Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
07.10.2018.
Питања: Хоће ли Србија добити закон о штедно-кредитним задругама ? О томе се већ неколико пута причало. Где смо сада? Да ли би то утицало да се смање камате на кредите, а повећају на штедњу? Како их контролисати да не буде – узми паре и бежи… Ових институција има у региону, да ли су утицале на повољније зајмове? Имамо ли негде у ЕУ добар узор?
Одговор: Штедно-кредитне задруге постојале су у време раније важећег Закона о банкама и другим финансијским организацијама. Према одредбама тог закона, штедно-кредитне задруге представљале су једну од три врсте других финансијских организација, поред штедионица и штедно-кредитних организација. Закон о банкама и другим финансијским организацијама престао је да важи доношењем тренутно важећег Закона о банкама, односно почетком његове примене, 1. октобра 2006. године, којим су укинуте штедно-кредитне задруге као финансијске организације и прописано је да нико осим банке не може давати кредите и издавати платне картице, осим ако је за то овлашћен законом. Напомињемо да су још и у време доношења новог Закона о банкама постојале свега четири штедно-кредитне задруге, којима је остављен прелазни период од годину дана да промене статус у банку.
И након доношења Закона о банкама, Народна банка Србије је у више наврата у претходном периоду, између осталог и појединим регулаторним иницијативама попут припреме и предлагања Закона о платним услугама, недвосмислено исказивала опредељеност ка јачању конкуренције на домаћем финансијском тржишту, у интересу корисника финансијских услуга. У прилог наведеном, желимо да истакнемо да је након усвајања и почетка примене наведеног Закона о платним услугама, наше финансијско тржиште постало богатије за дванаест платних институција односно једну институцију електронског новца.
Такође, подсећамо на то да банке које послују на нашем финансијском тржишту нуде разноврстан сет производа, укључујући и кредитне производе који су управо намењени малим и средњим предузећима, као и пољопривредним газдинствима. На сајту Министарствa привреде Републике Србије доступне су информације које се односе на приступ изворима финансирања за мала и средња предузећа, укључујући и кредитну подршку и подстицаје, који се финансирају из буџета Републике Србије односно преко Фонда за развој Републике Србије и Агенције за осигурање и финансирање извоза, али и преко међународних финансијских институција уз гаранцију државе, из фондова Европске уније и других извора. Финансијска подршка се пружа и почетницима у пословању, као и малим и микропредузећима и предузетницима, програмима о којима се информације такође могу пронаћи на сајту Министарства привреде.
Кабинет гувернера
