Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
12.12.2017.
Питање: Молим вас да за агенцију Бета доставите краћу информацију о томе да је на данашњи дан динар први пут уведен као национална валута.
Одговор НБС: Крупан корак у успостављању и разради новчаног система Србије десио се 1873. године, када је за време владавине кнеза, а касније српског краља, Милана Обреновића (1868–1889) донет Закон о ковању српске сребрне монете. Овај закон је усвојен у Скупштини 29. новембра 1873. године, по старом, односно 12. децембра по новом календару, а кнез Милан га је потврдио већ наредног дана. У складу са овим законом, 1875. године искован је први динар у сребру с ликом кнеза Милана на аверсу, у апоенима од 50 пара, 1 и 2 динара. Новчани систем, по овом закону, заснивао се на начелима и одредбама Париске новчане конвенције из 1865. године, на основу које је створена Латинска монетарна унија. Иако Србија формално није приступила Конвенцији, први динар је, сходно њеним одредбама, имао исти садржај сребра, тежину и димензије као и франак, одговарајући сребрни новац Француске и осталих земаља чланица Конвенције. Значај поменутог закона јесте у томе што се њиме, први пут након средњовековног периода, уводи самосталност новчаног система у земљи, иако је Србија још увек била у формално вазалном односу према отоманској власти. Историјски тренутак у коме се појављује српски новац с називом динар представља период тешких привредних прилика и несигурности. Смисао ове новчане реформе и издавање сребрног динара био је да се новчани систем осавремени и да се земља и на овом пољу укључи у живот Европе, као и да динар изједначавањем с новцем земаља чланица Латинске уније добије статус конвертибилне валуте. Такође, јасна је и намера ове реформе да се и у овој области докаже државност Србије на путу ка потпуној независности.
Кабинет гувернера
