
2. Стабилан амбијент је допринео и расту динаризације депозита становништва и привреде у односу на крај 2012. године – са 19,3% на 45,5%.
3. Све заједно јесте конкретна потврда растућег поверења грађана у националну валуту и централну банку.

ЗНАТНО ПОВОЉНИЈИ УСЛОВИ ФИНАНСИРАЊА ЗА ПРИВРЕДУ И ГРАЂАНЕ НЕГО ПРЕ ТРИНАЕСТ ГОДИНА

• Каматне стопе на динарске кредите привреди и становништву данас су за 10 процентних поена и 11 процентних поена ниже него у мају 2013. године, када смо започели циклус монетарног ублажавања, који је трајао све до интензивирања глобалних инфлаторних притисака 2021. године.
  • Знатно ниже каматне стопе обезбеђене су упркос заоштравању монетарних услова (октобар 2021 – јул 2023), а као одговор на глобалне инфлаторне притиске.
• И смањење премије ризика земље, захваљујући јачању домаћих макроекономских фундамената, допринело је смањењу каматних стопа.
• За грађане пад каматних стопа је значио већу доступност нових извора финансирања и већи расположиви доходак по основу нижих постојећих обавеза.
• За привреду пад каматних стопа је значио већу доступност средстава за нове инвестиције.
• Ишли смо и корак даље. Изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга ограничили смо каматне стопе и на остале кредите физичким лицима, на начин да се не наруши принцип њиховог тржишног формирања, и по овом основу каматне стопе су знатно снижене:
  • на дуг по кредитној картици за 7,2 процентна поена – са 22,3% у децембру 2024. на 15,1% у јуну ове године;
  • на прекорачења по текућем рачуну за 10 процентних поена – са 27,9% у децембру 2024. на 17,9% у јуну ове године.

СТАБИЛАН И ПРЕДВИДИВ ПРИВРЕДНИ АМБИЈЕНТ ПОДРЖАВА ИНВЕСТИЦИОНУ АКТИВНОСТ

• У периоду од 2013. до 2024. у Србију је инвестирано 38 милијарди евра путем страних директних инвестиција.
• У 2024. години забележен је рекордан прилив од 5,2 милијарде евра.
• Стране директне инвестиције су углавном биле усмерене ка извозно оријентисаним секторима, што је допринело и:
  • ширењу и диверсификацији извозне базе Србије и повећању учешћа извоза робе и услуга у бруто домаћем производу са 40% у 2014. на 54% у 2024. години;
  • расту запослености – за око 400 хиљада од 2014. године;
  • преносу знања и технологија.
• Висока пројектна и географска диверсификација страних директних инвестиција повећала је и отпорност нашег извоза на смањену екстерну тражњу и у најизазовнијим глобалним условима.

УСПЕШНО ПАРТНЕРСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И МЕЂУНАРОДНОГ МОНЕТАРНОГ ФОНДА

У својим извештајима Међународни монетарни фонд оцењује да је током претходних тринаест година, и то упркос спољним шоковима, Србија постигла импресивне економске резултате, који одражавају добру економску политику.

Генерални директор Међународног монетарног фонда Кристалина Георгијева у априлу 2024. године похвалила је снажан напредак Србије, уз следеће оцене:

1. Србија је светла тачка у Европи.
2. Фундаменти земље су јаки.
3. Велико поверење у Србију заслужено је радом и резултатима, новим радним местима и бољим стандардом. Кредибилитет се стиче делима, а не речима.
4. Србија је пример земље која се залаже за регионалну сарадњу.
5. Србија је и специјализованом изложбом „Експо” јасно показала да жели да се убрзано развија.

Заменик генералног директора Међународног монетарног фонда Бо Ли у априлу 2025. године честитао је на снажном расту српске економије:

1. Показана отпорност српске економије је импресивна!
2. Србија је једна од најбрже растућих земаља у Европи, упркос бројним изазовима из глобалног окружења.
3. Србија је изградила снажне бафере и важно је да се они очувају, јер их многе земље немају.
4. Са Србијом настављамо да радимо продуктивно и у оквиру новог нефинансијског саветодавног Инструмента за координацију политика.

ОЧУВАНА И ОЈАЧАНА СТАБИЛНОСТ ФИНАНСИЈСКОГ СЕКТОРА

• Ради јачања стабилности банкарског сектора, у периоду 2012–2014. године затворене су четири банке које су пословале уз озбиљне пропусте у управљању пре 2012. године. Овим мерама успостављено је поверење у финансијски систем, који је данас стабилан, високо ликвидан и адекватно капитализован. Одговоран приступ Народне банке Србије додатно је потврђен 2022. године ефикасним поступањем у случају Сбербанке, без ангажовања јавних средстава.
• Поверење инвеститора и регулаторна кредибилност потврђени су и кроз гринфилд инвестиције у банкарски сектор (Mirabank 2014. и Bank of China Srbija 2016).
• Број банака је са 33 постепено смањен на 19, при чему су квалитет и распон услуга за грађане и привреду повећани. Kонсолидација банкарског сектора спроводи се контролисано, што потврђују 32 претходне сагласности за стицање власништва и једанаест сагласности за припајања једне банке другој у последњих тринаест година.
• Захваљујући међуинституционалној сарадњи на решавању проблематичних кредита и обезбеђеном повољном пословном амбијенту, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора спуштено је са затечених око 20% на 2,3%.
• Током 2020. године грађанима и привреди омогућили смо мораторијум на отплату кредита и лизинга у два наврата (март и јул), које је искористило преко 90%, односно 80% дужника. Омогућен је и репрограм и рефинансирање обавеза дужника банака и давалаца лизинга који су посебно били погођени пандемијом. Олакшице у укупном износу од 111 милијарди динара одобрене су за преко 50.000 клијената.
• И пољопривредницима је, укључујући и кредите одобрене лицима која се баве откупом и складиштењем воћа у хладњачама, омогућен репрограм обавеза код банака и давалаца лизинга. Закључно с јуном 2023. године мером је обухваћено 6.238 кредитних партија пољопривредних кредита, у укупном износу од 24,2 милијарде динара. На иницијативу Народне банке Србије, банке су и након истека ове мере наставиле да пољопривредницима одобравају олакшице у отплати кредита, по ком основу се око 5,4 милијарде динара (на крају јуна 2025) пољопривредних кредита отплаћује под олакшаним условима.
• Закључно с јуном 2025. године, преко 5.800 дужника искористило је уступак реструктурирања готовинских, потрошачких и других сличних кредита, у укупном износу од 4,4 милијарде динара.
• У условима наглог и знатног раста стопа EURIBOR, у септембру 2023. привремено смо ограничили каматне стопе на стамбене кредите у еврима. По том основу каматне стопе на стамбене кредите у просеку су биле спуштене за 2 процентна поена у односу на ниво на који су повећане, а рате кредита су смањене од 10% до више од 25%. Ово питање је 2025. године системски и трајно решено изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга, обезбеђујући грађанима сигурност у погледу максималне висине каматних стопа не само на стамбене кредите већ и на остале кредитне производе (готовинске и потрошачке кредите, кредитне картице и минусе по текућим рачунима).
• Подржали смо и државни програм стамбених кредита за младе, који је већ до краја јуна 2025. године забележио искоришћеност од преко 36%, што потврђује значај програма за решавање стамбеног питања младих.

ПРЕПОЗНАВАЊЕ ЗНАЧАЈА УСЛУГА ОСИГУРАЊА КОЈЕ СУ БОЉЕ ПРИЛАГОЂЕНЕ ПОТРЕБАМА КОРИСНИКА

Као резултат одлучних и одговорних надзорних активности, пре свега у делу испуњености услова који се односе на адекватност капитала, образовања прописаних техничких резерви, спровођења политике осигурања и реосигурања, инвестирања средстава осигурања и спровођења мера надзора које смо наложили, данас имамо сектор који је стабилан, добро капитализован и ликвидан.

У бројкама:

• Укупна премија је са 61,5 милијарди динара у 2012. години повећана на 177,4 милијарде динара у 2024. години;
• Премија по становнику повећана је више од три пута у последњих тринаест година (са 75 евра на 230 евра);
• Раст премије у животном осигурању потврђује спремност све већег броја људи да осигурању дугорочно укажу поверење – са 11,9 8 милијарди динара на 32,8 милијарди динара.
• Износи накнада осигураницима, односно грађанима и правним лицима, бележили су већи раст од раста премије осигурања (решене штете за 3,4 пута, а премија за 2,9 пута);
• Број годишњих приговора поднетих друштвима за осигурање смањен је (са 18.814 у 2016. на 18.098 у 2024), и поред чињенице да је број осигурања знатно порастао (са 5.909.031 у 2016. на 9.104.591 у 2024), што је још једна потврда поверења и препознавања значаја услуге осигурања.

СИГУРНИ ПЛАТНИ СИСТЕМИ, ИНОВАТИВНИ СЕРВИСИ И ЛАКШЕ, БРЖЕ И ЈЕФТИНИЈЕ УСЛУГЕ

Народна банка Србије континуирано спроводи активности усмерене на унапређење платних система и модернизацији безготовинских плаћања у Србији. Успоставили смо савремен правни оквир за платне услуге који подстиче иновације и конкурентност на тржишту, у складу с најбољом европском и светском праксом.

• Србија је 22. маја ове године званично постала чланица Јединственог подручја за плаћање у еврима – SEPA.
  • испуњење овог формалног услова отвара врата за унапређење обављања платног промета са иностранством, као и да плаћања наших грађана и привреде ка субјектима из земаља Европске уније и других чланица SEPA буду повољнија – да провизије буду ниже, а време потребно за реализацију плаћања краће.
• Изменама и допунама Закона о платним услугама усвојеним 2024. године створени су услови за развој отвореног банкарства (енгл. open banking), који се заснива на успостављању две нове услуге:
  • иницирање плаћања с платног рачуна корисника и
  • пружање информација о платним рачунима које корисник има отворене код једног или више пружалаца платних услуга.
• Развили смо систем за инстант плаћања Народне банке Србије – IPS НБС систем, којим је грађанима и привреди омогућено да плаћају било где и било када, уз пренос новца на рачун примаоца у свега неколико секунди, а међу ретким земљама смо које су омогућиле и инстант плаћања на физичким и интернет продајним местима по моделу четворостране платне шеме.
• Грађанима и привреди пружили смо изузетно једноставан модел плаћања рачуна за месечне обавезе скенирањем NBS IPS QR кода апликацијама мобилног банкарства, на рачунима које издају пружаоци комуналних и других услуга.
  • у 2024. години извршено је 20,8 милиона плаћања скенирањем NBS IPS QR кода.
• Подржали смо пројекат „е-Плати”, којим је грађанима Србије омогућено да услуге које пружа Министарство унутрашњих послова у вези сa издавањем личних докумената плате електронски, инстант плаћањем једноставним скенирањем NBS IPS QR кода, који се приказује на креираној јединственој уплатници на порталу „е-Плати”.
• У сарадњи с банкама омогућено је и да се сва плаћања ка „државним” рачунима извршавају као инстант плаћања, чиме се елиминише потреба достављања папирних доказа о уплати.
• Уведена је услуга „Prenesi”, која грађанима даје могућност да једноставно, путем апликација за мобилно банкарство, извршавају инстант плаћања уношењем само броја мобилног телефона регистрованог примаоца плаћања или одабиром из именика, без потребе да памте шаблоне, записују или уносе број рачуна примаоца плаћања.
• Омогућили смо да се инстант плаћања на продајним местима обављају путем различитих метода (IPS pokaži, IPS skeniraj), укључујући и путем deep-link технологије за једноставно инстант плаћање на интернет продајном месту употребом само једног уређаја, на пример мобилног телефона, уз потпуну безбедност.
• Омогућено је да платне институције, институције електронског новца и јавни поштански оператор – ЈП Пошта Србије учествују као индиректни учесници у IPS НБС систему.
  • по том основу, поред банака, имамо и једну платну институцију која је индиректни учесник с директним приступом IPS НБС систему, као и једну платну институцију, три институције електронског новца и ЈП Пошта Србије које пружају услуге инстант трансфера одобрења као лица с посредним приступом IPS НБС систему.
• У претходних тринаест година коришћење електронских сервиса и безготовинских начина плаћања знатно је повећано:
  • број издатих Дина картица је три пута већи;
  • пет до шест пута су снижене међубанкарске накнаде (накнада која се плаћа за платну трансакцију на основу платне картице између издаваоца и прихватиоца који учествују у извршењу те трансакције) – с просечних око 1% на 0,2% износа трансакције;
  • преполовљене су трговачке накнаде (накнаде које трговац плаћа банци за прихватање платне картице) – с просечних преко 2% на око 1% износа трансакције.
• Унапредили смо национални картични систем DinaCard увођењем:
  • нове технологије (од 1. јуна 2024. све картице издају се с бесконтактном технологијом). Закључно са 30. јуном 2025. године укупно је издато 1,9 милиона бесконтактних Дина картица;
  • нове функционалности картице – плаћање на рате дебитном картицом као замена за чек и подизање готовог новца уз куповину на свим бензинским станицама НИС Петрола и Гаспрома, као и на свим Меркатор, Рода, Идеа, Макси и Темпо продајним местима у нашој земљи.
• Свакодневно се повећава број трговаца који омогућавају плаћање Дина картицом на својим интернет продајним местима (тренутно око 3.000 трговаца), а сваког месеца број корисника који обављају плаћања домаћом картицом на интернету константно расте.
  • у 2024. години Дина картицом остварено је преко 12,6 милиона плаћања на интернету, што је раст за 30% у односу на 2023. годину.
• Омогућили смо издавање интернационалне Дина картице која се може користити и у иностранству.
  • тренутно је издато око 720.000 DinaCard–Discover картица с чип технологијом, које се у Србији користе као домаће картице, а у иностранству се могу користити на глобалној прихватној мрежи Discover у преко 200 земаља и територија широм света.
  • у оквиру активности на проширењу сарадње Народне банке Србије с компанијом Discover Financial Services, актуелан је пројекат омогућавања прихватања Discover картица у Србији.
• С кинеским националним картичним системом UnionPay закључили смо Уговор о сарадњи, који регулише прихватање UnionPay картица на DinaCard прихватној мрежи, као и издавање заједничке DinaCard–UnionPay картице.
  • DinaCard–UnionPay је бесконтактна картица која се користи и прихватној мрежи DinaCard система и у иностранству на прихватној мрежи UnionPay-а у више од 180 држава и територија у свету.
  • тренутно се UnionPay картице у DinaCard прихватној мрежи прихватају на 72% ПОС терминала и 94% банкомата.
  • на месечном нивоу обави се око 40.000 трансакција UnionPay картицама у Србији.
  • започето је и издавање заједничке DinaCard–UnionPay картице.
• Банке препознају предности које корисницима пружају Међубанкарски и Међународни клиринг системи у девизама Народне банке Србије:
  • у овим системима тренутно учествује тринаест банака са седиштем у Републици Србији, Народна банка Србије, шест банака из Босне и Херцеговине и једна банка из Црне Горе.
• У шест система чији је оператор Народна банка Србије (платни системи и DinaCard систем) у 2024. години реализовано је укупно 423,6 милиона плаћања, што је пораст за 91,2% у односу на укупан број трансакција извршен у платним системима 2012. године, када је реализовано 221,6 милиона плаћања.
  • у систему за инстант плаћања током 2024. године извршено је 87.198.135 трансакција, чиме се потврђује поверење грађана у иновативна решења Народне банке Србије на тржишту платних услуга.
  • просечан дневни број трансакција који се обради у IPS НБС систему у 2024. години износио је 238.246 плаћања, што је за 30% више у односу на 2023. годину.
  • Од почетка рада IPS НБС система до 5. августа 2025. године укупно је извршено 343,8 милиона трансакција, укупне вредности преко 3.738,7  милијарди динара.
  • просечно време извршавања трансакције у IPS НБС систему у 2024. години износило је 1,2 секунде.
• Oмогућили смо закључивање уговора на даљину и уз помоћ видео-идентификације корисника у 2018. години, а од тада број уговора расте сваке године.
  • у 2024. години закључено је 323.899 уговора на даљину, што је 7,3 пута више него у 2019. години, када је закључено 44.295 уговора.
  • у 2024. години 28% уговора је закључено путем видео-идентификације корисника, а 72% на други електронски начин.
  • почев од 2025. године, услугу закључивања финансијских уговора на даљину, поред банака, почели су да пружају и небанкарски пружаоци платних услуга.

ПОДИГНУТА ФУНКЦИЈА ЗАШТИТЕ КОРИСНИКА ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА ДОНЕЛА ЈЕ ВЕЛИКЕ ПОЗИТИВНЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ЕФЕКТЕ

У претходних тринаест година предузели смо велики број активности у оквиру своје функције заштите корисника финансијских услуга. Све законске инструменте и механизме заштите корисника редовно смо примењивали и додатно их унапређивали у пракси, што је довело до значајних, директних позитивних материјалних ефеката по кориснике.

1. На предлог Народне банке Србије, 2025. године усвојен је нови Закон о заштити корисника финансијских услуга, којим су, између осталог, прописана ограничења каматних стопа на све врсте кредита грађанима. Истовремено, банке су обавезане да грађанима нуде олакшице у отплати кредита у одређеним ситуацијама.
2. Једна смо од малобројних земаља која је још од 2019. године детаљно регулисала оглашавање финансијских услуга и увела потпун ред у овој области, на начин да су данас сви подаци у реклами тачни, недвосмислени и потпуни.
3. У последње три године решили смо више од 6.000 притужби корисника финансијских услуга. Свакој од њих поклонили смо дужну пажњу, а доказ за то је да је чак 37% притужби против банака решено у корист корисника, док је 22% притужби против друштва за осигурање било основано:
   - позитиван ефекат за кориснике чије су притужбе у те три године решене у њихову корист износи преко 203 милиона динара.
4. На основу мера Народне банке Србије банке су отписале 2,94 милијарде дуга корисника по основу неактивних текућих рачуна.
5. У претходне три године, само на основу супервизорских мера у вези са злоупотребом платних инструмената, 996 корисника обештећено је за више од 111 милиона динара.
6. На основу мишљења Народна банке Србије банке од 2020/2021. године, приликом превремене отплате кредита корисницима се враћа (умањује дуг за отплату) и до 5 милиона евра годишње.
7. Активно смо пратили поступање банка на тржишту, па смо због непоштене праксе односно због поступања супротно прописима неким банкама забранили да наплаћују одређене накнаде, где је ефекат до неколико милиона евра годишње.
8. Активно смо подстицали конкуренцију и мобилност клијената – рефинансирање кредита и уопште промена банке су максимално поједностављени.

ОБЕЗБЕЂЕНИ СУ СИГУРНОСТ И ЗАШТИТА ГРАЂАНА НА ДЕВИЗНОМ И МЕЊАЧКОМ ТРЖИШТУ

• Kао регулатор и супервизор девизног и мењачког пословања у земљи од 1. јануара 2019. године, Народна банка Србије je проактивним приступом обезбедила сигурност и заштиту грађана Србије на девизном и мењачком тржишту.
• Спровели смо велики број контрола девизног и мењачког пословања, и доносили мере у случају поступања супротно прописима, штитећи тиме јавни интерес спречавањем злоупотреба и спречавањем преливања ефеката светске економске кризе на пословни амбијент у Републици Србији.
• Изменама и допунама Закона о девизном пословању из марта 2025. године регулаторна и контролна функција Народне банке Србије у области мењачког пословања унапређена је тако што је омогућено да се у поступку издавања овлашћења за обављање мењачких послова спречи улазак на мењачко тржиште оним правним субјектима који би својим понашањем нарушили његову стабилност.
• У поступцима контроле девизног пословања резидената и нерезидената, Народној банци Србије омогућено је и изрицање новчаних казни субјектима контроле који отежавају односно онемогућавају спровођење контроле или одбијају да поступе у складу с налозима Народне банке Србије.

САВРЕМЕНИ РЕФОРМСКИ ЗАКОНИ И РЕГУЛАТОРНА РЕШЕЊА У КОРИСТ СУ ГРАЂАНА И ПРИВРЕДЕ

Бројним регулаторним активностима омогућили смо:

• савремен правни оквир, који Народној банци Србије гарантује независност и даје адекватне инструменте ради спровођења монетарне и девизне политике (измене и допуне Закона о Народној банци Србије из 2012, 2015, 2018. и 2025. године);
• већу заштиту и побољшање положаја корисника финансијских услуга (измене и допуне Закона о заштити корисника финансијских услуга), посебно у условима све већег коришћења информационо-комуникационих технологија (Закон о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину);
• модернизацију у пружању платних услуга у земљи и са иностранством, као и већу конкуренцију на тржишту платних услуга (Закон о платним услугама и његове измене и допуне у 2018. и 2024. години);
• стварање екосистема за иновативна решења на тржишту дигиталне имовине и његов одржив развој (Закон о дигиталној имовини и комплетни подзаконски акти за примену тог закона);
• уједначавање, снижавање и већу транспарентност трошкова у вези с плаћањима грађана и привреде (Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, Одлука о платном рачуну са основним услугама);
• увођење на домаће финансијско тржиште финансијских колатерала по међународним стандардима, којима се унапређује правна сигурност и ефикасност у извршавању обавеза на финансијском тржишту, смањује кредитни и системски ризик (Закон о финансијском обезбеђењу) и доприноси развоју финансијског тржишта;
• увођење оквира за реструктурирање банака који обезбеђује континуитет критичних функција банке, уз потпуну заштиту депонената и најмањи трошак за државу (измене и допуне Закона о банкама из 2015. и 2025. године). Квалитет оквира потврђен је у случају Сбербанке;
• унапређење надзора Народне банке Србије над мењачким пословима и девизним пословањем, увођење строжих мера и додатних обавеза мењача ради заштите грађана који обављају мењачке послове и њиховог транспарентног и сигурног пословања (измене и допуне Закона о девизном пословању из 2025. године).

САМОСТАЛНОСТ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТ У СЛУЖБИ ОСТВАРИВАЊА ЦИЉЕВА ГРАЂАНА, ПРИВРЕДЕ И ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА

У марту 2025. године измењене су одредбе Закона о Народној банци Србије с циљем даљег јачања самосталности и осавремењивања функција у савременим областима пословања.

Законски смо утемељили:

• чување домаћих ресурса злата и других племенитих метала и управљање тим ресурсима у оквиру девизних резерви земље и обављање других послова из надлежности Народне банке Србије, прецизирањем овлашћења Народне банке Србије у вези са законским правом прече куповине свих врста племенитих метала, поред злата (на које Народна банка Србије има право прече куповине и у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима), који су добијени експлоатацијом, припремом или прерадом минералних сировина у Републици Србији. Тиме се обезбеђује да ови потенцијали остану у земљи, што ће допринети очувању и јачању девизних резерви.
• претпоставке за издавање дигиталног динара – Законом се утврђује правни основ за издавање дигиталне валуте централне банке ако се стекну услови за ову активност, а уз сва потребна претходна истраживања, анализе, као и размену искустава и сарадњу с другим централним банкама.

НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ И ПРОЦЕС ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА – ОТВОРЕНА СВА ПОГЛАВЉА КОЈИМА РУКОВОДИМО

У групи смо централних банака с највећим бројем надлежности у оквиру процеса европских интеграција – чак једанаест преговарачких области.

1. Руководимо радом две важне преговарачке групе – Финансијске услуге (поглавље 9) и Економска и монетарна политика (поглавље 17).
2. Имамо активну улогу у поглављу 4 – Слободно кретање капитала, где смо другонадлежна институција.
3. Сва три поглавља су отворена.

ЗНАЧАЈАН НАПРЕДАК У БОРБИ ПРОТИВ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА

• Значајне законодавне активности Народне банке Србије које у области борбе против прања новца и финансирања тероризма и ширења оружја за масовно уништење реализујемо с другим надлежним органима омогућиле су унапређење правног оквира којим се уређује ова област, а уз уважавање употребе савремених технолошких средстава у финансијском сектору, на пример уређење поступка видео-идентификације клијената међу првима у Европи, што је услуга која је наишла на велику практичну примену.
• Значајна улога Народне банке Србије у овој области препозната је и у највишим оценама усклађености с међународним стандардима које су релевантне међународне институције (FATF и Манивал) дале не само прописима којима се уређује пословање финансијских институција које надзире Народна банка Србије већ и ефикасности њихове примене.
• Захваљујући томе, повећањем рејтинга на децембарском заседању Манивала у 2023. години за Препоруку бр. 15 FATF-a (Савремене технологије и виртуелна имовина), Република Србија је постигла усаглашеност са свих 40 препорука FATF-а. Тиме смо ушли у групу једне од десетак јурисдикција у свету које имају тај степен усаглашености.

МЛАДИ У НАРОДНОЈ БАНЦИ СРБИЈЕ – ПРВИ ИЗБОР ЗА НАЈБОЉЕ

Активно радимо на креирању и очувању позиције најпожељнијег послодавца за младе, као институција у којој се стичу јединствена знања из области економије и финансија.

• У претходних тринаест година редовно смо организовали праксе за студенте завршних година факултета у Републици Србији и српске студенте на иностраним универзитетима. Унапредили смо и сарадњу с факултетским установама у Републици Српској учешћем најбољих студената са ових факултета на летњим праксама.
• Преко 850 студената имало је прилику да се путем стручне праксе упозна с кључним пословним процесима централне банке, док је најбољим полазницима омогућено да постану део тима Народне банке Србије.
• Све заједно довело је до тога да је учешће запослених старости до 30 година у укупном броју запослених повећано са 5,7% у 2012. години на 11,3% у 2025. години.

„И у наредном периоду наставићемо да пажљиво пратимо све креативности новог доба и да реагујемо опрезно. Курс не мењамо, већ настављамо да радимо у општем интересу свих наших грађана, а Србија ће остати сигурно место за све инвеститоре. Наставићемо да се боримо да Србија остане на путу одрживог привредног раста који нас приближава дохотку развијених тржишних привреда”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.