18.11.2020.
Народна банка Србије објавила је данас Извештај о инфлацији – новембар 2020, који садржи анализу актуелних макроекономских кретања и нове пројекције инфлације и економске активности.
Као и претходна два извештаја, и новембарско издање Извештаја о инфлацији припремано је у условима присутне неизвесности у погледу даљег тока пандемије и њеног утицаја на глобални раст. После почетне фазе пандемије крајем првог и у другом тромесечју ове године, треће тромесечје је у многим земљама обележио опоравак економске активности, који је био бржи од очекиваног, што је подстакло водеће међународне финансијске институције да коригују навише изгледе глобалног привредног раста за ову годину. Ипак, поновно ширење вируса корона од октобра утицало је на враћање појединих заштитних здравствених мера и појачало забринутост за брзину глобалног економског опоравка у наредном периоду. С друге стране, у новембру су стигле позитивне вести о вакцини, што је утицало на благо повећање оптимизма на тржиштима, али се још са сигурношћу не зна када ће вакцина бити доступна и којом брзином ће бити дистрибуирана. Све то отежава пројекцију опоравка светске привреде у наредном периоду, што се одражава на неизвесност на међународном робном и финансијском тржишту.
Србија, као и остатак света, предузима мере да умањи негативне ефекте пандемије и убрза економски опоравак, а резултати ових мера и процес економског опоравка детаљно су представљени у овом извештају.
Као неке од најважнијих налаза новембарског издања Извештаја о инфлацији истичемо:
„Показало се да, захваљујући одговорном вођењу економске политике у претходним годинама, монетарна политика и јавне финансије Србије имају капацитет да се изборе с највећом економском и здравственом кризом у новијој историји, без угрожавања постигнуте ниске и стабилне инфлације, као и других показатеља макроекономске стабилности. Томе у прилог говори и очуван кредитни рејтинг Србије и током пандемије, када је смањивање кредитних рејтинга земаља широм света било израженије него током светске финансијске кризе 2008/2009. То је признање успеха Влади и Народној банци Србије на очувању макроекономске и финансијске стабилности Србије и повољних изгледа за привредни раст. Почетком кризе донете су правовремене и адекватне мере монетарне и фискалне политике, које су спречиле већи пад привредне активности у почетној фази пандемије, а након тога стимулисале бржи опоравак привреде. Важни фактори добрих резултата привреде и у условима пандемије биле су и остале ниска инфлација и релативна стабилност девизног курса“, нагласила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Економски опоравак у протеклих пет месеци у већини производних и услужних делатности био је бржи од наших очекивања, тако да процењујемо да је бруто домаћи производ у трећем тромесечју, по искључењу деловања сезонских фактора, остварио раст у односу на претходно тромесечје oд 7,7%, док је на међугодишњем нивоу његов пад успорен на 1,3%.
Бржи од очекиваног био је пре свега опоравак у индустрији и трговини. Поред тога, приноси главних култура упућују на то да је овогодишња пољопривредна сезона боља од прошлогодишње, која је такође била натпросечна. С друге стране, услед ефекта високе базе, очекиван је нижи ниво активности у грађевинарству у трећем тромесечју него у истом периоду претходне године. Посматрано с расходне стране, у односу на претходно тромесечје, опоравиле су се пре свега приватна потрошња и приватне инвестиције, чему су допринеле предузете мере монетарне и фискалне политике.
Смањење екстерне неравнотеже које је уследило од априла у складу је са очекивањима Народне банке Србије. Мањи текући дефицит резултат је очекиваног смањења спољнотрговинског дефицита и дефицита на рачуну примарног дохотка, док је у супротном смеру очекивано деловао мањи суфицит секундарног дохотка у условима мање мобилности радне снаге и светске кризе и нижих прилива од дознака по том основу.
Опоравак робног извоза претходних месеци резултирао је готово достизањем његовог преткризног нивоа. Томе је у великој мери допринео опоравак извоза ауто-индустрије, који се, након знатног застоја у априлу, већ у септембру готово у потпуности нормализовао. Кретања у ауто-индустрији, која је једна од наших најважнијих извозних грана, анализирана су у осврту Утицај пандемије вируса корона на кретања у светској ауто-индустрији и импликације на Србију. Географски посматрано, укупан извоз у Европску унију се, након међугодишњег смањења од 37,4% у априлу, наредних пет месеци опорављао и у септембру је чак забележио међугодишњи раст од 6,7%. Отпорности извоза допринела је његова повећана географска распотрањеност у претходном периоду, као и чињеница да је извоз ка земљама попут Кине и САД остао релативно снажан и током пандемије. Опоравак бележи и извоз у Русију, а на путу опоравка је и извоз ка региону CEFTA.
„Иако поновно ширење вируса представља ризик, остварење у првих девет месеци у складу је с нашом пројекцијом смањења дефицита текућег рачуна на око 5% бруто домаћег производа ове године, а као и претходних пет година, текући дефицит ће бити у пуној мери покривен нето приливом страних директних инвестиција”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
У средњем року, по основу повећаних извозних капацитета и очекиваног глобалног економског опоравка треба очекивати смањење учешћа текућег дефицита у бруто домаћем производу, при чему ће темпо тог смањења зависити од динамике инвестиционог циклуса и по том основу увоза опреме.
Пандемија вируса корона није се знатније одразила на тржиште рада у Србији. Предузете мере економске политике допринеле су томе да се формална запосленост од фебруара до септембра повећа за 44 хиљаде лица, при чему је готово целокупно повећање остварено у приватном сектору, пре свега у прерађивачкој индустрији.
„Правовремена и значајна економска подршка привреди Србије за време пандемије допринела је очувању зарада и наставку запошљавања у приватном сектору, чиме је домаће тржиште рада избегло теже последице кризе”, навела је гувернер Јоргованка Табаковић.
Приказ унапређења пословне и финансијске позиције предузећа у Србији дат је у осврту Структура и динамика трошкова домаће привреде у периоду 2014–2019. Резултати анализе указују на чињеницу да су домаћа предузећа значајан део пословних прихода користила за повећање инвестиција и унапређење конкурентске позиције, што је у великој мери омогућило домаћој привреди да се лакше избори с последицама пандемије, уз очување потребног нивоа пословне активности и запослености.
Имајући у виду мањи пад економске активности у другом тромесечју и бржи опоравак од очекиваног током трећег тромесечја, пројектовану стопу раста бруто домаћег производа за ову годину кориговали смо са –1,5% на –1,0%. Мањем паду економске активности од претходно очекиваног допринела је материјализација позитивних ризика из домаћег окружења, на шта смо указивали и у августовском издању Извештаја о инфлацији. При томе, домаћи фактори би могли утицати на то да резултат ове године буде и бољи од нове пројекције, али треба имати у виду и погоршање епидемиолошке ситуације у свету, која може довести до новог успоравања екстерне тражње и одразити се на спорији опоравак нашег извоза.
Посматрано с расходне стране, виша пројекција бруто домаћег производа за ову годину у односу на август резултат је бржег од очекиваног опоравка инвестиција, чему је допринела пре свега реализација инфраструктурних пројеката, која није прекидана ни током другог тромесечја, као и задржани повољни услови финансирања. Капитални издаци државе, супротно иницијалним проценама након избијања пандемије, у девет месеци су виши за 14,6% него у истом периоду претходне године и процењује се да ће ове године достићи око 5% бруто домаћег производа. Посматрано с производне стране, пројекцију бруто домаћег производа повећали смо због бржег од очекиваног опоравка индустрије и појединих услужних сектора, као и боље пољопривредне сезоне.
Очекујемо да задржане повољне средњорочне перспективе наше земље и мере Владе и Народне банке Србије допринесу опоравку домаће тражње, што ће, уз даљу нормализацију екстерне тражње, утицати на више него потпун опоравак наше привреде у следећој години, уз стопу раста бруто домаћег производа од око 6%.
„Показало се да је реакција монетарне и фискалне политике била правовремена и добро одмерена и да су донете мере спречиле знатно већи пад привредне активности у 2020. Такође, са изостанком наведених мера, опоравак привреде би и у 2021. години и у наредним годинама био знатно спорији услед губитка производних капацитета и људског потенцијала”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Хронолошки приказ наших пројекција и детаљно навођење аргумента за ревизију пројекције бруто домаћег производа навише за ову годину дати су у осврту Пројекцијa раста домаћег бруто домаћег производа Народне банке Србије, њена ревизија током године и поређење с пројекцијама међународних финансијских институција. Уколико се посматрају пројекције за неколико претходних година, од свих посматраних институција, пројекције Народне банке Србије биле су најближе остварењу (у 2016, 2018. и 2019. години), при чему је раст у тим годинама надмашио наше пројекције.
Ризици пројекције за 2021. годину су симетрични и односе се пре свега на ток пандемије и с њим повезану брзину економског опоравка у свету и код нас. Притом, ризици који се односе на раст зоне евра асиметрични су наниже, због погоршања епидемиолошке ситуације и пооштравања здравствених мера, док су услед могућег бржег опоравка домаће тражње од очекиваног, ризици пројекције по основу фактора из домаћег окружења асиметрични навише.
Глобални привредни раст и раст зоне евра подржан је изузетно експанзивним монетарним политикама водећих централних банака, а у најави су и додатне мере Европске централне банке. Један од осврта у овом издању извештаја, Ревизије монетарних стратегија Система федералних резерви и Европске централне банке, управо је посвећен усвојеним изменама стратегије Система федералних резерви, као и покренутој дискусији о измени стратегије Европске централне банке. Измена монетарних стратегија ка циљању просечне инфлације од 2% у одређеном периоду сигнализира да би каматне стопе водећих централних банака могле да се трајније задрже на ниском нивоу, тј. да би ликвидност на међународном финансијском тржишту могла остати повећана у дужем периоду, што би се позитивно одразило и на токове капитала према земљама у успону, a тиме и на Србију.
Током трећег тромесечја међугодишња инфлација кретала се у складу с нашим очекивањима, око просека за протеклих седам година, и у септембру и октобру износила је 1,8%. Инфлаторни притисци остали су ниски по основу трошкова, чему доприносе ниже светске цене нафте у односу на ниво пре пандемије, задржани ниски трошкови у производњи хране и обезбеђена релативна стабилност девизног курса. И поред наставка раста зарада и запослености у већини делатности, ниски су остали и притисци на страни тражње, о чему сведочи кретање базне инфлација на ниском и стабилном нивоу.
И у наредном периоду очекујемо да ће се инфлација кретати у доњој половини циљаног распона, ближе доњој граници циља, до краја 2021. године. Таквом кретању инфлације допринеће дезинфлаторни притисци по основу агрегатне тражње и инфлације у међународном окружењу, док ће ефекти претходног пада светске цене нафте постепено ишчезнути. Након тога, с даљим растом економске активности и тражње, инфлација ће почети постепено да се креће ка централној вредности циља од 3%, али ће остати испод ње и у 2022. години.
„Обезбеђена и одржана ниска и стабилна инфлација и у условима пандемије омогућава да Народна банка Србије настави да пружа подршку привредном опоравку и омогући грађанима даљи раст животног стандарда”, нагласила је гувернер Јоргованка Табаковић.
У односу на августовску пројекцију, нова пројекција инфлације за 2021. годину на благо је вишем нивоу. На нешто вишу пројектовану инфлацију утиче већи очекивани раст цена хране у условима раста светских цена примарних пољопривредних производа у периоду од претходне пројекције, као и деловање базног ефекта код цена меса (сезонски раст цена меса у периоду мај–септембар ове године је изостао највероватније због пандемије и прекомерне понуде меса у Европској унији). Поред тога, по основу бржег од претходно очекиваног економског опоравка слабији су дезинфлаторни притисци са стране тражње у поређењу са августовском пројекцијом.
Неизвесност у погледу остварења пројекције инфлације у кратком року односи се пре свега на кретање цена воћа и поврћа. У средњем року, кључни ризици пројекције и даље потичу из међународног окружења, а односе се пре свега на брзину опоравка зоне евра, светске цене примарних производа, као и токове капитала према земљама у успону. Ризици за остварење пројекције делом се односе и на брзину опоравка домаће тражње и кретање домаћих регулисаних цена и цена хране, при чему ризике остварења пројекције инфлације, заједно посматрано, оцењујемо као симетричне.
Инфлација се у протеклој години дана кретала у великој мери у складу с пројекцијом коју смо израдили и објавили у Извештају о инфлацији – новембар 2019, што доприноси јачању кредибилитета Народне банке Србије и усидрености инфлационих очекивања.
У периоду од претходног Извештаја о инфлацији, референтна каматна стопа задржана је на непромењеном нивоу од 1,25%. Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у виду пре свега остварене и очекиване ефекте претходно предузетих мера монетарне и фискалне политике ради ублажавања негативних ефеката пандемије и подстицања привредног раста, као и бржи привредни опоравак од очекиваног.
„Одговор креатора економске политике у Србији био је свеобухватан и снажан од самог почетка пандемије. Када је у питању Народна банка Србије, референтна каматна стопа је у периоду март–јун смањена за укупно 100 базних поена, на најнижи ниво у режиму циљања инфлације, како би се обезбедио даљи пад каматних стопа на међубанкарском тржишту новца и динарских кредита и подстакао раст кредитне активности, а тиме и бржи опоравак економске активности”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић. „Такође, у марту смо сузили и коридор основних каматних стопа (са ± 1,25 процентних поена на ± 1 процентни поен у односу на референтну стопу), како бисмо додатно повећали ефикасност монетарне политике путем канала каматних стопа.”
Поред смањења свих основних каматних стопа, Народна банка Србије је од избијања пандемије подржала динарску ликвидност банака путем директних репо операција, девизних своп аукција и билатералне куповине динарских државних обвезница од банака. Народна банка Србије је дала директну подршку привреди и расту динарског кредитирања и омогућавањем предузећима да у оквиру гарантне шеме добију кредите по још повољнијим условима од оних који су шемом иницијално предвиђени – банкама је пружена могућност да им се плати „повлашћена” стопа на обавезну резерву која се издваја у динарима (редовна стопа увећана за 0,5 процентних поена) уколико предузећима буду одобравале динарске кредите из гарантне шеме по нижој каматној стопи за најмање 0,5 процентних поена од максимално прописане. Такође, Народна банка Србије је омогућила мораторијум у отплати кредита, а донела је и низ додатних мера како би се негативни ефекти вируса корона на економску активност и запосленост свели на најмању могућу меру и обезбедио што бржи опоравак наше привреде.
Забринутост за поновно убрзано ширење вируса од октобра, пре свега у Европи, навела је Извршни одбор да на седници у новембру делује економски проактивно и превентивно и обезбеди могућност коришћења додатне јефтине динарске ликвидности. На редовној недељној основи и на рок од три месеца, банке ће на располагању имати две линије за обезбеђење динарске ликвидности – путем додатних своп аукција куповине девиза (понедељком) и аукција репо куповине хартија од вредности (четвртком).
Важно је нагласити и да су све мере које је Народна банка Србије спровела утицале на даље приближавање каматних стопа на динарске кредите каматним стопама на евроиндексиране кредите, посебно код привреде, што доприноси расту степена динаризације пласмана на највиши ниво до сада (36,6% у септембру), а тиме и додатном јачању финансијске стабилности. Важно је истаћи и то да су каматне стопе на динарске кредите привреди у августу први пут биле ниже од каматних стопа на кредите привреди у евро знаку (2,9% према 3,0%). Иако се ради о дуготрајном процесу приближавања ових каматних стопа, с обзиром на то да је смањење разлике присутно већ неколико година, кретање ових каматних стопа на сличним нивоима у великој мери доприноси лакшем и јефтинијем финансирању предузећа у динарима.
Да канал каматне стопе делује на динарском кредитном тржишту и да је пад каматних стопа на кредите кључно опредељен ублажавањем монетарне политике Народне банке Србије и обезбеђеном макроекономском стабилношћу, економетријски је потврђено у осврту Колико је јак канал каматне стопе у Србији?
Очувана финансијска стабилност, о којој сведоче показатељи адекватности капитала и ликвидности банака, омогућава да банке и у наредном периоду пруже снажан кредитни импулс опоравку домаће тражње.
„Изазови су и даље пред нама, посебно током предстојеће зиме, када ћемо све напоре усмерити на обезбеђење подршке даљем опоравку наше привреде, очувању производних капацитета, запослености и добрих резултата извозног сектора, као и подстицању домаћих инвестиција и прилива страних директних инвестиција. Народна банка Србије ће наставити да пажљиво прати кретање и утицај кључних фактора из домаћег и међународног окружења на инфлацију, финансијску стабилност и брзину економског опоравка. Континуирано ћемо процењивати све до сада донете мере и сагледавати даље потребе наших грађана и привреде како би се пружила потребна подршка даљем опоравку економске активности, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности. Народна банка Србије, у координацији с Владом, спремна је да реагује и у наредном периоду у складу с развојем ситуације у вези с даљим током пандемије код нас и у свету”, навела је гувернер Јоргованка Табаковић.
Кабинет гувернера
