07.04.2021.
Питања: Потребно ми је појашњење инструкције о рефинансирању кредита. Колико ће клијенти њеном применом бити у лакшој позицији? Да ли је било неких лоших искустава клијената с рефинансирањем који су вас навели на поједностављење процедуре? Колико је рефинансирање актуелно, тј. да ли клијенти могу и реално у другој банци да добију нижу камату с обзиром на то да су код готовинских кредита углавном уговорене променљиве камате, те се рате смањују по основу промене BELIBOR-а? Народна банка Србије је као једну меру помоћи грађанима увела и могућност рефинансирања, те ме занима који додатни рок може да се добије и какво је интересовање грађана, према вашим подацима.
Одговор: Инструкција омогућава кориснику кредита да без одласка у банку код које превремено отплаћује кредит, превремену отплату у потпуности и изврши. Уместо да корисници подносе банци захтев за превремену отплату неколико дана пре него што се изврши пренос средстава (у складу са уговором), те да прибављају потврду о стању дуга (која у пракси није увек обухватала целокупан износ потребан да се кредит затвори) и да, што је најтеже, обезбеде да се пренос средстава из једне у другу банку изврши баш на дан када је потврда издата – корисници ће моћи да се искључиво посвете тражењу најповољније понуде на тржишту. Дакле, све административно-техничке послове у вези с рефинансирањем кредита на себе преузимају банке. Поред тога, инструкција решава још неколико проблематичних ситуација. Наиме, често привучени неком добром понудом, корисници без захтева за превремену отплату и без потврде о стању дуга узму код друге банке кредит за рефинансирање, пренесу средства на партију кредита који желе да отплате, али кредит због непоштовања уговорене процедуре и обавеза не буде отплаћен. Није реткост и да услед техничких разлога, кредит за рефинансирање буде пренет на текући рачун корисника код банке код које се кредит отплаћује, а корисник онда та средства подигне, чиме се кредит за рефинансирање ненаменски потроши, а обе банке сада остају изложене према кориснику. Најчешће се рефинансирају готовински кредити, а постојећи услови апсолутно омогућавају да корисници добију нижу каматну стопу без обзира на променљиву каматну стопу (која се углавном састоји од BELIBOR-а и марже), јер постоји простор за додатно смањење маржи. Притом, примена инструкције значи да ће банка увек бити обавештена (што раније није био случај) о томе да корисник намерава да оде из банке, па постоји могућност да му понуди још повољније услове за рефинансирање ако остане у банци, чиме се подстиче борба за клијента.
Када је реч о одлуци Народне банке Србије којом су прописане олакшице за све клијенте банака, оне укључују рефинансирање или репрограмирање постојећих обавеза уз застој у отплати обавеза од шест месеци ако клијенти испуњавају прописане услове, који се у неколико речи могу описати као: уредност у отплати пре пандемије и (потенцијалне) тешкоће у измиривању обавеза од почетка пандемије. Захтев за примену олакшица клијенти могу да поднесу до 30. априла. Према досадашњим подацима (закључно с јануаром), у односу на први и други мораторијум, заинтересованост за коришћење ових олакшица је мања. Код овог, трећег застоја у отплати нису сви клијенти аутоматски обухваћени, већ је потребно испунити одређене услове (чија је сврха да се идентификују клијенти који због пандемије имају проблеме у отплати) и поднети банци захтев (с минималном документацијом или без ње), па због тога, као и због сврхе и периода у којем се примењује, овај застој у отплати обавеза није могуће у потпуности поредити с прва два мораторијума.
Кабинет гувернера
