01.11.2021.

Монетарна политика Народне банке Србије – испуњавање циљева у интересу грађана и привреде

Поводом изношења различитих спорних интерпретација у погледу кретања инфлације и показатеља финансијске стабилности, Народна банка Србије користи прилику да у јавности још једном образложи кретање инфлације, њене кључне факторе, конкретне потезе које је предузела у погледу инфлације, као и разлике које постоје у погледу реакција централних банака земаља средње и југоисточне Европе које се налазе у режиму инфлационог циљања.

Кретање инфлације у 2021. години

Крајем претходне и почетком ове године, међугодишња инфлација се услед ниских светских цена нафте, светских цена осталих примарних производа и неуобичајено ниских цена непрерађене хране (поврћа, воћа и меса) на домаћем тржишту кретала испод доње границе дозвољеног одступања од циља – на нивоу незнатно изнад 1%. Ниска и стабилна инфлација преовладавала је и протеклих седам година, када је у просеку износила око 2%. Користи од оваквог амбијента монетарне извесности и сигурности имају сви економски субјекти у Републици Србији – и грађани и привреда и држава. То је, уз постигнуту и одржану стабилност курса динара према евру, било и остало основ извесности пословања и унапређења домаће економије.

Након претходне, пандемијске године, коју су с монетарног аспекта карактерисали веома ниски инфлаторни притисци, у другој половини текуће године суочавамо се с вишим стопама инфлације. На њих смо делом и рачунали, јер је то резултат у знатној мери ниске базе од претходне године, односно поменуте ниске инфлације. С нормализацијом глобалне и домаће економске активности, уз застоје у глобалним ланцима снабдевања, с доласком нове, нешто слабије пољопривредне сезоне и услед последичног раста цена непрерађене хране и енергената, инфлација се прво у априлу вратила на ниво око централне вредности циља од 3%, да би се у августу и септембру услед суше током летњих месеци и неочекивано високог раста светских цена енергената нашла на нивоима од 4,3% и 5,7%. Међутим, скрећемо пажњу да просечна међугодишња инфлација у периоду од јануара до септембра износи 3,0%.

Када је реч о септембарској инфлацији од 5,7%, као што смо истицали и у својим претходним саопштењима, готово две трећине тог раста (допринос од 3,6 процентних поена) односи се на факторе на које монетарна политика својим инструментима (референтном каматном стопом, политиком девизног курса и осталим инструментима) не може да утиче:

  • 1,8 процентних поена односи се на цене непрерађене хране, које су међугодишње повећане за 17,9%;
  • 0,8 процентних поена односи на цене прерађене хране, које су повећане за 3,7%;
  • 1,0 процентних поена односи се на цене деривата нафте, које су међугодишње повећане за 16,3%.

Све наведено су углавном фактори на страни понуде, односно фактори који су присутни и у осталим земљама света и који су „увезени”, односно нису искључива карактеристика домаћег тржишта. Ако би Народна банка Србије реаговала знатним заоштравањем монетарне политике, успела би да оствари незнатан утицај на факторе попут цена хране и енергената, али би такве мере привреди и становништву донеле више штете него користи, јер би, између осталог, знатно успориле привредни раст, поскупеле кредите и угрозиле финансијску стабилност земље, која је директно повезана свим економским параметрима у земљи, укључујући и укупан пословни амбијент и животни стандард становништва.

Народна банка Србије већ користи инструменте које има на располагању, тако да су потпуно нетачне оцене о одсуству мера монетарне политике у Србији, а које су у више наврата изнете у јавности. Поређења у којима се сугерише да би требало да Народна банка Србије поступи слично централним банкама у неким земљама окружења могу да дођу само од дела јавности који или не прати рад Народне банке Србије или намерно прећуткује чињенице. Тачно је да су неке централне банке у окружењу већ пооштриле монетарне услове – то је урадила и Народна банка Србије.

  • Престали смо да обезбеђујемо јефтину динарску ликвидност банкарском систему и тако пооштрили услове и ситуацију ликвидности – од октобра смо у потпуности престали са организовањем аукција репо куповине хартија од вредности, путем којих је банкама у претходном периоду обезбеђивана динарска ликвидност на рок од три месеца по веома повољним условима (0,10%).
  • У потпуности смо искористили флексибилност монетарне политике коју имамо и без промене референтне каматне стопе (и коридора каматних стопа) ефективно смо пооштрили монетарне услове – са 0,11% на 0,27% повећали смо извршну репо стопу, којом се de facto спроводе операције повлачења ликвидности.

Разлике које постоје у погледу пооштравања монетарних услова у различитим земљама везане су пре свега за ниво базне инфлације, односно за оцену да ли има, и у којој мери, преливања раста цена хране и енергената на базну инфлацију. Базна инфлација, која је у неким земљама виша од укупне инфлације, у Србији се од почетка године креће на нивоу од око 2%, чему је у највећој мери допринела стабилност девизног курса, коју смо очували чак и у најтежим околностима пандемије и до сада незабележене глобалне здравствене и економске кризе.

Колика инфлација се може очекивати на нивоу целе 2021. године и надаље?

У периоду јануар–септембар, просечна међугодишња инфлација износила је 3,0%. С обзиром на глобалне факторе, који и даље делују инфлаторно, просечна међугодишња инфлација коју треба очекивати на нивоу целе 2021. године креће се у распону од 3,5% до 4%.

Због чега истичемо просечну међугодишњу инфлацију? Због чињенице да је реч о најобјективнијој мери инфлације, која се свуда у свету користи као кључна мера инфлације приликом обрачуна осталих макроекономских показатеља, а уједно зато што закључке о инфлацији није добро доносити на основу кретања инфлације током једног или током само неколико месеци.

Када је реч о инфлацији на крају године, односно о инфлацији у децембру, у односу на децембар претходне године, према прелиминарним пројекцијама, у овом тренутку очекујемо да се креће у распону између 6% и 7%. При томе, подсећамо да је међугодишња инфлација у децембру прошле године износила 1,3%, односно била је испод доње границе циљаног коридора, па је због ниске базе и био очекиван њен нешто виши ниво крајем ове године. Након тога, очекујемо да се инфлација на тим нивоима креће и током првог тромесечја следеће године, а да се у границе циља врати средином године. Имајући у виду ефекат високе базе из ове године, као и очекивано смиривање глобалне ситуације у погледу цена хране и енергената, очекујемо да ће се инфлација у другој половини следеће године вратити на централну вредност циља од 3%, уз могућност да се нађе и испод тог нивоа.

Испуњавање циљева у интересу грађана и привреде или испуњавање форме без резултата?

Када је реч о оценама бившег гувернера изнетим у јавности да Народна банка Србије спроводи режим монетарне политике „који је у супротности са званичним документима које наша земља има”, још једном користимо прилику да истакнемо да релативна стабилност девизног курса и интервенције на међубанкарском девизном тржишту нису у супротности са инфлационим циљањем. Све више радова светских економиста хвата корак с праксом коју последњих година показују одређене земље у развоју са истакнутим нивоом евроизације/доларизације – стабилност девизног курса локалне валуте у односу на реперну валуту (евро или долар) од велике је важности за стабилност цена и финансијског система. Дакле, интервенције су инструмент који допуњује каматну стопу, а није у колизији с њом. Поред тога, бројне међународне финансијске институције и рејтинг агенције у својим извештајима истичу кредибилитет монетарне политике Народне банке Србије и њен допринос пословном амбијенту и привредном расту. А привреду и становништво Србије не занима превише „шта је у документима”, нити како се резултати остварују – већ да ли се резултати остварују или не. Годинама уназад, девизни курс динара према евру је релативно стабилан, па привреда и грађани приликом планирања инвестиција и планирања потрошње знају да ће такав и остати. Због тога смо знатно убрзали привредни раст и удвостручили фиксне инвестиције. Упркос пандемији, просечан привредни раст током две године пандемије износиће око 3%, док ће учешће фиксних инвестиција већ ове године достићи 24% бруто домаћег производа, што представља здраву основу за раст у наредним годинама. Стабилност курса била је и један од кључних фактора чињенице да се просечна годишња инфлација током претходних седам година кретала на нивоу од око 2%. Да ли ће у 2021. години инфлација бити изнад тог нивоа? Да, хоће. Извесно је да ће се међугодишња инфлација на нивоу појединачних месеци још неко време (највероватније до средине следеће године) кретати изнад горње границе дозвољеног одступања од циља, али ће просечна међугодишња инфлација и у 2021. и у 2022. години остати у границама циља.

Такав резултат биће више него двоструко бољи у односу на просечну годишњу инфлацију, која је у периоду од 2008. до 2012. године износила чак 9% – преко 50% уколико се посматра кумулативно за пет година. Разлози због којих је Србија у том периоду имала тако високу инфлацију јесу бројни, али је пре свега било речи о домаћим факторима. Непредузимање одговарајућих мера од стране носилаца тадашње монетарне и фискалне политике под разним формалним изговорима, губитак трећине вредности динара у периоду од 2008. до средине 2012, ескалација проблема која је четири државне банке одвела у стечај и уграђивање неодрживог трајног повећања плата и пензија изнад сваке економске могућности у том тренутку – само су неки од примера. А неспремност да чак и после скоро десет година дају једноставан одговор на питање „да ли су у периоду док су водили економску политику барем у нечему погрешили” можда је и најбољи одговор на питање зашто су у том периоду резултати за грађане и привреду у потпуности изостали. Да ли су и тада међународне околности утицале на такве резултате – делимично сигурно јесу, али су размере тадашње и садашње кризе неупоредиве. Пад бруто домаћег производа зоне евра у 2009. години износио је 4,4%, док је просечна годишња инфлација у периоду од 2009. до 2012. износила свега 1,8%. Поређења ради, пад бруто домаћег производа зоне евра у 2020. години износио је 6,4%, док је међугодишња инфлација у зони евра већ достигла ниво од преко 4%.

Кабинет гувернера