Корисно је да знате...

Поводом Светске недеље штедње, у рубрици Корисно је да знате имаћете прилику да од Миливоја Јовановића, вишег економисте у Одељењу за мере монетарне политике у Сектору за монетарне и девизне операције Народне банке Србије, чујете нешто више о штедњи – шта је штедња, зашто штедети и за који вид штедње се определити. Поред тога, сазнаћете да ли се више исплати штедети у еврима или динарима.

Штедња представља врло значајан концепт и за грађане, и за економију у целини, јер је важан извор финансирања кредитне активности банака.

„Штедња као концепт постоји одавно и њен раст је одраз и економског и друштвеног развоја. Раст штедње треба посматрати као позитиван тренд, који пре свега показује да грађани имају слободна средства и да размишљају о својој будућности, јер на тај начин обезбеђују себи одређену сигурност за нека можда тежа и неизвесна времена или једноставно омогућавају себи средства за неку будућу потрошњу”, истиче Миливоје Јовановић и додаје да је због тога важно штедети, без обзира који износ је у питању. Управо такав позитиван тренд постоји у Србији сада већ дужи низ година, пошто и динарска и девизна штедња бележе тренд раста.

О поверењу грађана у банке сведочи и чињеница да, упркос епизодама глобалних нестабилности кроз које се пролази протеклих година (од пандемије вируса корона, преко енергетске кризе, до последњих сукоба у Украјини и на Блиском истоку), штедња наставља свој дугорочни растући тренд. „Изузетно је важно истаћи да улога и значај штедње у банкама, као доминантан и најсигурнији начин очувања реалне вредности и физичке сигурности финансијске имовине у Републици Србији, посебно долази до изражаја у турбулентним периодима. При томе, у условима повећане инфлације, која је присутна и у Србији и у свету, од изузетне је важности доносити рационалне одлуке у погледу улагања и задуживања”, нагласио је он.

Према његовим речима, расту штедње у Србији у последњој години дана знатно је допринео и раст каматних стопа на штедњу, што је делом резултат пооштравања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке. „Обично у условима растуће инфлације, централне монетарне власти одговарају подизањем референтних каматних стопа, што повећава номиналне каматне стопе на штедњу”, каже Миливоје Јовановић.

Kада су у питању видови штедње у Републици Србији, он истиче да је доминантна штедња у банкама, као најједноставнији вид улагања новца грађана. Поред тога, расположиве су и друге инвестиционе алтернативе, попут улагања у државне хартије од вредности, инвестиционе фондове или различите облике осигурања.

Када је реч о саветима за штедњу о томе на шта би требало грађани да посебно обрате пажњу, Миливоје Јовановић истиче следеће: „Одлука о томе где ће неко пласирати вишак својих новчаних средстава, у којој валути ће штедети и на који рок – пре свега је индивидуална одлука и зависи од сваког појединца и његових личних преференција, као и склоности ка ризику”, а савет би био да се грађани, пре улагања својих средстава, о условима штедње добро информишу код више банака како би одабрали најбољу понуду за себе.

„На свом сајту Народна банка Србије врло транспарентно, ажурно и редовно објављује различите податке, информације и анализе како би грађанима олакшала доношење овако важних одлука. Банке, и за динарску и за девизну штедњу, у својој понуди имају различите штедне производе и додатне погодности. Додатне погодности углавном подразумевају више каматне стопе у оквиру постојећих производа, а затим и нове производе које банке промовишу увођењем додатних рочности и посебних погодности”, појашњава Миливоје Јовановић.

У видеу истиче и да се врло често поставља питање да ли се више исплати штедети у еврима или динарима.

„Најновија полугодишња анализа Народне банке Србије потврдила је да је, као и до сада, исплативије штедети у домаћој валути, и у дугом и у кратком року, односно подаци и анализа показују да је динарска штедња исплативија без обзира на период орочења”, истиче он.

Такође, он наглашава да су разлози веће профитабилности штедње у домаћој валути следећи:

• макроекономска и финансијска стабилност последњих година (релативно стабилан курс динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу);
• више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и неопорезивање камате на динарску штедњу (док се камата на штедњу у еврима опорезује по стопи од 15%);
• мере монетарне и фискалне политике, које су помогле да се сачува макроекономска стабилност чак и у условима вишегодишње глобалне кризе.

„Тако, на пример, штедиша који је у септембру прошле године орочио 100.000 динара на годину дана, добио би у септембру ове године у просеку готово 2.150 динара више од штедише који је орочио 100.000 динара у еврима (што је око 860 евра) на исти период. На дуже периоде орочења, разлика у корист динарске штедње још је већа”, истиче Миливоје Јовановић.

На крају видеа закључио је да је банкарски сектор у Републици Србији стабилан, ликвидан и добро капитализован и, у том смислу, грађани могу бити уверени у стабилност и сигурност пословања банака, као и у сигурност својих штедних улога. Подсећа и да су и динарски и девизни депозити клијената у банкама (у складу са Законом о осигурању депозита) осигурани до износа од 50.000 евра у динарској противвредности.

Актуелна тема ових дана, која се посебно тиче наших грађана, јесте Одлука Народне банке Србије о привременим мерама за банке које се односе на стамбене кредите физичким лицима, донета како би се заштитили корисници финансијских услуга и очувала и јачала стабилност финансијског системa. Марија Угрчић, директор Одељења за развој у Сектору за контролу пословања банака, данас у рубрици „Корисно је да знате” говори о тој одлуци. Ова одлука ступила је на снагу 13. септембра 2023. године и њоме су прописане обавезујуће мере за банке које су привременог карактера и које ће корисницима стамбених кредита омогућити већу извесност у отплати кредитних обавеза у околностима увећаних референтних каматних стопа.

Према речима Марије Угрчић, конкретне мере прописане Одлуком јесу привремени застој даљег раста каматне стопе, односно њено умањење – код стамбених кредита с променљивом номиналном каматном стопом, ограничење каматних стопа код новоодобрених стамбених кредита и могућност превремене отплате стамбених кредита без накнаде.

„Привремени застој даљег раста каматне стопе, односно њено умањење односи се на прве стамбене кредите одобрене с променљивом номиналном каматном стопом у износу до 200.000 евра”, истакла је она.

Када су у питању кредити који су одобрени пре него што је Одлука ступила на снагу (13. септембар 2023. године), банке су у обавези да примене привремени застој на раст уговорене променљиве номиналне каматне стопе, односно да умање ову каматну стопу, у складу са следећим правилима:

• Номинална каматна стопа не може бити виша од 4,08%;
• Изузетно, у случају да је стамбени кредит одобрен дужнику у периоду од 31. јула 2022. године до дана ступања на снагу ове одлуке, а у тренутку закључења уговора о том кредиту номинална каматна стопа била је виша од 4,08% ‒ номинална каматна стопа по том кредиту не може бити виша од номиналне каматне стопе из плана отплате који је дужнику достављен при закључењу уговора о кредиту (први план отплате). У свим другим случајевима и на ове кредите примењује се ограничење номиналне каматне стопе од 4,08%.

Марија Угрчић, директор Одељења за развој у Сектору за контролу пословања банака, посебно је нагласила да се претходно описана правила примењују у односу на дужника који је корисник првог стамбеног кредита ако тај корисник има тренутно више стамбених кредита у једној банци. „То значи да се, ако корисник има само један стамбени кредит у овом тренутку, тај кредит сматра првим кредитом, тако да за примену ове мере није релевантно да ли је корисник стамбеног кредита у неком претходном периоду већ имао одобрен стамбени кредит, који је у међувремену отплатио или га рефинансирао”, истакла је она.

Такође, она је истакла да је овим дужницима привремено ограничен раст номиналне каматне стопе за наредних 15 месеци, почев од октобарске рате, и да банка неће имати право да од дужника потражује разлику у камати услед примене ове одлуке.

„Битно је истаћи и да је каматна стопа ограничена само у погледу њеног даљег раста, док ће банке, у случају да се у току примене Одлуке снизе променљиве каматне стопе, бити у обавези да ускладе износ рате у складу са закљученим уговором о стамбеном кредиту”, рекла је Марија Угрчић. Када је реч о стамбеним кредитима који се одобравају након што је Одлука ступила на снагу, а у периоду њене примене, она је напоменула да су Одлуком такође прописана одређена ограничења за банке. „Наиме, код стамбених кредита с променљивом каматном стопом банка је дужна да фиксни део номиналне каматне стопе (маржа банке) утврди у проценту који није виши од 1,1% до 31. децембра 2024. године, а након тог периода у проценту који буде утврђен уговором о том кредиту, док код стамбених кредита с фиксном каматном стопом банка може одобравати стамбени кредит уз номиналну каматну стопу до 5,03%”, нагласила је Марија Угрчић, директор Одељења.

Такође, подсетила је на то да је, поред ових привремених мера, Народна банка Србије овом одлуком прописала још једну могућност – да сви корисници стамбених кредита, без обзира на износ кредита и без обзира на то да ли је у питању први кредит, укључујући и кориснике с фиксном каматном стопом, могу превремено отплатити стамбени кредит без обавезе да плаћају накнаду за превремену отплату, која код кредита закључених након 5. децембра 2011. године износи до 1%, а код кредита који су закључени пре тог датума често је уговарана и у већем проценту. Како је истакла, та превремена отплата може бити делимична или у пуном износу преосталог дела кредита, а реализује се на захтев корисника код банке. Ова могућност се такође може искористити до краја 2024. године.

На крају видеа, Марија Угрчић је истакла да је за дужнике важно да знају и да су банке дужне да предвиђене мере спроведу по аутоматизму, те да није потребно да дужници овим поводом контактирају своју банку, односно да подносе било какве захтеве за примену ових привремених мера. „У том смислу, банка је дужна да дужницима достави нове планове отплате са умањеном каматном стопом, што ће бити учињено најкасније пет дана пре доспећа октобарске рате стамбеног кредита”, истакла је она.

Услед најава и одлука појединих банака да повећају накнаде за одређене услуге повезане с платним рачунима, Народна банка Србије je, у циљу заштите стандарда грађана у погледу платних услуга које су неопходне за свакодневне животне активности, у августу 2022. године као трајну меру усвојила Одлуку о платном рачуну са основним услугама којом се ближе уређују право потрошача на платни рачун са основним услугама, врсте услуга које тај рачун обухвата и ограничавају износи накнада које банке могу да наплате у вези с тим рачуном.

Сања Ристовић, виши стручни сарадник у Одсеку за регулативу и развој платног система у Сектору за платни систем, у рубрици „Корисно је да знате” говори детаљније о платном рачуну са основним услугама, о томе ко има право да отвори платни рачун са основним услугама, које све услуге потрошачи могу добити у склопу овог рачуна и колико износи максимални износ месечне накнаде за његово коришћење.

Банке су дужне да потрошачу који има законит боравак у Републици Србији а нема отворен платни рачун код банке, на његов захтев, омогуће отварање и коришћење платног рачуна са основним услугама. Поред тога, уколико потрошач који већ има отворен платни рачун код банке процени да му је прихватљивије да отвори платни рачун са основним услугама, он може да затражи отварање платног рачуна са основним услугама, уз истовремено подношење захтева за затварање других платних рачуна у банци, у складу са Одлуком.

„Грађани који се одлуче да отворе платни рачун са основним услугама, осим текућег динарског рачуна у банци, добијају бесплатну дебитну платну картицу, мобилно и електронско банкарство, које омогућава и неограничен број инстант плаћања путем IPS QR кода на продајним местима, а могу и да бесплатно подижу готовину на шалтеру и на банкоматима своје банке”, истиче она.

Такође, она је напоменула да корисници платног рачуна код банака које наплаћују налоге у електронском или мобилном банкарству имају 30% нижу накнаду у односу на најнижу цену тог налога коју плаћају корисници осталих пакета.

Поред тога, истакнуто је да je, у оквиру претходно наведених услуга, банка дужна да потрошачу омогући неограничен број трансакција.

Када је у питању накнада за платни рачун са основним услугама, указано је да максимални износ месечне накнаде за платни рачун са основним услугама износи 150 динара.

Сања Ристовић из Сектора за платни систем истакла је и које су то додатне услуге платног рачуна са основним услугама.

„Уз платни рачун са основним услугама, потрошач може да захтева и одређене додатне услуге, као што су:

1. издавање основне кредитне картице;
2. дозвољено прекорачење рачуна;
3. чекови и
4. девизни платни рачун”, рекла је она.

Према њеним речима, у складу са Одлуком све наведене додатне услуге банка може наплатити од корисника у износу који није већи од накнада за те услуге у оквиру следећег пакета платног рачуна, односно пакета платног рачуна код којег је месечна накнада за одржавање најнижа.

Примера ради, претпоставимо да се корисник одлучи за рачун са основним услугама, који кошта 150 динара, а затим процени да му је потребна кредитна картица (нпр. ради плаћања на интернету или на рате) и да цена следећег пакета рачуна код те банке износи 300 динара.

За коришћење кредитне картице корисник ће плаћати износ који за коришћење те картице плаћају корисници овог следећег пакета, а ако корисници следећег пакета ту кредитну картицу не плаћају додатно, онда корисника основног рачуна та кредитна картица не може коштати више од 75 динара (50% разлике између цена пакета), те ће он и даље плаћати мање (225 динара) од корисника пакета од 300 динара, код ког је кредитна картица укључена у пакет.

„Уколико корисник жели да користи више од једне додатне услуге, Одлуком је прописано да укупан збир износа накнада за те додатне услуге, рачунајући и износ од 150 динара, који подразумева коришћење основних услуга, не може бити већи од 80% износа накнаде за одржавање пакета платног рачуна код којег су све те додатне услуге укључене”, нагласила је она у видеу.

Поред тога, напомиње да су банке дужне да у оквиру своје интернет презентације имају посебну страницу за платни рачун са основним услугама, на којој приказују само информације о платном рачуну са основним услугама, и то тако да јасно прикажу податке о свим услугама и накнадама које се, у складу са овом одлуком, пружају и наплаћују у вези с тим рачуном.

Сања Ристовић подсећа да Народна банка Србије као централна банка Републике Србије, али и одговоран оператор платних система (шест платних система у држави), води рачуна о томе да трошкови за коришћење система чији је она оператор буду на изузетно ниском нивоу.

Користимо ову прилику да још једном подсетимо грађане да им је на располагању домаћа платна картица DinaCard, за коју корисници немају трошкове и за коју су накнаде које трговци плаћају неупоредиво мање у односу на друге картичне системе, што дугорочно доприноси одржању и стабилности цена на тржишту.

На крају видеа она истиче да ће, као и до сада, Народна банка Србије наставити да предузима све неопходне активности ради заштите интереса грађана и привреде Републике Србије, те још једном позива све учеснике на тржишту да одговорно поступају ради заштите стандарда својих клијената.

У претходном периоду нашу земљу су задесиле бројне поплаве, олује и друге временске непогоде, које су оставиле велике последице и на имовину грађана. У оваквим ситуацијама, важно је да грађани буду упознати са својим правима у вези накнаде материјалних штета које су претрпели. Због тога у овом издању рубрике „Корисно је да знате“ о томе шта све може бити предмет осигурања, поступку накнаде штете, могућности подношења приговора као и о накнади штете уколико није закључен уговор о осигурању, говори Марија Минић, виши стручни сарадник за унапређење прописа у Сектору за надзор над обављањем делатности осигурања.

Предмет осигурања од елементарних непогода могу бити непокретности, уколико је у питању осигурање имовине, или моторна возила, уколико је закључено тзв. каско осигурање. Такође, штете настале на усевима и плодовима могу да буду покривене осигурањем пољопривреде.

Штете које су настале на стамбеним објектима грађана по правилу су покривене осигурањем имовине од пожара и других опасности. Основни ризици обухваћени овим осигурањем су, између осталих, и ризик олује, града и удара грома. То значи да грађани који су претрпели штету услед, на пример, олује на својим кућама или стамбеним јединицама и који имају закључен уговор о осигурању (полиса осигурања) имовине од пожара и других опасности имају право на накнаду штете по основу ове врсте осигурања. У погледу накнаде штете која је настала на аутомобилима грађана, полиса тзв. каско осигурања по правилу покрива штете настале услед олуја и удара грома, као основне ризике, тако да грађани који имају каско осигурање такође треба да се обрате друштву за осигурање са којим имају закључен уговор о осигурању моторног возила ради надокнаде оштећења на моторном возилу. Важно је да се напомене да је код осигурања имовине и каско осигурања олуја део основног ризика, а да је код осигурања усева и плодова (осигурање пољопривреде) олуја допунски ризик, дакле потребно је да буде посебно уговорен. Основни ризици који су покривени овим осигурањем су град, пожар и удар грома.

Поступак накнаде штете

Уколико грађанин поседује неку од поменутих полиса осигурања, а претрпео је штету услед временских непогода, потребно је да контактира друштво за осигурање код кога је оштећена ствар осигурана, односно са којим има закључен уговор о осигурању и да поднесе одштетни захтев. Како су услови осигурања саставни део сваког уговора о осигурању, најпре је потребно проверити да ли догађај који је настао спада у ризике покривене осигурањем или су, из разлога наведених у уговору, ти ризици искључени или постоје ограничења обавезе друштва за осигурање. Због наведеног, веома је важно да приликом закључења сваког уговора о осигурању уговарач осигурања пажљиво прочита услове осигурања, које добија у поступку закључења уговора о осигурању, и предуговорну информацију (подаци пре закључења уговора о осигурању), како би био сигуран да је његова имовина (покретна или непокретна) осигурана од ризика од којих жели да је заштити. Ово је посебно важно, с обзиром да одређени ризици, као што је поплава, представљају допунске ризике, што значи да се посебно уговарају и за њих се плаћа већа премија осигурања.

По пријави штете, овлашћено лице друштва за осигурање врши процену штете и утврђује висину накнаде. На висину накнаде утиче и уговорена сума осигурања. Такође је важно да се осигураник распита да ли је потребно да претходно контактира и одређено јавно комунално предузеће, ради прибављања записника о насталом догађају или ће то учинити друштво за осигурање.

Могућност подношења приговора

Ако корисник осигурања није задовољан одговором друштва за осигурање, може поднети приговор том друштву, а уколико је незадовољан одговором друштва на приговор, у том случају се приговор подноси Народној банци Србије ради спровођења поступка заштите права и интереса корисника, на начин који је детаљно описан на интернет страници Народне банке Србије. Као што се може видети, осигурање од елементарних непогода је изузетно корисно и пожељно и савет је да се грађани ближе упознају са овим видом осигурања, ради превентивног деловања. Ова осигурања бележе значајан пораст у претходним годинама. У току 2022. године закључено је више милиона уговора о осигурању са покрићем ризика од елементарних непогода (поплаве, град, олуја, суша и пожар, мраз, клизање и слагање тла, земљотрес и др. природне непогоде и опасност). Просечна премија по уговору износи 2.783 динара. У државама Европске уније ово је развијена врста осигурања, а постоје и посебни фондови за накнаду штета од елементарних непогода.

Накнада штете уколико не постоји осигурање

Грађани би евентуално могли да надокнаде претрпљене штете и на други начин, уколико није закључен уговора о осигурању. Пре свега, уколико је штета настала услед пада предмета, она може да се надокнади од власника непокретности на којој се предмет налазио. На пример, уколико је до штете дошло услед пада дрвета, лице које је претрпело штету може да се обрати за накнаду штете непосредно власнику непокретности, земљишта, или да своје право на накнаду штете оствари судским путем, у складу са законом. Такође, ако се дрво налазило на јавној површини, постоји могућност да је за штету одговорно лице које има обавезу одржавања зелене површине, односно надлежна јединица локалне самоуправе. И у овом случају, лице које је претрпело штету може да се обрати непосредно надлежној јединици локалне самоуправе, или да своје право на накнаду штете оствари судским путем.

Прошле недеље смо представили Извештај о инфлацији за мај 2023. године, који је важан део укупне комуникацијe Народне банке Србије с јавношћу. У данашњој рубрици Корисно је да знате имаћете прилику да од Сава Јаковљевића, генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику, чујете зашто је важан овај извештај, шта он представља, у којој динамици се објављује и како се израђује. Поред тога, он ће представити очекивања из недавно објављеног мајског издања Извештаја о инфлацији.

На самом почетку излагања, Саво Јаковљевић је истакао да је Извештај о инфлацији тромесечна публикација, којом се јавности објашњавају најважнија економска кретања у земљи и иностранству. На основу кретања у претходном периоду, као и на основу очекивања за наредни период, Народна банка Србије израђује своје економске пројекције – инфлације, бруто домаћег производа и укупног платног биланса. „Управо ове пројекције јесу главни део сваког извештаја о инфлацији. Поред пројекција, у извештају се представљају и анализирају макроекономска кретања на основу којих су пројекције израђене”, нагласио је он. Извештај садржи и објашњење фактора који су утицали на доношење конкретних одлука Извршног одбора, као и оцену ефикасности монетарне политике која је спровођена у претходном тромесечју.

„Што се тиче саме пројекције инфлације, она покрива осам наредних тромесечја, приказ претпоставки на којима се пројекција заснива, као и анализу главних ризика у остваривању циљане инфлације”, истиче Саво Јаковљевић. Извештај се израђује тромесечно – објављује се у фебруару, мају, августу и новембру. Према његовим речима, оваква динамика објављивања извештаја уважава то што је потребно око месец дана да највећи број статистичких података за претходно календарско тромесечје буде доступан. „По правилу, извештај се усваја на седници Извршног одбора, а објављује на конференцији за новинаре, на којој се детаљно објашњавају сви детаљи пројекције и на којој представници Народне банке Србије одговарају на питања новинара и стручне јавности”, истакао је Јаковљевић.

Зашто је овај извештај важан?

„На овај начин Народна банка Србије представља грађанима и стручној јавности шта се може очекивати у наредном периоду по питању кретања инфлације, бруто домаћег производа, као и осталих најважнијих макроекономских показатеља”, каже Јаковљевић. Осим информисања јавности, важност овог извештаја лежи и у томе да се на основу представљених токова креирају и очекивања тржишних учесника – привреде, грађана, али и домаћих и страних финансијских институција. Зашто је то важно? Зато што тржишни актери на основу својих очекивања доносе пословне одлуке.

„Када кажемо домаће и међународне финансијске институције, ту мислимо и на Међународни монетарни фонд, рејтинг агенције, али и велики број инвеститора – од стандардних финансијских инвестиционих фондова и банака који претежно улажу у финансијску активу (најчешће хартије од вредности) до инвеститора који улажу у реални сектор, односно у привреду отварањем нових компанија и фабрика”, истиче он. Саво Јаковљевић, директор Сектора за економска истраживања и статистику, наглашава да управо од овог дела корисника и читалаца нашег извештаја добијамо веома позитивне повратне информације. „Они оцењују да су им наше анализе и пројекције биле врло корисне, да се у великој мери остварују, а и када то није случај, разлози за одступања буду увек детаљно објашњени. Рејтинг агенције веома често у својим извештајима у деловима у којима се објашњава напредак Србије у претходним годинама истичу значај кредибилне монетарне политике Народне банке Србије”, наглашава он. Ефикасност монетарне политике (поред правовременог и адекватног доношења одлука) чини и адекватна и кредибилна комуникација с јавношћу.

Такође, он је истакао да оно с чим се све централне банке суочавају у условима повећане неизвесности која карактерише међународна кретања већ готово три претходне године јесу високи ризици којима су све светске привреде изложене. „Управо због тога, поред основног сценарија израђујемо и објављујемо и алтернативне сценарије – оптимистичан и песимистичан. У њима објашњавамо шта се може очекивати ако поједина кретања с високом степеном неизвесности буду другачија од основног сценарија”, истиче Јаковљевић. Према његовим речима, ту се веома често истичу најважнији међународни фактори који имају велики утицај на домаћа кретања – нпр. светска цена нафте, кретање инфлације у земљама које су наши најважнији спољнотрговински партнери, првенствено у зони евра, кретања цена примарних пољопривредних производа и других сировина.

„И тако долазимо до најновије пројекције инфлације представљене у мајском Извештају о инфлацији. Дакле наша очекивања су да је врхунац инфлације иза нас и да је остварен у првом тромесечју. Априлски податак показује да се инфлација већ сада смањује, чак и нешто јаче него што смо то очекивали у фебруарској пројекцији. У кратком року – у мају и јуну очекујемо да инфлација прво постепено опада, да у мају буде нешто нижа него у априлу, а у јуну очекујемо да буде на нивоу од око 14%. Након тога очекујемо снажнији пад инфлације у другој половини ове године и да годину завршимо на нивоу од око 8%”, истакао је он. Поред тога, он је нагласио да наставак смањења међугодишње инфлације очекујемо у 2024. години и улазак инфлације у границе циља од 3 ± 1,5% средином наредне године. „И оно што је подједнако важно – сличну путању инфлације очекивали смо и у новембарској и фебруарској пројекцији. Текуће стопе инфлације готово по правилу мање или више одступају од централне пројекције код готово свих централних банака. Код нас су та одступања у претходних шест месеци били минимална, али оно што је много важније јесте да је путања инфлације онаква какву смо предвидели у новембру и од тада је суштински нисмо мењали”, наглашава он.

Шта ово значи обичном грађанину?

На ово питање, Саво Јаковљевић одговара да, када причамо о стопама инфлације, готово стандардна мера у свету јесте индекс потрошачких цена посматрано на међугодишњем нивоу – цене у текућем месецу једне године пореде се с ценама у истом том месецу претходне године. „Шта показује пројекција? Може се очекивати да ће цене још неко време расти, али знатно мање него у претходне две године. И зато ће стопа међугодишње инфлације опадати”, каже он. Када су у питању цене хране, он истиче да је, с доласком нове пољопривредне сезоне, врло могуће и да цене одређених група воћа и поврћа почну да се смањују. „Али ми смо у свакој пројекцији опрезни и истичемо да су наше пројекције конзервативне”, истиче он.

Саво Јаковљевић је подсетио да у сваком случају простор за брже опадање инфлације у односу на основни сценарио постоји и то је приказано у оптимистичном сценарију, а сви и даље изражени и присутни ризици из међународног окружења у основном сценарију уважени су у највећој могућој мери. „Зашто с великом сигурношћу можемо да кажемо да ће инфлација опадати? Зато што на то указује комбинација бројних фактора: наше мере монетарне политике, којима треба одређено време да се њихови ефекти у пуној мери испоље, рестриктивна монетарна политика Европске централне банке, која утиче на смањење увозне инфлације, смањење трошковних притисака и у домаћој индустрији и у домаћој пољопривреди, готово у потпуности решени проблеми у глобалним ланцима снабдевања после две године, враћање трошкова међународног транспорта на раније нивое, враћање међународних цена енергената на преткризне нивое”, каже Јаковљевић на крају видеа. Народна банка Србије ће наставити пажљиво да прати сва кретања у домаћем и међународном окружењу и по потреби додатно реаговати како би осигурала да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе циља половином наредне године.

У рубрици „Корисно је да знате”, Богдан Станишић, самостални стручни сарадник у Одсеку за пословну подршку и развој нових производа и сервиса, говори о једној од најучесталијих интернет превара – о фишингу, односно „пецању”. Он у видеу објашњава шта је фишинг, како га препознати, наводећи пример лажне странице Народне банке Србије на Фејсбуку, али и на који начин грађани могу да се заштите од оваквих превара.

Шта је фишинг?

Фишинг (што у преводу са енглеског језика значи „пецање”) јесте врста напада која подразумева манипулацију људима од стране злонамерних појединаца и често се користи за крађу личних података, укључујући и податке о платној картици корисника. „То се дешава када нападач, представљајући се као особа или институција од поверења, покушава да вас превари на начин да путем имејла или порука на друштвеним мрежама и веб-сајтовима оставите осетљиве податке (попут броја платне картице, ПИН-а и др.), које ће касније моћи да злоупотреби. Значајну улогу у превари представља грађење и коришћење поверења жртве, па с обзиром на то да корисници имају поверења у своје пружаоце платних услуга (на пример банке) и безготовинске инструменте плаћања које ти пружаоци издају, нападачи покушавају да се лажно представе као један од тих пружалаца.

Пример лажне странице Народне банке Србије на Фејсбуку

Један од таквих примера јесте и организовање наводне наградне игре за кориснике DinaCard платних картица преко лажне странице Народне банке Србије на Фејсбуку. „Превара је осмишљена тако да наводним учествовањем у наградној игри корисник добија прилику да удвостручи стање средстава које има на платном рачуну. Да би могао да учествује у тој наводној наградној игри, неопходно је да организатору који се лажно представља као Народна банка Србије достави податке о својој платној картици и стању на рачуну како би се стање удвостручило”, наглашава он. Према његовима речима, овај фишинг напад је имао за циљ да од корисника прикупи информације о платној картици као што су број картице, датум важења картице и CVV- троцифрен број на полеђини картице. „Када нападач дође у посед тих информација, он их прослеђује неком ко их може злоупотребити за извршење трансакције без сагласности корисника. Информација о стању на рачуну, поред тога што за циљ има да прича о наградној игри буде уверљивија за корисника, олакшава нападачима да практично у једној трансакцији скину сва расположива средства с платног рачуна корисника”, истиче он.

Када су у питању такви случајеви, Богдан Станишић каже да Народна банка Србије одмах након сазнања о овој и сличним понудама на мрежама, ради спречавања потенцијалних превара грађана, предузима мере превенције тако што информацију прослеђује Тужилаштву за високотехнолошки криминал и посебном Одељењу МУП-а за сузбијање високотехнолошког криминала као надлежним институцијама, које, у складу са својим овлашћењима, преузимају решавање овог предмета. Поред тога, Народна банка Србије, у складу с процедурама друштвене мреже Фејсбук, пријављује наведену страницу као лажну и преварну.

На питање како се заштитити од оваквих превара, он одговара да корисници пре свега морају да знају да се организација било каквих промоција, погодности и сличних активности у вези с безготовинским плаћањима и платним картицама не организују на Фејсбуку и другим друштвеним мрежама. „Погодности у вези с безготовинским плаћањима обезбеђују банке или познати трговци у сарадњи с банкама и такве информације се корисницима платних картица најчешће саопштавају преко банке и уговорених канала комуникације које корисници имају с банкама”, објашњава он. Најчешће погодности код плаћања безготовинским платним инструментима јесу, на пример, попуст на износ рачуна за одређену робу или услугу, бесплатна достава робе и сл. „Погодности које обезбеђују банке и трговци никада се не дају на начин да се, нa пример, удвоструче средства на рачуну, али је важно истаћи да се погодности никада не условљавају захтевањем и давањем информација о платној картици, јер банка тим информацијама већ располаже”, наглашава он и истиче да евентуално учешће у погодностима корисници увек остварују извршавањем трансакција на уобичајен начин, као код било ког другог плаћања.

Будући да се покушаји превара превасходно дешавају на интернету и уз употребу страница на друштвеним мрежама, сајтова, имејлова или других видова комуникације, корисник увек треба да има изражену сумњу према нереално примамљивим понудама, које изгледају превише добро да би биле истините.

Проверите техничке елементе

Корисници треба да обрате пажњу и на техничке елементе када добију неку понуду на интернету, као што је погрешно наведена имејл-адреса, адреса сајта или благо измењени логотипи пружаоца платних услуга. „Приликом читања често нам се деси да понеко слово прочитамо иако није наведено, тако да корисници уопштено треба да буду пажљиви у читању адресе сајта који посећују, посебно ако на њему остављају било какве осетљиве информације”, упозорава он. На интернету, званичну страницу банке, или картичног система увек можете препознати јер се на тим сајтовима налази и низ других информација о самој банци и њеним услугама, а не само наводна наградна игра.

„Добра провера је и да приметите да ли адреса сајта почиње са HTTPS:// или HTTP://. Никада немојте остављати осетљиве информације на веб-сајтовима чија веб-адреса почиње са HTTP://”, наглашава он.

Фишинг напади преко имејлова или порука

Фишинг напади не морају долазити нужно с друштвених мрежа, већ то може бити и добијање имејлова и порука са садржајем о изненадном наследству, лутрији или сличним стварима, којима не треба веровати ни онда када садрже одређену документацију достављену уз њих. Свакако не треба достављати информације о платној картици или било које друге податке пошиљаоцима оваквих имејлова односно порука.

„Дакле, ради што боље заштите од фишинга, корисник треба да води рачуна о томе коме одговара на имејлове и које сајтове посећује, односно да ли су то званичне имејл-адресе и сајтови финансијских институција, трговаца с којима сарађује или које је посећивао”, каже он. Поред тога, неопходно је да корисник не доставља односно не дели податке о својој платној картици ни на једном месту, а посебно не на друштвеним мрежама, непровереним сајтовима или имејловима ка непровереним имејл-адресама. „Потребно је имати на уму и то да званични, овлашћени пружалац платних услуга већ има све потребне податке о картици или другом платном инструменту и да никада од корисника неће тражити да их достави путем таквих канала”, истиче он.

Детаљном провером добијених понуда и заштитом података о платном инструменту, односно чувањем и недељењем тих података с другима, корисници безготовинских платних инструмената успешно ће се штитити од потенцијалних фишинг напада којима могу бити изложени.

У данашњој рубрици Корисно је да знате… Мирјана Милетић, директор Одељења за монетарну анализу и извештавање у Сектору за економска истраживања и статистику, објашњава појам референтне каматне стопе, њену улогу и утицај на инфлацију и привредни раст, као и шта уопште њен ниво и кретање значи за привреду и грађане.

На самом почетку излагања Мирјана Милетић се осврнула на појам референтне каматне стопе и ко утврђује њену висину.

„Референтна каматна стопа је основни инструмент монетарне политике Народне банке Србије, као и већине централних банака данас у свету, путем којег централна банка делује на инфлацију и привредни раст. У општем случају, то је каматна стопа, цена или, другачије речено, услови под којима је централна банка спремна да позајмљује новац неопходан банкама или да прихвата вишак новца од банака.”

Када је у питању наш случај, она је нагласила да је референтна каматна стопа цена коју Народна банка Србије плаћа банкама за вишак динарских средстава које оне пласирају на период од једне недеље.

„За референтну каматну стопу директно су везане каматне стопе на кредитне олакшице (по којима Народна банка Србије позајмљује новац банкама најчешће преконоћно) и каматне стопе на депозитне олакшице (коју плаћа за износ средстава које банке преконоћно депонују код ње) и то чини коридор каматних стопа Народне банке Србије.”

На питање ко утврђује висину референтне каматне стопе, Мирјана Милетић одговара да висину референтне каматне стопе утврђује Извршни одбор Народне банке Србије на седницама које се организују једном месечно, према унапред утврђеном календару. „Приликом доношења одлука о њеној висини, Извршни одбор узима у обзир очекивано кретање инфлације, као свог основног циља, али и кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења, истовремено водећи рачуна о ефектима које би промена референтне каматне стопе могла да има на финансијску стабилност и привредни раст, а тиме и на укупну макроекономску стабилност”, нагласила је она.

Што се тиче примене референтне каматне стопе у пракси, Народна банка Србије организује једном недељно аукције продаје динарских хартија од вредности према унапред утврђеном календару и одређује вишак ликвидности који жели да повуче с тржишта.

„На дан аукције банке које имају вишак динарских средстава и које су заинтересоване да учествују на репо аукцији пријављују колики износ средстава желе да пласирају код Народне банке Србије и по којој стопи су спремне да пласирају тај новац, при чему је референтна каматна стопа горња граница, односно максимална стопа која може бити прихваћена на аукцији.”

Такође, како је истакла Мирјана Милетић, референтна каматна стопа, заједно с каматним стопама на кредитне и депозитне олакшице, утиче на целокупне услове финансирања за све учеснике на тржишту новца и капитала, цену кредита који се пласирају привреди и грађанима, као и каматне стопе које банке плаћају на положену штедњу.

„Зашто је то тако? Зато што банке које желе да пласирају средства у кредите или позајмљују другим банкама имају могућност да та средства пласирају код Народне банке Србије, тако да референтна каматна стопа одређује по каквим условима средства могу да пласирају у алтернативне облике инвестирања. Истовремено, за банке с недостајућим средствима, референтна каматна стопа одређује цену извора средстава финансирања”, каже Мирјана Милетић.

Како делује референтна каматна стопа на инфлацију, привредни раст и уопште на привреду и грађане?

На ово питање Мирјана Милетић одговара да референтна каматна стопа на инфлацију и економску активност делује путем неколико канала. „Прво, када расте референтна каматна стопа, расту и каматне стопе на тржишту новца, каматне стопе на кредите и штедњу. Као последица тога, узима се мање кредита, јер су они постали скупљи, а расте износ штедње у банкама, јер је због више каматне стопе на штедњу сада исплативије штедети. На тај начин референтна стопа утиче и на понуду новца на тржишту, што је важно за инфлацију. По оба основа (и расту штедње и мањем узимању кредита) смањује се тражња за робом и услугама, а тиме и потрошња и инвестиције, што за резултат има успоравање инфлације, односно мањи раст или чак пад цена појединих производа и услуга.” Наравно, важи и обрнуто, када централна банка смањује референтну каматну стопу.

Такође, она је истакла и други значајан канал преко којег референтна каматна стопа утиче на инфлацију – инфлациона очекивања. „Ако тржишни субјекти знају да је централна банка повећала референтну каматну стопу или очекују да она то уради у будућности, прилагодиће и своје понашање. Због очекиваног смањења тражње, привреда неће повећати цене својих производа и услуга, а вероватно ће се уздржавати и од инвестиција. Грађани ће се уздржавати од прекомерне потрошње, очекујући да ће цене производа и услуга бити ниже у наредном периоду, али и због тога што њихови будући приходи могу бити оптерећени већим трошковима отплате узетих кредита”, каже Мирјана Милетић.

Раст каматних стопа утиче и на већу атрактивност улагања у хартије од вредности у домаћој валути и доприноси већем приливу иностраног капитала, а тиме и јачању апрецијацијских притисака. По основу свих канала трансмисије раст референтне каматне стопе утиче на успоравање инфлације.

Међутим, када је реч о ефектима референтне каматне стопе на инфлацију, важно је нагласити неколико ствари.

„Прво, преношење ефеката промене референтне каматне стопе на инфлацију одвија се различитом брзином преко различитих канала, што значи да, иако монетарна политика одмах почиње да даје ефекте, потребно је да прође неко време да би се испољили пуни ефекти њеног заоштравања или ублажавања на инфлацију. Процењујемо да то потребно време у нашем случају износи око годину дана и ми тај период називамо хоризонтом монетарне политике”, наглашава Мирјана Милетић и додаје да је стога за одлуке Народне банке Србије од посебног значаја где ће се инфлација наћи у периоду од годину дана и након тога.

„Другим речима, инфлација се не може снизити одједном, већ је потребно време да се ефекти монетарне политике испоље у пуној мери, због чега централне банке настоје да обезбеде ценовну стабилност у средњем року, а не у сваком тренутку, јер би то захтевало знатну и вероватно прекомерну реакцију монетарне политике која вероватно и не би успела да инфлацију врати на циљ у кратком року, али би могла да изазове знатне макроекономске поремећаје”, истиче она.

Такође, она је нагласила да није иста ефикасност монетарне политике и могућност деловања референтном каматном стопом када инфлаторни притисци долазе са стране понуде као када долазе са стране тражње. „Када инфлаторни притисци првенствено долазе са стране понуде и под утицајем глобалних фактора, као што је то био случај с потресима који су погодили тржиште хране и енергената у претходне две године и утицали на раст глобалне инфлације, монетарна политика једне мале и отворене економије каква је наша има малу могућност да те потресе спречи”, рекла је Мирјана Милетић.

Народна банка Србије не може да смањи светску цену нафте или гаса, не може да повећа понуду хране на светском тржишту или микрочипова и полупроводника који се користе у аутомобилској индустрији. Међутим, оно што може да уради јесте да спречи да додатни утицај на инфлацију дође и од фактора на страни тражње, као и да ограничи преношење ефеката раста цена хране и енергената до којег неминовно долази и на домаћем тржишту на цене осталих производа и услуга преко инфлационих очекивања, како инфлација по престанку деловања потреса не би остала перманентно висока и самогенеришућа.

Зашто је Народна банка Србије повећавала референтну каматну стопу претходних месеци?

„И поред тога што је инфлација у Србији у највећој мери вођена глобалним трошковним притисцима, о чему сведочи податак да је константно између две трећине и 70% међугодишње инфлације у Србији у 2022. и од почетка ове године било последица раста цена хране и енергената, Извршни одбор је повећавао референтну каматну стопу како би се спречило да инфлација буде постојана и да се раст цена хране и енергије преко инфлационих очекивања не прелије у већој мери на цене других производа и услуга.” Такође, повећањем референтне каматне стопе, ограничава се и прекомерни раст тражње, што све заједно треба да доприносе успоравању инфлације и враћању у границе циља од 3 ± 1,5%.

Зашто је важна ценовна стабилност и шта она значи за привреду и грађане?

„Када се привремено промене услови на тржишту, увек има оних који добијају мање или више. Када каматна стопа расте, штедња на пример постаје подстицајнија, као што је узимање кредита било у периодима када је референтна каматна стопа снижавана”, каже Мирјана Милетић на крају видеа.

Ипак, истиче да обезбеђењем ценовне стабилности добијају сви. „Ниска и стабилна инфлација услов је за одржив привредни раст. Она обезбеђује извесност и предвидљивост пословања, а тиме и задовољавајућу понуду робе и услуга, раст запослености и зарада и истовремено раст расположивог дохотка за инвестиције и потрошњу и очување животног стандарда наших грађана.” На крају, Мирјана Милетић истиче да због тога она и јесте основни циљ централне банке.

Ново издање рубрике Корисно је да знате у овој години започињемо темом која је важна за наше грађане, а односи се на примену прописа које је, ради пружања подршке становништву, Народна банка Србије усвојила у децембру прошле године. Ивана Јоксимовић из Сектора за контролу пословања банака Народне банке Србије, на почетку свог излагања, истакла је да је наведеним прописима омогућено банци да без утицаја на свој капитал физичким лицима у финансијским потешкоћама реструктурира потраживање по основу одобреног потрошачког, готовинског или другог сличног кредита на три године дужу рочност у односу на важеће регулаторно решење.

„Из угла дужника, наведено заправо значи да ће, ако дужник има проблеме у измиривању обавеза или је процена да ће те проблеме имати ускоро, банка несметано моћи да му продужи рок за отплату ове врсте кредита тако да тај рок за готовинске и потрошачке кредите буде најдуже девет година, а за кредите одобрене за куповину моторних возила најдуже једанаест година”, нагласила је она. Такође, у оквиру ових рокова, дужнику може да се одобри уступак у отплати кредита, без обзира на степен његове кредитне задужености у тренутку реструктурирања.

„Важно је истаћи и то да банке могу да одобре дужнику описани уступак и на своју иницијативу – уз његов пристанак, поступајући по образложеном захтеву дужника. Дакле, у случају да подносите захтев за ову врсту уступка, потребно је да упознате банку са околностима које негативно утичу на вашу могућност да уредно измирујете своје обавезе према банци, након чега ће банка оценити да ли постоје посебне околности које су утицале на погоршање вашег финансијског положаја”, истакла је Ивана Јоксимовић.

Рок у којем се може поднети захтев банци за одобравање реструктурирања, по новим правилима, није ограничен, али се уступак под прописаним условима може користити само једном. Поред тога, предвиђено је и то да услови отплате потраживања уговорени одобравањем реструктурирања на описани начин не могу бити неповољнији у односу на раније уговорене услове.

„Иако је реч о могућности, а не и обавези за банку да дужнику одобри олакшицу у измиривању обавеза, Народна банка Србије је овим унапређењем регулаторног оквира креирала системско решење којим се банке подстичу да изађу у сусрет грађанима којима је то заиста потребно и у заједничком интересу уговорних страна помогну дужницима да лакше измире своја дуговања и превазиђу изазове с којима се суочавају”, истакла је Ивана Јоксимовић.

Поред могућности уговарања олакшица за готовинске, потрошачке и друге сличне кредите, изменама прописа продужена је примена мере усмерене на олакшавање услова отплате стамбених кредита грађанима.

„То подразумева да банке и током ове године, тачније до 31. децембра, могу да вам понуде олакшице у виду продужавања рока отплате стамбених кредита за најдуже пет година од датума доспећа последње рате кредита, а да се то продужење не одрази на регулаторни третман потраживања. На тај начин банке се даље подстичу да продуже рок отплате стамбених кредита за додатних пет година у односу на рочност коју сте иницијално уговорили с банком, што у тренутним околностима раста стопе EURIBOR у кратком року може смањити притисак на кориснике стамбених кредита с варијабилним каматним стопама и спречити раст проблематичности стамбених кредита”, истакла је Ивана Јоксимовић. Такође, она је навела да се наставља подршка олакшаном приступу финансирању физичким лицима и у 2023. години.

Подсетила је и да су одлуке о којима је претходно било речи донете ради стварања услова за банке да дужницима којима је то заиста потребно одобре одговарајуће олакшице. „Према томе, уколико имате потешкоће у отплати кредита, саветујемо вам да се обратите непосредно вашој пословној банци како бисте уговорили оптимално решење којим ћете превазићи проблеме”, закључила је Ивана Јоксимовић на крају видеа.

Да би се посумњало у аутентичност неке новчанице, потребно је познавати изглед и заштитне елементе аутентичних (оригиналних) новчаница. Како препознати фалсификовану новчаницу, који су основни заштитни елементи, као и шта урадити уколико поседујете фалсификовану новчаницу, сазнаћете у данашњој рубрици „Корисно је да знате”. На ову тему говорио је Мирослав Јеремић, директор Одељења за националне центре за борбу против фалсификовања и за анализу новчаница и кованог новца у Сектору за послове с готовином.

„Ради упознавања централних банака с новим новчаницама, раније је била пракса да централне банке међусобно размењују специмене новчаница. Специмен је новчаница која у свему одговара оригиналној новчаници (димензије, главни мотив, боје, сви заштитни елементи), осим што је на њој исписан текст specimen и што нема серијског броја новчанице”, рекао је у уводном излагању Мирослав Јеремић.

Мирослав Јеремић је у видеу истакао да данас централне банке ретко размењују специмене новчаница, а најчешће јавност упознају с новим новчаницама одговарајућом презентацијом на својој званичној интернет страници, при чему се, осим текстуалних објашњења, користе и увећане фотографије заштитних елемената новчаница, као и кратки филмови, праћени усменим објашњењима. „Народна банка Србије на својој интернет страници у делу Новац, заштитни елементи новца приказује изглед и заштитне елементе динарских новчаница”, каже он.

Шта урадити уколико поседујете фалсификовану новчаницу

Аутентичност новчаница проверава се упоређивањем заштитних елемената новчанице за коју се верује да је оригинална са заштитним елементима новчанице чија се аутентичност проверава.

На питање шта треба урадити уколико поседујете фалсификовану новчаницу, Мирослав Јеремић каже да, уколико новчаница нема макар један од заштитних елемената или он изгледа другачије у односу на заштитни елеменат оригиналне новчанице, таква новчаница је сумњива и треба је предати било којој банци или полицијској станици. „Подносилац новчанице добиће потврду о одузимању новчанице, а сама новчаница биће послата Народној банци Србије ради експертизе којом ће се утврдити да ли је реч о оригиналној новчаници или фалсификату. Подносилац новца ће преко банке или полиције добити један примерак извештаја о експертизи новца, из кога ће видети резултат експертизе. Ако је новчаница оригинална, подносилац ће добити њену номиналну вредност. Ако је у питању фалсификат, неће бити накнаде”, наглашава он.

Ради заштите грађана од фалсификата, Народна банка Србије је мењачким прописима уредила обавезу банке и овлашћеног мењача да приликом продаје апоена од 50 и 100 америчких долара обавезно упишу серијски број новчанице у потврди о извршеној трансакцији. „На захтев купца страног новца, банка и овлашћени мењач у обавези су да упишу и апоен и серијски број новчаница других апоена долара и свих других валута. На тај начин, ако се касније испостави да је купљени новац фалсификован, купац таквог новца може надокнадити претрпљену штету од банке или мењача који је продао те фалсификате”, рекао је он.

Такође, он је подсетио да је забрањено прављење лажног новца, преиначавање правог, његово прибављање, све у намери да се стави у оптицај, затим стављање лажног новца у оптицај, па и само непријављивање надлежним органима да је неко извршио неку од поменутих радњи. Предвиђене су новчане и затворске казне од две до петнаест година. „Када грађанин посумња у исправност новчанице, потребно је да је преда банци или полицији. Уколико такву новчаницу пусти у оптицај, ризикује кривичну одговорност и могућност изрицања новчане или затворске казне у трајању до три године”, истиче он.

Како проверити новчаницу кроз заштитне елементе

На крају видеа можете погледати на који начин смо проверили исправност новчанице помоћу неколико савета, а као пример узели смо оригиналну и фалсификовану новчаницу с ликом Милутина Миланковића.

У свакодневној употреби новчаница, увек треба да проверите више од једног заштитног елемента помоћу три врло једноставна теста: осети, погледај и нагни.

Осети

Дубока штампа, као метода заштите од фалсификовања, врло је ефикасна, јер је провера једноставна. Када проверавамо дубоку штампу – преласком ноктима или јагодицама прстију преко главног мотива на лицу оригиналне новчанице осећа се извесна храпавост која је последица наноса боје која се налази изнад нивоа површине папира. Фалсификована новчаница је најчешће глатка на додир, а када је храпавост имитирана, она се ипак разликује од оне на оригиналној новчаници. „Чим смо пронашли један заштитни елеменат за који смо утврдили да постоји разлика, то значи да се ради о фалсификованој новчаници, јер оригинална новчаница мора имати све елементе заштите који морају бити оригинал”, истакао је он.

Погледај

Други начин провере јесте да посматрате водени жиг. Водени жиг налази се на белом, левом делу лица новчанице и приказује централни мотив новчанице. „На фалсификованој новчаници на месту воденог жига, док се новчаница налази на столу, видимо лик Милутина Миланковића, док се код оригиналне новчанице он не види и не треба да се види. Када оригиналну новчаницу подигнемо према извору светлости, ми ћемо у обојеном делу новчанице видети лик Милутина Миланковића, који у потпуности одговара главном мотиву на новчаници”, каже он. Када просветлимо оригиналну и фалсификовану новчаницу видимо да је лик Милутина Миланковића у воденом жигу јаснији, прецизније израђен на оригиналној у односу на фалсификовану новчаницу. Када се новчаница гледа према извору светлости, водени знак, заштитна нит и прозирни регистар треба да буду видљиви.

Нагни

Још један заштитни елемент је оптички варијабилна боја. Знак Народне банке Србије на оригиналној новчаници мења боју у зависности од угла посматрања, док је код фалсификата боја иста независно од угла посматрања. „Фалсификатори нису успели да постигну могућност да овај заштитни елемент имитирају тако да он мења боје и по томе можете препознати да је новчаница фалсификат”, нагласио је Мирослав Јеремић на крају видеа.

Полако се ближи крај године, а с њим и време празника и празничне куповине. Сведоци смо да је куповина преко интернета данас постала веома популарна свуда у свету, па и код нас. Подаци Народне банке Србије показују да онлајн куповина робе и услуга платним картицама и електронским новцем стално расте, а посебно радује то што процентуално највише расту трансакције у домаћој валути, што значи да је електронска трговина у пуном замаху у нашој земљи, да се мењају куповне навике наших грађана и привреде, као и да расте поверење у домаће интернет трговце. Само у прва два тромесечја 2022. године, у Републици Србији је извршено преко 13,7 милиона безготовинских трансакција, вредности преко 36 милијарди динара, што је повећање од око 10 пута у односу на исти период 2018. године.

Тим поводом у данашњој рубрици „Корисно је да знате” припремили смо неколико савета и упутстава за сигурну и безбедну интернет куповину, о којима говори Милан Мартиновић, саветник у Одсеку за технологију и развој DinaCard система.

Бројне су предности куповине преко интернета, у шта су купци посебно имали прилику да се увере током глобалне пандемије вируса корона, када је овакав начин плаћања представљао најсигурнији вид куповине.

На почетку излагања, Милан Мартиновић истакао је неке од најважнијих разлога због којих се корисници платних картица и инстант плаћања одлучују за интернет куповину.

„Један од главних разлога је уштеда времена, затим могућност доставе на жељену адресу у року од неколико дана. Такође, куповина се може обавити у било које доба дана, за разлику од класичне куповине ограничене радним временом продавница или тржних центара, затим постоји преглед искустава и рецензија других потрошача, као и већи избор производа и могућност упоређивања цена код неколико различитих трговаца”, истакао је Милан Мартиновић.
Како би корисници искористили све предности које доноси куповина на интернету и на безбедан начин куповали, у наставку видеа можете чути неке од савета које би требало да корисници платних картица имају у виду приликом куповине на интернету.

Водите рачуна где и коме остављате личне и поверљиве податке.

Задржите дозу сумње према примамљивим понудама, јер ако изгледају превише добро да би биле истините, вероватно су лажне. „Оно што је посебно важно напоменути и што корисници морају да знају јесте да се промоције, погодности и сл. код трансакција платним картицама не организују на Фејсбуку и другим друштвеним мрежама, већ да погодности обезбеђују банке или познати трговци у сарадњи с банкама и да такве информације корисницима платних картица доставља банка путем канала комуникације који су корисници уговорили с банкама”, истакао је Милан Мартиновић.

Примера ради, погодности код банака су да, ако остварите одређен број трансакција или промет у одређеном периоду, банка вас може ослободити одређене накнаде или ћете код трговаца добити попуст куповином неког производа, али ћете плаћати на стандардни начин и никада нећете морати да уносите или достављате податке о платној картици како бисте остварили одређену погодност, посебно не преко друштвених мрежа.

Други важан савет јесте да увек купујте преко званичног сајта продавнице.

Милан Мартиновић истиче да не треба остављати своје податке на интернет локацијама до којих сте дошли преко линка, јер то могу бити лажне странице које веома подсећају на праве. „Ако веб-сајт личи на онај који сте раније користили, али су доменско име или назив продавнице другачији, највероватније је у питању лажна страница”, каже он.

Ако нисте сигурни у исправност сајта, не остављајте чак ни број телефона као контакт за доставу. И овај податак може бити злоупотребљен – они који се баве злоупотребама на тај број ће послати кôд за верификацију интернет плаћања, који изгледа као да га је послала банка.

Никада не уносите ПИН приликом куповине путем интернета.

Милан Мартиновић је посебно нагласио да се код куповине на интернету не користи ПИН, тако да захтев за унос ПИН-а директно указује на могућност злоупотребе података. „Такође, не шаљите фото-копију картице (или другог документа) мејлом, у инбокс странице на друштвеним мрежама или слично. Банке вам никада неће тражити да мејлом или поруком промените своје податке, потврдите лозинку или слично”, истакао је Мартиновић. Наводи и пример: ако добијете имејл-поруку која личи на поруку од банке или друге финансијске институције, а којом се од вас захтева уписивање података с картице, сасвим је извесно да се ради о тзв. фишинг (енг. phishing) превари. Поред тога, када су саме платне картице у питању, неопходно је да картицу чувате на сигурном месту и да троцифрени број на полеђини картице (CVV2, CVC2) не делите с другима.

Милан Мартиновић у видеу саветује и да се избегава куповина с јавно доступних бежичних мрежа и дељених рачунара, јер постоји могућност да су заражени неким вирусом који може да преузме ваше податке о платној картици.

Интернет продавницу увек проверите ако нисте претходно на њој куповали (нпр. користећи препоруке с Гугла или сајт TrustPilot).

Такође, Милан Мартиновић је нагласио да треба посебно проверити да ли се ради о регистрованом продавцу или продавцу који послује у сивој зони, да се обрати пажња на све поруке које у себи имају неправилности. Посебно треба бити опрезан и када су у питању нове интернет продавнице, продавнице које немају коментаре других купаца или које продају производе по неуобичајено ниским ценама.

Подаци о продавцу могу се проверити и на сајту Агенције за привредне регистре.

Редовно проверавајте извештаје са својих платних картица, како бисте на време уочили сумњиве трансакције.

Милан Мартиновић посебно истиче да, ако банка нуди ову услугу, пожељно би било да се активира могућност слања обавештења о извршеној трансакцији платном картицом. „На тај начин ћете моћи да одмах након извршења сумњиве трансакције или активности позовете банку која је издала картицу и блокирате картицу, чиме сте спречили њену евентуалну даљу злоупотребу”, каже Мартиновић.

У видеу се наглашава и да не верујте порукама о изненадном наследству, лутрији и слично, чак ни уз документацију о наследству или наградни чек.

Сачувајте мејлове и остале податке о куповини.

Ако нисте добили купљену робу или сте добили производ који није у складу с порученим, имате право на рекламацију. Мартиновић каже да домаће законодавство штити учеснике електронске трговине једнако као и потрошаче који купују у физичкој продавници, а како бисте били додатно сигурни, потребно је да вам је доступна сва преписка, потврда поруџбине и остали подаци.

Поред тога, у видеу се препоручује да избегавате да деци дајете картицу за интернет плаћања.

Проверите да ли адреса интернет странице на којој желите да извршите плаћање почиње са https.

Обратите пажњу на симбол катанца, јер ако је означен црвеном бојом или ако претраживач избаци упозорење да сертификат није валидан, не треба да уносите податке.

Куповином од интернет трговца који је регистрован у Републици Србији уживате сва права која су гарантована законима који покривају област електронског пословања, права потрошача и трговине на интернету.

„Регистровани продавци у законској су обавези да јасно прикажу бројне информације о себи (назив правног лица, ПИБ, матични број, контакт податке и сл.). Такође, на веб-страници продавца цене производа и услуга морају бити јасно и недвосмислено назначене, уз посебне назнаке о евентуалним додатним трошковима доставе, пореза и слично”, истиче Милан Мартиновић.

Такође, ознаке поверења (енг. trustmarks) још један су начин да се уверите у кредибилитет и поузданост продавца. Ове ознаке поверења издају независна сертификациона тела на основу претходне провере продавца. Национална ознака поверења у нашој земљи је еTrustmark.

На крају видеа Милан Мартиновић је подсетио на то да је Народна банка Србије у октобру 2018. године имплементирала систем за инстант плаћања, који се између осталог користи и за плаћања на интернет продајним местима. „Инстант плаћање нуди низ погодности и за кориснике (купце) и за трговце, али је посебно важно истаћи да је ова врста плаћања приликом куповине на интернету веома безбедна, јер се не користе осетљиви подаци о платном инструменту или кориснику, тако да купац не уноси податке о свом платном инструменту, нити их трговац чува, тако да је искључена могућност њихове касније злоупотребе”, наглашава он.

Такође, он је навео да се инстант плаћање на интернету обавља методом „IPS Skeniraj” коришћењем апликације на мобилним телефону. Могуће је платити скенирањем IPS QR кôда или употребом технологије deep link – одабиром банке из понуђене листе банака чију апликацију мобилног банкарства користите.

Он је навео да приликом инстант плаћања на интернету корисник плаћа на исти начин као и на физичком продајном месту или код плаћања рачуна, тако да је корисничко искуство једноставно и познато, те да не постоји потреба за додатном аутентификацијом, већ корисник на уобичајени начин потврђује трансакцију ПИН-ом, отиском прста или другим начином у апликацији мобилног банкарства.

„Све већи број интернет трговаца препознаје предности инстант плаћања, тако да се прихватна мрежа стално шири. С друге стране, све већи број корисника инстант плаћања плаћа на интернету, што додатно доприноси повећању броја безготовинских трансакција на интернету, уз значајно повећање сигурности код плаћања на интернету”, истакао је Милан Мартиновић на крају видеа.

Шта је инфлација, ко је обрачунава, који производи и услуге улазе у обрачун инфлације, шта је то лична инфлација и по чему се разликује од званичне, која је разлика између раста цена и куповне моћи?

На ова питања одговарамо у данашњој рубрици Корисно је да знате.

Сам појам инфлације представља раст општег нивоа цена. Изражава се стопом која нам говори колико процената су цене производа и услуга повећане у одређеном временском раздобљу. Периоди који се најчешће посматрају јесу месец и година дана уназад.

Миладин Михајловић, виши истраживач у Одељењу за макроекономске анализе, у рубрици Корисно је да знате истиче да за разлику од месечне стопе инфлације, која показује колико су порасле цене у текућем у односу на претходни месец, међугодишња стопа инфлације показује колико су порасле цене у односу на исти месец претходне године, то јест кумулативно у претходних 12 месеци. „Предност коришћења међугодишње инфлације јесте у томе што су тиме углавном избегнути ефекти сезонских флуктуација на мерење инфлације (нпр. прво воће и поврће у сезони увек је скупље, а касније појефтињује)”, каже он. Када је у питању мерење инфлације у Србији, од јануара 2009. као мера инфлације користи се индекс потрошачких цена.

Индекс потрошачких цена је посебан вид индекса цена на мало којим се мери просечна промена цена фиксне корпе робе и услуга које домаћинства користе у личној потрошњи. Индекс потрошачких цена рачуна и објављује Републички завод за статистику, што значи да је то институција која је задужена за званично мерење инфлације у Србији. „Методологија обрачуна индекса потрошачких цена, коју користи Републички завод за статистику, усаглашена је с препорукама за обрачун индекса цена у земљама Европске уније. Треба нагласити да индекс потрошачких цена обухвата цену корпе производа и услуга која одражава потрошњу просечног домаћинства у датој земљи”, каже Михајловић.

Различити људи имају различите потрошачке навике. Шта је то лична инфлација и по чему се разликује од званичне?

Поред тога, Миладин Михајловић истиче да је главни разлог због којег нам се некад чини да су цене порасле више или мање него што званични податак о инфлацији показује то што се потрошња појединачног домаћинства разликује од потрошње просечног домаћинства.

„Примера ради, према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у августу ове године износила је 13,2%. Тај податак се односи на просечан раст цена свих производа и услуга који улазе у обрачун инфлације на територији целе Србије. У оквиру тог податка, свакако има производа и услуга чије су цене порасле и више и мање од 13,2%”, наглашава он.

„Дакле, то значи да субјективни осећај инфлације може бити и виши од оног који објављује званична статистика и он зависи од расположивог дохотка, структуре и навика потрошње сваког појединачног потрошача.”

Који производи и услуге улазе у обрачун инфлације?

Такође, у видеу ћете сазнати да је инфлацију немогуће мерити посматрањем цене сваког појединачног производа на сваком продајном месту, већ се у обрачуну индекса потрошачких цена користе репрезентативни производи и услуге с прецизно назначеним карактеристикама, који се снимају на продајним местима које потрошачи најчешће користе.

„Потрошачка корпа за мерење инфлације садржи преко шест стотина репрезентативних производа и услуга, а добија се на основу података Републичког завода за статистику о потрошњи домаћинстава. Конкретно, у 2022. години, укупан број производа и услуга који улазе у обрачун индекса потрошачких цена износи 658”, истиче Михајловић.

Листу производа и услуга који улазе у обрачун инфлације утврђује Републички завод за статистику крајем године за наредну годину, при чему се листа редовно ревидира како би се очувала њена репрезентативност у погледу структуре потрошње и навике потрошача, а сваком производу који улази у листу додељује се пондер.

Он објашњава да се за израчунавање пондера користе подаци националних рачуна, пре свега подаци о финалној монетарној потрошњи домаћинстава. Генерално, пондер показује колики се део потрошње домаћинстава дате земље односи на одређену групу производа или услуга.

Миладин Михајловић, виши истраживач у Одељењу за макроекономске анализе, истиче да производи које свакодневно купујемо, као што су хлеб и млеко, имају већи пондер од производа који се купују ређе, попут трајних потрошних добара (нпр. фрижидер), због чега им се додељује и мањи пондер (тј. значај) приликом обрачуна индекса потрошачких цена. „Тако ће се поскупљење млека или хлеба за 1% знатно више одразити на индекс потрошачких цена него исто толико повећање цене фрижидера”, каже он.

Потребно је разликовати раст цена и куповну моћ

Пошто се цене изражавају у одређеној валути, инфлација одражава и смањење куповне моћи новца.

Дакле, инфлација умањује нашу куповну моћ – што је раст цена већи, то мање производа и услуга можемо купити за исту своту новца. Главни задатак Народне банке Србије, као и већине других централних банака, јесте одржавање ниске и стабилне инфлације, тј. заштита куповне моћи домаће валуте.

„Као што сам већ поменуо, као званична мера инфлације најчешће се користи промена индекса потрошачких цена. Тај индекс на објективан и стандардизован начин показује колико су се промениле цене производа и услуга које становништво купује”, каже Михајловић.

„Истраживања показују да људи више примећују поскупљења него појефтињења. Такође, вероватније је да ћемо запамтити промене цена оних производа и услуга које чешће купујемо (попут хлеба и млека), а, разумљиво, њиховим поскупљењима придајемо и већи значај, посебно ако поскупе више него остали производи”, наглашава он. Поред тога, он је рекао да грађани ретко пореде тренутну цену са оном од пре тачно годину дана, као што то ради статистички завод. Напослетку, често не размишљамо о томе колико су се цене процентуално промениле, већ само да ли су порасле или опале.

На крају видеа, Михајловић каже да, иако перципирана инфлација говори доста о индивидуалним потрошачким навикама и индивидуалној перцепцији, она не открива много о општем ценовном тренду (на нивоу целе земље) и због тога не може бити водич за монетарну политику. Ипак, важно ју је мерити и пратити, јер може утицати на инфлациона очекивања.

У новом издању рубрике Корисно је да знате Ивана Пауновић, млађи супервизор за посредну контролу банака у Сектору за контролу пословања банака, појашњава које је мере о платним услугама донела Народна банка Србија и шта оне значе за грађане.

Узимајући у обзир да су поједине банке у претходном периоду најавиле и/или донеле одлуку о повећању накнада за одређене платне услуге, као и то да је у претходних 19 месеци велики број банака повећао ове накнаде, Народна банка Србије је преузела читав низ активности, доношењем одговарајућих прописа и дијалогом с банкама, ради заштите стандарда грађана.

Ивана Пауновић је истакла да је резултат тих активности одзив свих банака које су повећале накнаде за платне услуге грађанима од 1. јануара 2021. године да их умање за 30%, односно до нивоа пре повећања. Поред тога, банке су се сложиле да годину дана не повећавају накнаде за платне услуге.

Примера ради, ако је банка повећала накнаду за одржавање текућег рачуна са 230 динара на 350 динара, након умањења од 30%, нова накнада ће износити 245 динара. Исти принцип се користи за остале накнаде које су везане за платни рачун. Тако, на пример, код извршења плаћања, накнада повећана са 0 на 20 динара, након умањења од 30%, износиће 14 динара.

„Народна банка Србије је као кључну меру усвојила Одлуку о платном рачуну са основним услугама, којом је дефинисан минималан пакет услуга у оквиру рачуна са основним услугама, који обухвата платне услуге потребне за свакодневне животне активности, а чија је накнада ограничена на 150 динара”, рекла је Ивана Пауновић.

Услуге које су прописане као обавезне су:

• отварање и вођење динарског текућег рачуна,
• бесплатно подизање готовине на шалтеру и на банкоматима своје банке,
• бесплатна дебитна картица,
• коришћење мобилног и електронског банкарства.

Поред тога, корисницима рачуна са основним услугама биће омогућено да извршавају плаћања у оквиру мобилног и електронског банкарства по умањеној цени за 30% у односу на клијенте осталих пакета рачуна код којих банка ову услугу наплаћује.

Ивана Пауновић је појаснила да грађанима који ипак буду желели да имају додатне услуге (као што је кредитна картица, девизни рачун, дозвољени минус или издавање чекова) то ће бити омогућено, иако се одлуче да пређу на рачун са основним услугама.

Она је навела да је Одлуком о платном рачуну са основним услугама дефинисано да ће корисници основног рачуна моћи да надограде дефинисан пакет услуга без потребе преласка на скупљи пакет рачуна, док је накнада која би им била наплаћена за ове услуге ограничена тако да их не доведе у лошији положај него када би прешли на скупљи пакет.

На крају видеа, Ивана Пауновић подсећа да је наведеним прописима и активностима Народна банка Србије обезбедила грађанима смањење тренутних цена накнада код појединих банака и фиксирање њихових износа на период од годину дана, а прописивањем максималне цене од 150 динара и гарантоване садржине рачуна са основним услугама омогућила и трајнију заштиту стандарда грађана у погледу цене основних платних услуга банака.

Сезона одмора је у току, а једна од дилема које планирање путовања носи са собом јесте да ли и како у иностранству користити платне картице и колико се крећу провизије за плаћање или подизање новца с банкомата. Неда Вуковић, виши стручни сарадник у Сектору за платни систем, данас у рубрици Корисно је да знате доноси неколико практичних савета, али и одговоре на питања која се тичу коришћења платних картица у иностранству.

Једно од главних питања јесте да ли све платне картице које су издале стране пословне банке у Србији могу да се користе у иностранству. Одговор је – да. Банке издаваоци у Републици Србији издају картице националног картичног система и иностраних картичних система. Картице издате у оквиру иностраних картичних система могу се користити у иностранству у прихватној мрежи картичних система у оквиру којих су издате.

Када је у питању национална платна картица DinaCard, иако је она намењена доминантно за домаћу употребу, успостављањем сарадње с два велика интернационална картична система – кинеским националним картичним системом UnionPay International и америчким картичним системом Discover Financial Services – Народна банка Србије омогућила је издавање интернационалне картице DinaCard, која се може користити и у иностранству, тако да се картице DinaCard-Discover могу користити у прихватним мрежама Discover, Diners Club International и Pulse, док се картице DinaCard-UnionPay могу користити у прихватној мрежи UnionPay у иностранству. У оквиру пилот-продукције коју заједно спроводе Народна банка Србије, UnionPay International и Банка Поштанска штедионица а.д. Београд, у току је издавање ограниченог броја картица DinaCard-UnionPay с функцијом бесконтактног плаћања и плаћања и подизања готовине у контролисаним условима, а очекује се да ће се до краја године стећи услови да Банка Поштанска штедионица и остале банке које донесу одлуку да издају корисницима картице DinaCard-UnionPay почну њихово масовно издавање.

Неда Вуковић, виши стручни сарадник у Сектору за платни систем, каже да банке издаваоци платних картица у Републици Србији за подизање готовине на својим банкоматима најчешће не наплаћују накнаду, док за подизање готовине на банкоматима других банака и за подизање готовине у иностранству банке издаваоци у складу са својом пословном политиком наплаћују накнаде. „За подизање готовине платним картицама у иностранству банке прихватиоци могу увести додатну накнаду коју наплаћује банка прихватилац, односно банка чији је банкомат. Због тога корисници треба да обрате пажњу на то да ли при подизању готовине постоји и додатна накнада, а она мора бити приказана на банкомату, и да на основу информација о томе одлуче да ли се исплати да подижу новац на том банкомату или да потраже банкомат на коме се не наплаћује додатна накнада”, истиче Неда Вуковић.

Тарифници банака за ове услуге јавно су доступни на порталима банака и корисници их једноставно могу прегледати, а то су накнада за исплату готовог новца коришћењем дебитне/кредитне картице на банкоматима у иностранству и плаћање робе и услуга у иностранству дебитном/кредитном картицом.

Такође, Неда Вуковић истиче да за подизање готовине у иностранству и плаћање на продајним местима неки прихватиоци на банкоматима и ПОС терминалима пружају услугу DCC (Dynamic Currency Conversion). Она омогућава корисницима да се трансакција изврши у валути земље у којој је картица издата, што за кориснике из Републике Србије значи – у динарима. При томе, важно је да корисници обрате пажњу који курс је банка прихватилац користила за конверзију, јер може бити неповољан за корисника, те да на основу тога одлуче да ли ће услугу користити или одустати од ње и трансакцију извршити на стандардни начин.

Поред тога, Неда Вуковић саветује да корисници платних картица обрате пажњу на дневну и месечну потрошњу у иностранству, јер ограничења за коришћење платне картице одређује банка издавалац у складу са својом пословном политиком и уговором с корисником и да у пракси постоје различита ограничења, нпр. извршење максималног броја трансакција или максималног износа у одређеном периоду.

У случају да банкомат задржи картицу, корисник се може обратити својој банци издаваоцу и пријавити да му је картица задржана у банкомату, након чега ће издавалац покренути поступак за утврђивање разлога задржавања картице и начина на који картица може бити враћена кориснику. Такође, ако постоји могућност, корисник се може обратити банци прихватиоцу (банци чији је банкомат), нпр. на шалтеру банке ако је банкомат у оквиру експозитуре банке и проверити да ли постоји могућност да буде покренута процедура на основу које ће му картица бити враћена.

На крају видеа, још једном напомињемо да се пре поласка на пут благовремено информишете о свим претходно наведеним стварима. Такође, саветујемо вам и да број телефона с картице сачувате у именик мобилног телефона, како бисте, у случају потребе, могли да једноставно контактирате банку издаваоца картице. За подизање новца и плаћање на продајним местима користите оне платне инструменте који доносе најниже трошкове свим учесницима.

У последњих годину дана, због чињенице да се раст цена у свету прелива и на цене производа и услуга малим и отвореним економијама попут Србије, у јавности се често помиње појам „увозна инфлација”. Шта је увозна инфлација, зашто је довела до повећане инфлације у Србији и како она утиче на цене производа и услуга које свакодневно користимо, сазнаћете у данашњом рубрици Корисно је да знате.

О овој теми говори Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику.

Он наводи да, најједноставније посматрано, увозна инфлација представља ситуацију у којој се раст цена у свету прелива на раст домаћих цена, те да се мале и отворене економије попут Србије последњу годину суочавају с повишеном инфлацијом, која је управо последица увозне инфлације.

„Када чујемо за појам увозне инфлације, прво на шта помислимо јесу производи које свакодневно користимо, а који се у Србији не производе, па смо принуђени да их увозимо. То су свакако аутомобили, рачунари, мобилни телефони и различити кућни апарати. У такве производе спада и велики део одеће и обуће, затим козметика, али и део хране и пића који сви користимо, а који морамо да увозимо – најбољи пример су јужно воће и кафа. Међутим, ово је само мањи део увозне инфлације. Највећег дела увозне инфлације најчешће нисмо свесни ”, истиче он.

У питању је заправо знатно већи број производа и сировина, који на различите начине утичу на раст цена. Као пример, Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора, наводи флаширану воду.

„Амбалажа чини највећи део цене коштања и у производњи и у малопродајној цени флаширане воде. Узмимо, рецимо, да флашица воде у продавници кошта 40 динара. У оквиру тога, трошак саме воде и трошкови које произвођачи имају у смислу такси и накнада према држави су занемарљиви. Највећи део цене коштања једне обичне флашице воде је заправо нафта. Флашица се прави од нафте, затварач се прави од нафте и етикета се прави од нафте. На крају, производ захтева одређени транспорт и ту поново имамо нафту, односно гориво као главни трошак”, истакао је он. Такође, он је нагласио да је за производњу једне пластичне флаше од једног литра потребна четвртина литра сирове нафте. Укупно, око 8% целокупне светске нафте користи се за производњу пластике.

Поред овог примера, у видеу можете чути како је овај ефекат изражен код производње гума, одеће, обуће и козметике. Сазнаћете и да се 90% до 95% свих једињења која се користе у производњи козметике на неки начин производи од сирове нафте. Готово сваки производ који стављате на лице, тело и/или косу потиче од сирове нафте.

На крају видеа, Милан Трајковић говори о томе шта Народна банка Србије очекује у наредном периоду и које су њене пројекције када је у питању кретање инфлације у наредном периоду. Поред тога, он наглашава да Народна банка Србије све време даје ажуриране пројекције, али и истиче и ризике, као и чињеницу да је могућност прецизног пројектовања у оваквим околностима мања него иначе. „Чак је и у априлу и мају 2020, одмах након избијања пандемије вируса корона, могућност предвиђања била већа и било је лакше радити пројекције него данас”, рекао је он.

Истиче да су већ постојећи и већ велики проблеми са енергентима, храном и ланцима снабдевања додатно погоршани ратом у Украјини и да је рат само додатно подстакао раст већ ионако високих цена нафте, гаса, пшенице и других сировина.

„У таквим околностима, оно што Народна банка Србије види у овом тренутку то је да би међугодишња инфлација требала да достигне максимум у јуну и јулу – и тај максимум би требао да буде негде у распону између 10% и 11%, док би након тога, са доласком нове пољопривредне сезоне, међугодишња инфлација требало да почне да се смањује”, нагласио је Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику.

Улазак међугодишње инфлације у границе инфлационог циља Народне банке Србије, који износи 3 ± 1,5%, очекује се у другој половини следеће године и до краја 2023. године инфлација би требало да износи око 4%.

„Оно што је добро јесте да је инфлација у Србији и даље нижа него у земљама средње и југоисточне Европе и скоро у потпуности је упоредива с развијеним земљама. Разлог томе је базна инфлација коју Народна банка Србије и даље успева да држи под контролом, пре свега тиме што чува стабилност девизног курса, али и тиме што није дозволила да инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде значајно порасту и да онда због тога дође до додатног раста цена за којим објективно нема потребе. Такође, Народна банка Србије на смањење инфлације утиче још од октобра претходне године смањењем експанзивности монетарне политике, прво путем повећања репо стопе, а затим и путем повећања референтне каматне стопе. Томе су свакако допринеле и мере Владе која је ограничила цене основних животних намирница и марже нафтних компанија, а у више наврата интервенисано је и из робних резерви ”, рекао је он на крају видеа.

У данашњој рубрици Корисно је да знате…, говоримо о актуелној теми која се тиче заоштравања монетарних услова – зашто је НБС повећала референтну каматну стопу, како ће се она одразити на каматне стопе на кредите, да ли на нашу привреду више утичу одлуке ЕЦБ-а или ФЕД-а и да ли се очекује даљи раст каматних стопа.

На ову тему говорила је Мирјана Милетић, директор Одељења за монетарну анализу и извештавање, која је истакла да се повећање референтне каматне стопе прво одражава на каматне стопе на међубанкарском тржишту новца (BEONIA, BELIBOR), да се тај пренос одвија у најкраћем року и да је у принципу потпун, а затим се преко каматних стопа на међубанкарском тржишту новца, које представљају цену извора финансирања за банке, преноси на каматне стопе на кредите.

„Каматне стопе на динарске кредите привреди и становништву крећу се око својих најнижих нивоа и у марту за привреду износе 3,6%, а за становништво 8,4%, што је близу њихових најнижих вредности до сада, тако да и ако дође до повећања стопа на кредите под утицајем актуелног повећања референтне каматне стопе услови динарског задуживања и даље ће остати релативно повољни”, нагласила је она.

Такође, она је истакла да треба имати у виду да некада прође и неколико месеци док се референтна каматна стопа не пренесе на каматне стопе на кредите, као и да тај пренос не мора увек да буде комплетан. „У условима појачане конкуренције у банкарском сектору и настојања банака да задрже клијенте, део повећања референтне каматне стопе банке могу компензовати смањењем својих маржи, тако да тај пренос не буде потпун”, каже Мирјана Милетић, директор Одељења.

Поред тога, она је нагласила да на нашу привреду више утичу одлуке ЕЦБ-а него ФЕД-а, јер са зоном евра остварујемо знатно јаче трговинске и финансијске везе него са САД.

На крају видеа сазнаћете и да ли се очекује даљи раст референтних каматних стопа.

Народна банка Србије и ове године традиционално организује праксу како би студентима приближила рад централне банке као институције од чијег пословања зависи стабилност финансијског система и упознала их с разноврсним функцијама које обавља, а као најважније омогућила стицање пословног искуства.

У данашњем издању рубрике Корисно је да знате… Филип Милановић, виши стручни сарадник у Одељењу за заштиту корисника, као некадашњи полазник летње праксе, говори о свом искуству као и о изазовима с којима се сусретао приликом учествовања у извршавању свакодневних обавеза и испуњењу задатака. Према његовим речима, циљ организовања праксе је да се студентима путем практичног рада омогући да употпуне своја теоријска знања стечена током студија, као и да добију специфична знања из области рада централне банке.

Летња пракса ће трајати два месеца, од 1. јула до 31. августа 2022. године, и Народна банка Србије ће примити до 30 студената треће, четврте или пете године академских студија који студирају на високошколским установама акредитованим од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета.

Пријаве се могу поднети до 20. маја 2022. године, путем имејла letnja.praksa@nbs.rs или поштом, односно лично на адресу Београд, Краља Петра 12.

За више детаља можете погледати Позив за обављање летње праксе, који се налази на интернет презентацији Народне банке Србије.

Пријавите се, чекамо вас!

У најновијем издању рубрике Корисно је да знате... настављамо да појашњавамо теме које су у надлежности Народне банке Србије, а које су актуелне и занимљиве широј јавности.

Овог месеца говоримо о улози и задатку Сектора за заштиту корисника финансијских услуга.

Финансијске услуге су један од кључних делова економије наше земље, због чега је неопходно да постоји уређен и стабилан финансијски сектор, као и да наши грађани имају адекватну и ефикасну заштиту када користе ове услуге. Вршећи једну од својих законом уређених функција, а то је заштита права и интереса корисника финансијских услуга, Народна банка Србије је образовала посебну организациону јединицу – Сектор за заштиту корисника финансијских услуга, којој је поверила овaj задатак.

Колега Филип Милановић из овог сектора објашњава на шта корисници могу да се жале и који су то најчешћи разлози за притужбу.

Сазнаћете шта треба да предузмете уколико сматрате да је банка повредила неко ваше право или интерес. Поред тога, дознаћете где на нашој интернет презентацији, на врло једноставан начин, у свега неколико минута, можете поднети притужбу без икакве додатне помоћи.

На крају видеа осврнућемо се на то шта је посебан поступак посредовања који спроводи Народна банка Србије, како он функционише, на који начин се реализује, као и на то да су многи спорни односи с даваоцима услуга осигурања решени управо на овај начин.

У новом издању рубрике Корисно је да знате… говоримо о мењачким пословима, улози НБС, контролама мењачница и донетим изменама одлуке НБС у вези са ограничавањем провизија.

Мењачки послови су послови куповине од физичких лица и продаје тим лицима ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту, у складу с прописима.

Обављање мењачких послова регулисано је, поред осталог, одредбама члана 39. Закона о девизном пословању и Одлуком о условима и начину обављања мењачких послова.

Мењачке послове могу да обављају: резиденти – правна лица и предузетници који имају овлашћење за обављање мењачких послова, банке и резидент привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност (јавни поштански оператор)

У овом видеу, колегиница Снежана Стефановић, виши саветник у Сектору за девизне послове и кредитне односе са иностранством детаљније објашњава област мењачких послова говорећи о ограничењима курса и провизија, уз савете грађанима на шта је потребно обратити пажњу на местима на којима мењамо новац и зашто нема разлога за паником.

На крају видеа можете погледати на који начин можете да се информишете о максималним и минималним износима по мењачким пословима банака на интернет сајту НБС, као и како можете поднети притужбу на рад овлашћеног мењача.

У новом издању рубрике Корисно је да знате… бавимо се виртуелним валутама, као и тиме на који начин је ова област регулисана у Србији.

У овом видеу, колегиница Наташа Катанић из Дирекције за законодавно-правне послове појашњава шта су виртуелне валуте и како функционишу, да ли је безбедно трговати виртуелним валутама и улагати у њих, као и на који начин је ова област регулисана Законом о дигиталној имовини.

Сазнаћете и ко може да пружа услуге повезане с дигиталном имовином, као и које су надлежности Народне банке Србије при издавању виртуелних валута.

На крају видеа можете послушати савете Народне банке Србије грађанима када је у питању улагање у виртуелне валуте и обављање било каквих трансакција с виртуелним валутама.

Прва тема у овом серијалу односи се на употребу националнe платнe картицe Дина. По чему се ова платна картица разликује од других платних картица на нашем тржишту, које су њене погодности и предности, где може да се користи, колико грађана је употребљава и када се очекује издавање првих бесконтактних Дина картица – сазнаћете у видеу.

На ова питања у новој рубрици „Корисно је да знате…” одговарао је Александар Станојевић, саветник за пословну подршку и развој нових сервиса у Сектору за платни систем.