03.02.2017.
Питање: Да ли је НБС дала одобрење Директној банци за преузимање Findomestic банке и ако није када се очекује да буде издато одобрење?
Одговор: Народна банка Србије је, у законом прописаном поступку по захтеву Директне банке а.д. Крагујевац, с обзиром да је оценила да су испуњени сви прописани услови, дала претходну сагласност овој банци за стицање директног власништва, које ће јој омогућити 100% (више од 50%) гласачких права у Findomestic banci a.d. Beograd.
Питање: У ком периоду се очекује да НБС изда одобрење АИК банци за преузимање Alpha banke?
Одговор: До данас Народној банци Србије није поднет захтев од стране АИК банке а.д. Београд за стицање власништва у Alpha banci a.d. Beograd, односно за куповину ове банке.
Питање: На какав закључак наводе конкретно ове две трансакције са којима се тржишни удео банака са већинским домаћим власницима расте? Да ли НБС подржава улазак и ширење приватних домаћих инвеститора у банкарски сектор имајући у виду да су оба инвеститора доминантно усмерена на неке друге области а не банкарство?
Одговор: Имајући у виду да су разлози због којих је покренута продаја појединих банака у нашем банкарском сектору проистекли из промена у стратешким опредељењима матичних банака, а услед промена у матичним банкарским групама и измене околности на матичним тржиштима тих група, те да су ове активности у складу са понашањем истих банкарских група на осталим тржиштима на којима послују, може се закључити да су мотиви продаје последица околности ван делокруга нашег деловања и да се наведене активности не могу довести у везу са околностима и пословањем наведених банака на нашем банкарском тржишту. Напротив, о атрактивности банкарског сектора Републике Србије сведоче недавна greenfield улагања, као што је оснивање банке Bank of China, те значајан број инвеститора, како страних, тако и домаћих, који су не само изразили интересовање за улагање на домаћем тржишту, већ и стекли власништво у домаћим банкама.
Услови за улазак на српско банкарско тржиште су јасни и транспарентни, а критеријуми за њихову оцену су детаљно утврђени Законом о банкама, прописима Народне банке Србије донетим на основу тог закона, интерним актима, те процедурама Народне банке Србије. С тим у вези, Народна банка Србије подржава улазак репутабилних и бонитетних инвеститора у банкарски сектор Србије, који испуњавају прописане услове, без обзира на врсту стицаоца и земљу из које они долазе. О даљем стратешком усмерењу појединих домаћих инвеститора и њиховом опредељењу за улагање у сектор финансијских услуга, говори и чињеница да је АИК банка а.д. Београд стекла квалификовано учешће у Горењској банци дд, Словенија, што је такође било предмет пруденцијалне процене и поступка лиценцирања од стране једног од европских регулатора.
Питање: Колико су порасли кредити становништву у 2016. години -- укупно и колико су порасли готовински и `остали' кредити?
Одговор: Кредити становништву су током 2016. године повећани за 10,1%, по искључењу ефекта промене курса. Укупан номинални прираст кредита становништву је током 2016. износио 81,5 млрд динара и крајем године кредити су били на нивоу од 830,6 млрд динара. У структури кредита становништва највећи номинални раст бележе готовински кредити (56,1 млрд динара на 279,4 млрд динара), потом следе стамбени (13,3 млрд динара на 359,8 млрд динара), док су остали кредити повећани за 12,1 млрд динара. Према очекивањима које су изнеле банке у оквиру анкете о кредитној активности коју Народна банка Србије редовно спроводи, банке, полазећи од повољних кретања на тржишту рада, за наредни период очекују раст тражње за стамбеним кредитима.
Питање: Колики је износ доцње по овим кредитима? 6. Да ли НБС уочава било какав ризик с обзиром да раст кредита вишеструко надмашује раст привредне активност, зарада И запослености? Ако не - шта упућује на евентуалну релаксираност НБС по питању таквог раста кредита у сектору становништва.
Одговор: Раст привредне активности, праћен растом запослености и зарада, уз ниску инфлацију и ефекте мера монетарне политике, управо су били фактори који су допринели расту кредитне активности становништва. Према прелиминарној процени, раст БДП-а у 2016. години је износио 2,7%, и био је праћен опоравком на тржишту рада. Реалне нето зараде су у децембру 2016. оствариле међугодишњи раст од 2,2%, док је стопа незапослености током претходне године константно опадала и на крају трећег тромесечја 2016. износила 13,8%. Истовремено, стопа запослености је повећана на 46,8%, што је њен највиши ниво у последње три године.
Раст кредитне активности током 2016. године доминантно је опредељен растом кредита становништву, који су током 2016, искључујући ефекат промене курса, повећани за 10,1%. Том расту допринело је одобравање готовинских кредита, укључујући и кредите за рефинансирање, као последица значајно нижих каматних стопа и позитивних очекивања у погледу раста економске активности. Задуживање грађана по нижим каматним стопама и нижи трошкови отплате постојећих кредита доприносе расту њиховог расположивог дохотка и представљају повећање извора приватне потрошње и њеног доприноса даљем расту БДП-а. Поред тога, ниже каматне стопе на стамбене кредите и повољна ситуација на тржишту некретнина утичу и на раст одобравања стамбених кредита. Имајући у виду да је учешће динарских кредита у укупним новоодобреним кредитима становништву током 2016. године износило око 75%, овакав раст кредита у сектору становништва доприноси даљем процесу динаризације финансијског система Србије. На основу наведеног, може се закључити да не постоји ризик од прекомерног раста кредитне активности и презадужености становништва. Томе у прилог говори и чињеница да је степен задужености становништва у Србији испод регионалног просека, посматрано како по становнику, тако и по учешћу ових кредита у бруто домаћем производу. Додатно, Народна банка Србије прати, анализира и оцењује кретања на кредитном тржишту, а као и друге централне банке, тако и Народна банка Србије пажљиво сагледава њихов утицај на инфлацију и на финансијску стабилност, како би, уколико се за тиме укаже потреба, правовремено реаговала. Оно што је подједнако важно, а што увек комуницирамо, јесте да сви треба да користе кредите уважавајући своје потребе и реалне могућности њиховог уредног враћања.
Наведена позитивна кретања и тенденције утицале су да за првих 11 месеци 2016. учешће бруто проблематичних кредита сектора становништва смањи са 11,7% на 10,2%, а код сегмента готовинских кредита тај пад је био још и израженији и износио је 2,1 п.п. тако да се 7,9% готовинских кредита може сматрати проблематичним.
Питање: Имајући у виду писање медија да НБС припрема регулативу којом би омогућила продају НПЛ-ова из портфолија становништва, о чему се заправо ради и на који начин ће НБС штитити физичка лица дужнике? Да ли је у припреми и закон о личном банкроту имајући у виду да и Европска Комисија у извештају из новембра упућује на потребу да се лошим дужницима физичким лицима пружи нова шанса за `повратак у живот'? Када се очекује да нова регулатива стигне пред посланике на усвајање?
Одговор: Ради потпуног разјашњавања питања у вези са уступањем потраживања од физичких лица, истичемо да је у постојећем регулаторном оквиру дозвољена продаја потраживања од физичких лица само другим банкама, да банке не могу да продају потраживања од физичких лица било каквим фондовима и фирмама, чије оснивање и пословање није под надзором и који не потпадају под одредбе Закона о заштити корисника финансијских услуга, као и да није планирано омогућавање овакве врсте продаје потраживања ентитетима који не послују у складу са релевантним регулаторним оквиром. Као и до сада, НБС ће сва питања из своје надлежности пажљиво разматрати са циљем очувања стабилности финансијског система, а посебно и са дужном пажњом, са циљем очувања достигнутог степена заштите односно законом гарантованих права корисника финансијских услуга, те грађани не треба да страхују да би на било који начин била умањена њихова законом загарантована права у вези са постојећим нивоом заштите корисника финансијских услуга.
У вези са питањем које се односи на Закон о личном банкроту, обавештавамо Вас да је Стратегијом за решавање проблематичних кредита, коју је Влада усвојила у августу 2015. године, предвиђена процена потребе, изводљивости и избора тренутка увођења личног стечаја, у контексту унапређења оквира за вансудско решавање дугова и хипотеке. Активности у вези са овим делом Стратегије за решавање проблематичних кредита предвиђене су Акционим планом Владе РС. Имајући наведено у виду, истичемо да НБС није примарно надлежна институција за питање успостављања регулаторног оквира за лични стечај, при чему посебно наглашавамо да НБС подржава опрезан приступ сагледавању опције увођења личног стечаја у домаћи правни оквир.
Кабинет гувернера
