19.05.2021.

Говор гувернера на презентацији Извештаја о инфлацији – мај 2021.

Даме и господо, поштовани представници медија, драге колеге,

Дозволите ми да вам, после дуже од годину дана, пожелим добродошлицу на презентацију мајског Извештаја о инфлацији овим путем, уз искрену жељу да се од августа вратимо на уобичајени начин организовања конференција за штампу и могућност да уживо одговоримо на сва ваша питања. И овом приликом представићемо вам најновија макроекономска кретања, наше нове макроекономске пројекције, као и одлуке монетарне политике у периоду од претходног извештаја.

Иза нас је, као што сви знате, период током којег смо се суочили са здравственим и економским изазовима без преседана. Највећи број развијених земаља током 2020. године забележио је пад економске активности вишеструко већи него у претходној светској економској кризи, који се негативно одразио и на тржиште рада и на друге економске показатеље у бројним земљама.

Иако данас знатно више укључена у глобалне производне и трговинске ланце, Србија је, захваљујући одговорном вођењу економске политике у претходном периоду и координисаним и правовременим мерама Народне банке Србије и Владе Србије, успела да економску штету током пандемије сведе на минимум. Успели смо не само да сачувамо постојеће производне капацитете већ и да изградимо нове, као и да наставимо са инвестиционим циклусом, који смо започели 2015. године. На тај начин смо пад бруто домаћег производа у 2020. свели на свега 1%, а његов преткризни ниво успели смо да достигнемо већ у првом тромесечју ове године – једно тромесечје раније него што смо очекивали.

Преузми видео

„Шта су били кључни предуслови за овакав резултат?” питање је које често добијамо и од ваших колега, али и од међународних финансијских институција и стручне јавности. И на то питање увек одговарамо исто – да је најважнији фактор, који се најчешће и најбрже заборавља и често узима здраво за готово – очување макроекономске и финансијске стабилности по сваку цену, а у његовој основи је и релативна стабилност девизног курса. Захваљујући томе успели смо да урадимо оно што је било најважније – спречили смо већи пад пословног и потрошачког поверења током првог таласа пандемије, а након тога и омогућили очување поверења на високом нивоу. То је допринело да преткризни ниво индустријске производње и извоза достигнемо још у трећем тромесечју претходне године, након чега смо били прилично сигурни да ће Србија бити једна од ретких земаља које ће успети да заиста остваре економски опоравак у облику латиничног слова „V”.

Инфлација је остала чврсто под контролом упркос бројним шоковима који су долазили и из међународног окружења, и по основу измењених услова пословања и потрошње у Србији, што ће се, по нашој оцени, наставити и у наредном периоду.

Просечна инфлација у 2020. години износила је 1,6%, а око доње границе циља инфлација кретала се и у првом тромесечју ове године, чиме смо очували укупну макроекономску стабилност, а тиме и повољне услове пословања и реалну вредност доходака грађана. Као и у другим земљама у региону, под утицајем виших цена енергената и хране, као и услед деловања ефекта ниске базе из истог периода претходне године, инфлација се у априлу нашла близу централне вредности циља. На нивоу од око или испод 2% све време налази се и базна инфлација, што потврђује да су инфлаторни притисци са стране тражње и даље ниски.

Према нашој мајској пројекцији, међугодишња инфлација ће се у наредној години дана кретати око централне вредности циља, под утицајем привремених фактора, пре свега светске цене нафте и примарних пољопривредних производа, које већ извесно време расту услед повећаног оптимизма око глобалног привредног раста. По очекиваном престанку деловања ових фактора, од средине наредне године инфлација ће се кретати у доњој половини циљаног распона од 3± 1,5% и ту се задржати у средњем року.

Захваљујући снажном приливу инвестиција и постигнутој секторској и географској распрострањености, индустријска производња и робни извоз достигли су преткризни ниво још средином 2020. године, а укупан бруто домаћи производ у првом тромесечју ове године.

Упркос паду економске активности у зони евра у последњем тромесечју 2020. године, које је настављено и почетком ове године, српска економија наставила је да се снажно опоравља и достигла је преткризни ниво већ у првом тромесечју ове године. Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа у првом тромесечју износио је 1,2%, док је на тромесечном нивоу, десезонирано посматрано, према нашој процени, бруто домаћи производ повећан за 2,5%. Овакав резултат је бољи од првобитних очекивања, а томе је велики допринос дала појачана активност у грађевинарству. Такође, одлични резултати остварени су и у индустрији, извозу и делу услужних сектора, упркос новом таласу пандемије.

На основу бржег опоравка у првом тромесечју од очекиваног, већих планираних капиталних инвестиција државе и донетог трећег пакета фискалних мера, процењујемо да ће раст бруто домаћег производа ове године износити 6%, што је изнад наших претходних пројекција. Уколико Србија настави са одличним резултатима у реализацији инфраструктурних пројеката и у привлачењу страних директних инвестиција, створиће се могућност да стопа раста буде и већа од садашње пројекције од 6%, чему у прилог може ићи и даљи успешан ток процеса вакцинације, као и опоравак у услужним делатностима.

Поред пуне макроекономске и финансијске стабилности, кључан допринос очувању пословног и потрошачког поверења, као и оваквом резултату по питању бруто домаћег производа, дао је обиман пакет економских мера донет још на самом почетку пандемије, након којег су уследила још два пакета мера. Осим саме величине пакета, подједнако је важна била и његова правовременост, чиме су носиоци економске политике у Србији послали јасан сигнал привреди и становништву да ће учинити све да очувају расположиви доходак и тржиште рада, али пре свега пословно и потрошачко поверење и повољан пословни амбијент за инвестиције. Да смо били успешни у томе потврђује и податак о приливу страних директних инвестиција у 2020. години који је, упркос пандемији, достигао 3 милијарде евра и, као и претходних година, претежно био усмерен у извозне секторе. Такође, добар темпо прилива страних директних инвестиција настављен је и у овој години. Не мање важно, у 2020. повећана је добит привреде на 433,6 милијарди динара, при чему подаци о структури прихода и расхода указују на то да су томе у великој мери допринеле мере Владе и Народне банке Србије, тј. већи приходи по основу субвенција и смањени расходи по основу трошкова камата.

Уређењем јавних финансија створен је простор за снажну реакцију фискалне политике, који је ефикасно и искоришћен, без нарушавања принципа одрживости јавних финансија, што су препознале и водеће међународне институције и рејтинг агенције.

У претходном периоду Србија је очувала свој кредитни рејтинг на корак до инвестиционог и успешно емитовала еврообвезнице по рекордно ниским каматним стопама, које су пре свега употребљене за превремену отплату раније емитованих скупих обвезница, али и за адекватну фискалну подршку привреди у борби с пандемијом. При томе, важно је нагласити да су рејтинг агенције и друге међународне финансијске институције уверене у одрживост српских јавних финансија и да повећање фискалног дефицита и јавног дуга у условима пандемије виде као привремено и оправдано.

Томе у прилог говори и чињеница да је повећање учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу које је Србија имала током 2020. године било једно од најмањих у Европи, чему је допринео повољнији исход у погледу привредног раста, као и нижи трошкови његовог сервисирања. Јавни дуг опште државе у Србији током 2020. повећан је за свега 5,4 процентна поена бруто домаћег производа, што је вишеструко мање од већине европских земаља, у којима је повећање учешћа јавног дуга износило и преко 15, а у некима и преко 20 процентних поена. Иако ће ове године јавни дуг бити привремено повећан, ценимо да ће остати испод мастрихтског критеријума од 60% бруто домаћег производа, као и да ће већ од следеће године бити на силазној путањи, што су оцене и домаћих, али и међународних финансијских институција.

Географски распрострањене инвестиције у извозно оријентисане секторе настављају да доприносе смањењу спољне неравнотеже.

Захваљујући очувању постојећих и отварању нових извозних капацитета у прерађивачкој индустрији и пољопривреди, Србија је спремно дочекала опоравак екстерне тражње и у првом тромесечју остварила раст робног извоза од чак 16,6% међугодишње, остваривши притом први пут суфицит на текућем рачуну платног биланса. Према прелиминарним подацима, Србија је у првом тромесечју ове године остварила суфицит на текућем рачуну платног биланса од близу 160 милиона евра, што је за чак око милијарду и 100 милиона евра бољи резултат у односу на прво тромесечје претходне године. Уз бруто прилив страних директних инвестиција, који је у првом тромесечју износио 960 милиона евра, као и нето прилив по основу портфолио инвестиција у сличном износу, девизне резерве земље порасле су на 14,3 милијарде евра, чиме је додатно ојачана отпорност на екстерне ризике.

Процењујемо да ће наставак снажног прилива страних директних инвестиција, уз раст државних инвестиција на близу 7% бруто домаћег производа, довести до раста учешћа укупних фиксних инвестиција у реалном бруто домаћем производу на преко 24% већ ове године. Такав раст фиксних инвестиција представља једну од важних потврда да су мере које смо доносили током пандемије биле адекватне, правовремене и да су дале резултате. Узимајући у обзир све већу атрактивност Србије као инвестиционе дестинације и амбициозан план државе у погледу изградње инфраструктуре, процењујемо да је достизање учешћа фиксних инвестиција у бруто домаћем производу од 25% у наредних неколико година врло извесно. Такође, наставак инвестиција утицаће на даљи раст учешћа извоза робе и услуга у бруто домаћем производу, које би до 2023. требало да буде повећано с прошлогодишњих 48% на преко 56%.

Као резултат претходног ублажавања монетарне политике, услови задуживања на домаћем тржишту остали су повољни, а раст кредитне активности настављен.

У периоду од претходног Извештаја о инфлацији, референтна каматна стопа задржана је на 1%, што је њен најнижи ниво у режиму циљања инфлације. Финансијски услови на домаћем тржишту остали су подстицајни, а захваљујући ефектима претходног ублажавања монетарне политике, као и одобравању кредита из гарантне шеме по повољним условима, каматне стопе на динарске кредите привреди приближиле су се стопама на евроиндексиране кредите. То је резултирало и повећаним коришћењем динарских кредита и даљим напретком у процесу динаризације. Посматрано на међугодишњем нивоу, раст кредита привреди и становништву у првом тромесечју у просеку је износио 8,7%. Раст од почетка године воде инвестициони кредити привреди и стамбени кредити становништву, што указује на то да је структура кредита повољна са становишта подршке одрживом привредном расту. Не мање важно, први пут од избијања пандемије, резултати анкете о кредитној активности показују да су банке у првом тромесечју ове године ублажиле кредитне стандарде, као и да се очекује да ће то наставити и у наредном периоду.

Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима и даље је испод преткризног нивоа и у марту је износило 3,9%. Примера ради, годину дана након испољавања ефеката светске финансијске кризе на нас (у септембру 2008. године), показатељ проблематичних кредита повећан је на преко 17%, као последица пада економске активности и слабљења динара према евру. Управо овај податак говори о значају донетих монетарних и фискалних подстицаја у условима кризе изазване пандемијом, али и релативне стабилности девизног курса, јер је то омогућило да се очува финансијска стабилност и да се настави снажна интеракција реалног и финансијског сектора.

Приоритет монетарне политике и у наредном периоду биће обезбеђење ценовне и финансијске стабилности, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту. Народна банка Србије ће наставити да пажљиво прати кретања и утицај кључних фактора из домаћег и међународног окружења на инфлацију, финансијску стабилност и брзину економског опоравка и да у складу с тим прилагођава своје мере у интересу наше привреде и грађана.

Даме и господо, драге колеге,

Глобална привреда се постепено опоравља од кризе изазване пандемијом и, према оцени међународних финансијских институција, изгледи за њен даљи раст повољнији су него пре три месеца. Пре свега, очекују се позитивни ефекти масовне вакцинације, као и додатних фискалних мера које предузимају највеће економије света, првенствено Сједињене Америчке Државе. Иако и даље постоји неизвесност у погледу тока пандемије и њених ефеката на глобалну привреду, а тиме и на цене примарних производа и глобалне финансијске услове, она је смањена у односу на претходни период. Полако се назире светлост на крају тунела.

Нормализација глобалних економских токова и очекивани опоравак екстерне тражње, правовремен и адекватан одговор носилаца економске политике у Србији и по том основу очувани повољни услови финансирања, производни капацитети и радна места, као и даљи напредак у процесу вакцинације, према нашој оцени, обезбедиће достизање стопе раста бруто домаћег производа од 6% и више, а затим и повратак на динамичне стопе раста у наредним годинама.

Своје излагање закључила бих следећим речима – све што је остварено у претходним годинама – од постигнуте и очуване ценовне стабилности и релативне стабилности девизног курса, преко усидрених инфлационих очекивања и уређених јавних финансија, као и боље спољне позиције земље, до високих девизних резерви, јаког финансијског система и повећане ефикасности монетарне политике – омогућило нам је да се овој светској кризи без преседана супротставимо са знатно боље позиције. Борба с пандемијом још увек није готова, али сада нам је далеко лакше да гледамо унапред, наставимо да спроводимо структурне реформе, планирамо и додатно унапређујемо нашу конкурентску позицију, а нашим грађанима обезбедимо већи животни стандард и просперитет.

На крају данашњег обраћања пожелела бих добро здравље свим нашим грађанима и надам се да се већ у августу видимо уживо, на уобичајеном формату конференција на којима представљамо Извештај о инфлацији.

Извештај о инфлацији - мај 2021.

Презентација Извештаја о инфлацији - мај 2021.

Кабинет гувернера