08.04.2021.
Питања: Потребни су ми подаци о тренутном износу штедње у банкама, уз осврт на штедњу у другим земљама Европе. Колико тачно износи штедња грађана Србије и привреде у банкама? Да ли је (и колико) повећана од како је почела пандемија вируса корона и како то тумачите?
Одговор: Штедња становништва у Србији повећана је од почетка 2020, као и у многим земљама Европске уније, упркос кризи изазваној пандемијом вируса корона на глобалном нивоу. То је још један показатељ поверења грађана у стабилност монетарног и финансијског система у нашој земљи.
Динарска штедња у Србији тренутно бележи рекордан износ од 96,4 милијарде динара (820 милиона евра). У претходној години дана, од када је почела пандемија вируса корона, динарска штедња је повећана за 12,7 милијарди динара, што представља раст од 15,2%.
Девизна штедња и даље представља стабилан извор средстава домаћег банкарског система, који из године у годину наставља да расте, тако да се тренутно налази на рекордном нивоу од 11,8 милијарди евра. У претходној години дана, девизна штедња забележила је повећање у износу од 946 милиона евра (за 8,8%).
Иначе, већи раст штедње у домаћој валути у односу на стопе раста девизне штедње представља тренд већ годинама, што је одраз стабилности домаће валуте и инфлације у дужем временском периоду. Такође, добит на динарску штедњу се, за разлику од девизне, не опорезује, уз истовремено веће каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима (која представља доминантан део девизне штедње).
Питање: Колико износи (процентуално) штедња у домаћој валути, а колико у осталим валутама?
Одговор: Учешће динарске штедње у укупној штедњи повећава се из године у годину и тренутно износи 6,6%, што је за 4,7 процентних поена више него крајем 2012. године, од када се бележи њен интензиван раст. Иако је овај удео још увек доста мањи у односу на девизну штедњу, динарска штедња последњих година бележи динамичнији раст од девизне штедње. Тренутни ниво динарске штедње је преко пет пута виши него на крају 2012. године, при чему је више од половине укупног раста остварено у последње три године, укључујући и 2020. годину, која је обележена пандемијом вируса корона.
Што се тиче валутне структуре девизне штедње, убедљиво највећи део односи се на депозите положене у еврима (91%), а када је реч о другим валутама, значајнији износ штедње држи се само још у америчким доларима и швајцарским францима (по 4%), док се преостали 1% (противвредност 117 милиона евра) односи на девизне депозите у осталим валутама.
Питање: Колико сада износе просечне каматне стопе на штедњу у банкама и у ком периоду су биле највише?
Одговор: Кретање каматних стопа на штедњу у највећој мери је опредељено кретањем референтних каматних стопа које одређују централне банке земаља чија валута је у питању. Тако је кретање каматних стопа на динарску штедњу опредељено кретањем референтне каматне стопе Народне банке Србије, која је основни инструмент монетарне политике у режиму циљања инфлације. У складу са ублажавањем монетарне политике коју Народна банка Србије спроводи од маја 2013. године, каматне стопе на динарске депозите у протеклих неколико година бележе тренд смањења. При томе, тренд знатног смањења забележен је и код каматних стопа на кредите, ако се има у виду снажна повезаност ових двеју категорија које се не могу посматрати одвојено, што показује да је штедња значајан извор кредитне активности банака. Тако је ублажавање монетарне политике Народне банке Србије путем смањења референтне каматне стопе довела и до мањих трошкова финансирања привреде и грађана у локалној валути без преузимања валутног ризика.
Каматне стопе на динарску штедњу у банкама у просеку износе 2,05%. Посматрано по појединачним рочностима, највише каматне стопе банке нуде на депозите положене на најдуже рокове – преко две године (у просеку 3,35%), а најниже на депозите с краћим роковима доспећа – до годину дана (у просеку 1,96%). У поређењу с претходним периодом (подаци су расположиви од 2010), каматне стопе су тренутно знатно ниже него у 2010. години (када су у просеку износиле 11,13%). Подсећања ради, референтна каматна стопа је у 2010. износила и до 11,5% (знатно више од 1%, колико тренутно износи), уз знатно вишу стопу инфлације (10,3%, наспрам 1,3% у 2020) и знатно вишу каматну стопу на динарске кредите становништву (18,93%, наспрам 8,80%, колико је износила у фебруару 2021).
Када је реч о девизној штедњи, каматне стопе су ниже од оних које банке нуде на динарску штедњу, што је резултат изузетно ниских каматних стопа на међународном финансијском тржишту. Наиме, каматне стопе на штедњу у страној валути у просеку износе 0,94%, при чему краткорочни девизни депозити орочени на период до годину дана бележе најниже каматне стопе (у просеку 0,89%), док се на девизне депозите с роком доспећа преко две године нуде нешто више каматне стопе (у просеку 1,13%). Према расположивим подацима, каматне стопе на девизну штедњу у 2010. години су у просеку износиле 5,49% и од тада се бележи њихов пад, сходно дешавањима на светском финансијском тржишту. Даље кретање каматних стопа на девизне депозите зависиће од предстојећих одлука, пре свега, водећих централних банака (најпре Европске централне банке, будући да највећи део девизне штедње чине депозити који се држе у еврима).
Питање: Према подацима Европске централне банке, штедња у Европској унији је изузетно повећана током кризе (посебно у Немачкој, ако се не варам). Како то коментаришете?
Одговор: Пад потрошње и неизвесно економско окружење довели су до тога да људи имају више новца на рачунима. У актуелним околностима, може се рећи да је оваква појава донекле очекивана. Износ депозита становништва у банкама у зони евра је од почетка 2020, закључно с фебруаром 2021, повећан за 8,2%. При томе, раст депозита је раст карактеристичан за све земље, а посебно је изражен у Литванији (20,2%), Естонији (17,3%), Ирској (15,8%) и Словенији (13%), а у већим економијама забележен је нешто нижи раст – у Француској (10,8%), Италији (8,5%) и Немачкој (7,9%).
Кабинет гувернера
