24.05.2019.
Питања: Колико су новца предузећа из Србије у 2018. години изнеле у офшор зоне. Потребни су и подаци за раније године ради поређења. У које тачно земље и колико новца у сваку земљу? Предузећа из којих делатности то највише раде? Да ли предузећа имају обавезу да нешто назначују приликом слања тог новца, да ли је од профита или по неком другом основу?
Одговор: Народна банка Србије примењује међународну класификацију Евростата, по којој се у офшор зоне сврставају следеће земље: Андора, Антигва и Барбуда, Ангвила, Аруба, Барбадос, Бахреин, Бермуди, Бахами, Белизе, Кукова Острва, Курасао, Доминика, Гренада, Гернзи, Гибралтар, Хонгконг, Острво Ман, Џерси, Сент Китс – Невис, Кајманска Острва, Либан, Сент Лусија, Лихтенштајн, Либерија, Маршалска Острва, Монсерат, Маурицијус, Науру, Ниуе, Панама, Филипини, Сејшели, Сингапур, Сент Мартин, Туркс и Каикос Острва, Сент Винсент и Гренадини, Девичанска Острва (Британска), Девичанска Острва (САД), Вануату и Самоа.
Према подацима Народне банке Србије о платном промету са иностранством, резиденти су у 2018. години извршили плаћања према земљама које је Евростат класификовао као офшор зоне у противвредности од 930,1 млн евра (од чега су плаћања за увоз робе износила 820,3 млн евра). У 2017. години извршена плаћања од стране резидената према земљама које су класификоване као офшор зоне износила су 727,5 млн евра. С обзиром на то да се последњих година наша земља све више интегрише у међународне токове капитала, запажа се повећање обима плаћања и наплата према иностранству.
У односу на раније године, није знатније промењена структура плаћања по земљама офшор зоне, док је раст плаћања регистрован према Хонгконгу, на који се односи и највећи део плаћања у 2018. години (764,7 млн евра). Као и у ранијим годинама, значајнија плаћања су вршена према Сингапуру (67,4 млн евра), Британским Девичанским Острвима (22,3 млн евра), Панами (10,2 млн евра), Лихтенштајну (10,1 млн евра), Маршалским Острвима (9,7 млн евра), Доминикани (8,7 млн евра), Либану (6,2 млн евра), Белизеу (5,6 млн евра) и Сејшалима (3,4 млн евра). Првих десет земаља чине преко 97,7% укупних плаћања према земљама које је Евростат класификовао као офшор зоне.
Највећи део плаћања обавила су предузећа која су регистрована за производњу основних метала (44%), услуге бежичне и кабловске телекомуникације (7%), производњу рачунара и периферне опреме (7%), трговину електричним апаратима за домаћинство (6%), неспецијализовану трговину на велико (5%) и производњу електричне опреме за моторна возила (2%).
Посебно истичемо да Србија остварује значајан напредак на развоју и продубљивању економске сарадње са иностранством захваљујући снажном расту географски и производно распрострањеног извоза и страних директних инвестиција, што наш раст чини одрживим и доприноси даљем смањењу спољне неравнотеже.
Плаћања према иностранству резиденти обављају преко пословних банака, уз коришћење међународних платних налога, при чему су дужни да банци преко које врше плаћање доставе документ којим потврђују оправданост трансакције, у складу са Одлуком о условима и начину обављања платног промета са иностранством, коју је утврдила Народна банка Србије.
Законом о девизном пословању, који представља оквир за све врсте текућих и капиталних трансакција са иностранством, предвиђено је да, у случају прекомерног одлива капитала из Србије, када постоји опасност од озбиљнијих поремећаја у платном билансу, односно када кретање капитала проузрокује или прети да проузрокује озбиљне потешкоће у спровођењу монетарне политике и политике девизног курса – Влада, на предлог Народне банке Србије, може донети неопходне заштитне мере по пословима регулисаним овим законом, при чему се те мере могу примењивати док трају поремећаји због којих су донесене, а најдуже шест месеци од дана њиховог доношења.
Овим законом прописано је и да лице које је нерезидент и који послује преко нерезидентног рачуна, као и резидент – огранак страног правног лица који послује преко резидентног рачуна, пренос с тих рачуна у иностранство врше под условом да су претходно измирили пореске обавезе из тог посла према Србији, о чему подносе потврду надлежног пореског органа о измиреним пореским обавезама.
Напомињемо да је од 1. јануара 2019. године Народна банка Србије надлежна за спровођење контролe девизног пословања резидената и нерезидената, као и да се у поступку контроле утврђује и да ли су субјекти контроле поступили у складу са одредбама прописа о девизном пословању. У случају када се утврди да је резидент или нерезидент пословао супротно девизним прописима, Народна банка Србије подноси прекршајне пријаве надлежном прекршајном суду, који изриче новчане казне за правно лице и одговорно лице у том правном лицу, за предузетника и физичко лице у износима који су прописани наведеним законом.
Поред тога, Законом о девизном пословању прописано је да ће се за кривично дело казнити казном затвора од једне до десет година свако ко изврши наплату, плаћање или изда налог за плаћање, односно изврши пренос нерезиденту износа који прелази 100.000 евра, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе.
Такође, Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма предвиђено је и да банке и друге финансијске институције имају обавезу праћења пословања својих клијената, као и обавезу пријављивања Управи за спречавање прања новца лица или трансакција за које постоји сумња да је реч о прању новца и финансирању тероризма, при чему се посебна пажња обраћа на тзв. офшор правна лица и трансакције које се обављају с тим лицима (нпр. сумњиви реекспортни послови за које нема економског покрића, фиктивни прекогранични трансфери и сл.). При процени ризика својих клијената и трансакција са страним државама, према Одлуци о смерницама за примену Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике под надзором Народне банке Србије, банке и друге финансијске институције дужне су да процењују и ниво пореске транспарентности и усклађености конкретне државе. Поменутом одлуком о смерницама изричито је предвиђено да се трансакције намењене лицима с пребивалиштем или седиштем у држави која је офшор држава или порески рај и трансакције намењене непрофитним организацијама које имају седиште у офшор држави, односно држави која је порески рај, сврставају у висок ризик, тако да банке могу да одбију њихово извршење, као и да такву трансакцију пријаве као сумњиву Управи за спречавање прања новца, која предузима даље мере у вези с том трансакцијом, које укључују и обавештавање надлежних државних органа (Пореске управе, тужилаштва итд.).
Кабинет гувернера
