31.07.2019.
Питања: Шта се постигло овом законском обавезом? Шта је био циљ?
Одговор НБС: На основу раније важећег законског решења било је прописано да се у трговини услугама у туризму цена може истицати у страној валути, с назнаком обрачунског курса, без ближег одређења који би курс требало применити, што су туристичке агенције користиле одређујући продајни курс банака као релевантан при одређивању цена аранжмана, и то не само продајни курс банака за девизе, већ и продајни курс банака за ефективни страни новац.
С тим у вези, Народна банка Србије, иако се ова питања не односе непосредно на финансијске услуге, примала је велики број притужби грађана у претходним годинама који се односио на обрачунавање цена аранжмана, пре свега због непријатности које су они доживљавали при непосредном плаћању тих цена због курса који је често значајно одударао од званичног средњег курса. Притом, главни аргумент туристичких агенција за коришћење продајног курса пословних банака био је да оне својим инопартнерима измирују обавезе за реализацију аранжмана у девизама, па су стога принуђене да се обрате банци за куповину девиза из динара које добијају од продаје аранжмана, а банке при продаји девизама агенцијама користе продајни (виши) курс.
Међутим, према подацима којима располаже Народна банка Србије, највећи број агенција је уговарао с банкама знатно повољнији курс у односу на продајни курс, тако да су агенције остваривале додатну зараду по основу курсних разлика. Поред тога, велики број туристичких агенција користио је при наплати аранжмана и продајни курс за ефективу (који је још неповољнији у односу на продајни курс за девизе), иако је од банака куповао девизе (страни новац на рачуну), а не ефективу (страни готови новац), што значи да је и на тој разлици остваривао додатну зараду. Најзад, код туристичких аранжмана које организују домаће агенције најчешће само једну компоненту представљају обавезе у девизама према инопартнеру, а не аранжман у целини (нпр. превоз обављају домаћи аутобуски превозници). Цену додатне (неоправдане) зараде агенција сносили су искључиво грађани.
Управо су то били разлози зашто је у новом Закону о трговини прописано да се при истицању цена у страној валути и наплати аранжмана у иностранству може користити само званични средњи курс динара. Оно што је додатно постигнуто тим решењем јесте потпуна упоредивост, предвидљивост и транспарентност цена туристичких аранжмана, који више неће зависити од дневних осцилација курсева пословних банака. Наиме, према претходном решењу могло се догодити да се два иста аранжмана различитих агенција огласе за исту цену у страној валути, али да грађани плаћају различите цене аранжмана у динарима (разлике нису уопште биле безначајне нарочито код породичних аранжмана), где нпр. једна агенција користи најнеповољнији ефективни продајни курс банке на тачно одређени дан. Грађани су на тај начин довођени у заблуду, па се новим решењима постиже њихова већа заштита као потрошача у погледу коначних трошкова аранжмана и њихове упоредивости како би били у прилици да донесу најбољи избор који одговара њиховим потребама и могућностима.
Поред наведеног, истичемо да ново законско решење ствара и већу извесност за грађане у погледу планирања издатака у породичном буџету, тј. у вези с планирањем укупног износа динарских средстава која ће бити дужни да уплате туристичкој агенцији, с обзиром на стабилност средњег курса Народне банке Србије, као и зато што је вредност тог курса најчешће знатно ближа курсу који грађани могу да добију при евентуалној замени новца у мењачницама (у случају да из тог извора финансирају туристички аранжман), за разлику од курса који би при обављању истог посла добили у пословној банци. Из тог разлога, знатно су умањене могућности да грађанима у будућности након обављања мењачког посла „зафале“ динари када оду у туристичку агенцију како би уплатили свој аранжман.
Сматрамо да уопште није оправдано да туристичке агенције користе последње законске измене као разлог за повећање цена (већ само за њихово евентуално смањење). Чак и у ситуацији када туристичке агенције не желе да се одрекну додатне зараде коју су, као што смо навели, остваривале по основу курсних разлика - не постоје разлози зашто би цене туристичких аранжмана изражене у динарима биле повећане јер грађани могу платити цене аранжмана (као и до сада) искључиво у динарима. Ако туристичке агенције купују од банака девизе по курсу по којем су куповале и пре измена закона (овде није било промена), а од грађана и убудуће буду добијали исту количину динара као и раније за цене аранжмана које изражавају у страној валути – зашто би грађани плаћали скупље аранжмане у иностранству?
Кабинет гувернера