22.02.2022.
Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у јануару на месечном нивоу износила 0,8%, док је у односу на јануар 2021. године износила 8,2%, што је у складу са очекивањима Народне банке Србије изнетим у фебруарском Извештају о инфлацији.
На месечни раст инфлације највише су утицале цене хране, и то пре свега цене поврћа и прерађене хране. Мере Владе Србије у погледу ограничавања цена основних животних намирница утицале су на то да темпо раста цена прерађене хране, упркос и даље високим трошковним притисцима, у децембру 2021. и јануару 2022. успори на око 1% месечно, што је ниже него у октобру и новембру 2021, када је месечни раст ових цена износио у просеку око 2%.
У јануару 2022, слично као и претходних месеци, близу три четвртине међугодишње инфлације од 8,2% било је опредељено кретањем цена хране и енергената, тј. оним категоријама на које монетарна политика не може да утиче у знатнијој мери. Цене непрерађене хране су у јануару, у односу на исти месец претходне године, повећане за 23,5%, док су цене прерађене хране биле више за 8,8% на међугодишњем нивоу. Висок међугодишњи раст цена хране последица је деловања већим делом фактора на страни понуде – раст светских цена хране, суша, виши трошкови у производњи, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат.
Цене енергената су на месечном нивоу у јануару порасле за 0,6%. Њихово кретање је у највећој мери било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту (21,9% међугодишње у јануару). С тим у вези, у фебруару очекујемо смањење инфлаторних притисака по овом основу, имајући у виду да би ефекти Уредбе Владе Србије о ограничавању висине цена нафтних деривата требало да буду видљиви у инфлацији коју ће Републички завод за статистику обухватити у фебруару.
С друге стране, за разлику од појединих земаља средње и југоисточне Европе, међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике могу да утичу, и у јануару је била двоструко нижа од укупне инфлације и износила је 4,1%. Очувању базне инфлације на релативно ниском и стабилном нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду. Важан фактор ниске и стабилне базне инфлације јесу и инфлациона очекивања финансијског сектора, која се дуже време крећу у границама циља. Смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја јуна 2022. купују струју по знатно повољнијим условима од тржишних.
Према пројекцији Народне банке Србије, међугодишња инфлација ће се до краја првог тромесечја кретати око актуелног нивоа. Од другог тромесечја очекујемо постепени пад међугодишње инфлације, док би крајем године инфлација требало да се нађе у распону између 3,5% и 4,0%. Ризици у погледу инфлације у наредном периоду односе се пре свега на кретања цена примарних пољопривредних производа, светске цене нафте и осталих енергената, брзину глобалног економског опоравка и дужину трајања проблема у глобалним ланцима снабдевања. Када је реч о домаћим ризицима, инфлација ће у највећој мери зависити и од исхода овогодишње пољопривредне сезоне, која је за потребе пројекција претпостављена на нивоу просечне, тј. на нивоу производње који је нешто виши у односу на 2021. годину, када је пољопривредна производња због суше смањена за око 5%. У случају боље пољопривредне сезоне од просечне, међугодишња инфлација би до краја године могла да се нађе и испод централне вредности циља од 3%, док би у случају лошије пољопривредне сезоне могла да се креће око горње границе дозвољеног одступања од циља.
Кабинет гувернера
