18.03.2019.
Питања : Да ли је тачно да грађанин коме су украдени чекови у банци не може да их одјави, већ мора да држи тај текући рачун отовреним због евентуалне реализације украдених чекова? Колико дуго власник чекова мора да држи такав рачун отвореним и да ли украдени чекови могу бити реализовани после пет или 10 година? Да ли постоји једноставнија законска процедура која би заштитила оштећене грађане осим могућности да се украдени чекови огласе неважећим у Службеном гласнику и тужи трговац који је пустио украдени чек, што се оштећеном грађанину не исплати јер му дође скупље од вредности украденог чека? Постоји ли законска казна за трговца који прихвати и пусти укредени чек који је оглашен неважећим? Да ли ће се ова законска процедура у вези са поништавањем украдених чекова мењати?
Одговор : Сектору за заштиту корисника финансијских услуга Народне банке Србије повремено се обраћају грађани који не могу да затворе текући рачун због тога што су изгубили чекове или су им чекови украдени, као и грађани чији су украдени чекови касније реализовани. Полазећи од опредељења Народне банке Србије да у комуникацији са грађанима буде отворена и предусретљива, иако нисмо надлежни за давање мишљења о примени закона којима су уређена ова питања, као ни за надзор над поступањем трговаца, настојимо да и у таквим случајевима допринесемо што бољој информисаности грађана и на тај начин им помогнемо да заштите своја права.
Ако је банка издала чекове, она има право да тражи повраћај нереализованих чекова или поништавање оних који су изгубљени или украдени. Тек тада клијент може да угаси текући рачун. Банка не може да поништи издате чекове (који су изгубљени или украдени) док се не обави амортизација коју спроводи суд. Законом о меници (на који, по питању амортизације, упућује Закон о чеку) и Законом о ванпарничном поступку прописано је да се амортизација (поништавање) чека врши давањем предлога за амортизацију чека надлежном суду, који решењем поништава означени чек. Правоснажно решење суда о амортизацији чекова након тога се доставља банци, која евидентира да су ти чекови поништени, који се онда не могу реализовати код банке.
Треба напоменути да је ово једини начин поништавања чека, јер смо у пракси наилазили на случајеве да су грађани проглашавали чекове неважећим преко „Службеног гласника“, што није довољно, јер ће банка отписати чекове тек након пријема судског решења о амортизацији чека. Дакле, грађанин коме је чек украден треба да без одлагања поднесе надлежном суду предлог за амортизацију чека како би умањио ризик од тога да украдени чек буде реализован.
Банка не може да одбије наплату на терет рачуна клијента само на основу пријаве клијента банци да је чек украден.
Грађани који су оштећени реализацијом украдених чекова, имају право да поднесу тужбу надлежном суду против лица које је примило такав чек на наплату, односно трговца, због несавесног поступања приликом примања чека на наплату (ако нпр. није извршило идентификацију клијента који је купљену робу плаћао чеком, што је требало да учини упоређивањем потписа на чеку и картици, као и увидом у важећу личну карту).
Што се тиче планова за евентуалну измену закона којима се уређује поступак поништавања чека, указујемо да Закон о чеку, Закон о меници као и Закон о ванпарничном поступку нису у надлежности Народне банке Србије, већ надлежних министарстава.
На крају, саветујемо грађане да предузму мере које ће умањити ризик од крађе и злоупотребе чекова тако што ће чековне бланкете чувати на сигурном месту, одвојено од чековне картице и личне карте, да чекове носе са собом само кад планирају да одређену куповину плате чеком, као и да чекове не попуњавају и не потписују "унапред" већ искључиво на продајном месту на коме врше плаћање чеком.
Кабинет гувернера
