12.04.2022.
Бруто девизне резерве Народне банке Србије на крају марта износиле су 14.296,3 милиона евра и биле су за 1.265,2 милиона евра ниже него на крају претходног месеца. Девизним резервама на овом нивоу обезбеђује се покривеност новчане масе M1 од 131 одсто и пет месеци увоза робе и услуга, што је скоро двоструко више од стандарда којим се утврђује адекватан ниво покривености увоза робе и услуга девизним резервама.
Нето девизне резерве (девизне резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве и другим основима) на крају марта износиле су 11.577,7 милиона евра и у односу на крај претходног месеца биле су ниже за 1.370,2 милиона евра.
На смањење бруто девизних резерви и у марту у највећој мери су утицале активности Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту (1.160,0 милиона евра), које су биле неопходне ради очувања стабилности на домаћем девизном тржишту. На смањење девизних резерви деловали су и нето раздужење државе по основу кредита (161,6 милиона евра) и остала плаћања за потребе државе (укупно 45,3 милиона евра).
Девизни приливи остварени су по основу нето издвајања девизне обавезне резерве банака (89,2 милиона евра), као и управљања девизним резервама, донација, девизних државних хартија од вредности емитованих на домаћем финансијском тржишту и осталим основима (укупно нето 24,1 милион евра).
Нето тржишни ефекти у марту били су негативни у износу од 11,6 милиона евра.
Обим реализоване трговине девизама на међубанкарском девизном тржишту у марту износио је 522,5 милиона евра и био је за 51,2 милиона евра мањи него у претходном месецу. У прва три месеца ове године, у међубанкарској трговини реализовано је укупно 1.627,3 милиона евра.
У марту, као и од почетка ове године, динар је благо номинално ослабио према евру (за 0,1%). При томе, Народна банка Србије током протеклих шест месеци (од октобра 2021. године) снажно делује на домаћем девизном тржишту како би очувала неопходну релативну стабилност девизног курса у условима незапамћене глобалне неизвесности. Ради очувања релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије је на међубанкарском девизном тржишту у марту продала до сада највиши износ – 1.170 милиона евра, док је од почетка године нето продала 2.115 милиона евра.
Снажне депрецијацијске притиске, који су од октобра 2021. до фебруара 2022. године углавном били вођени изузетно високом девизном тражњом увозника енергената и појачаном глобалном неизвесношћу око кризе у Украјини, у марту је знатно повећала незапамћена и безразложна (панична) тражња грађана за ефективним страним новцем. И поред јасних порука Народне банке Србије да стабилност домаћег девизног тржишта неће бити угрожена (што је Народна банка Србије и доказала), као и да нема разлога за прекомерну куповину стране валуте, у марту је реализован рекордно висок нето откуп ефективног страног новца од банака у износу од чак 692,5 милиона евра, што је допринело снажним депрецијацијским притисцима на курс динара према евру. У марту је овај фактор, уз наставак високе тражње за девизама три највећа увозника енергената (503,2 милиона евра), чинио целину нето тражње за девизама по основу свих фактора, док су сви остали чиниоци имали готово неутралан збирни ефекат.
Посматрано у претходних шест месеци (од октобра 2021. закључно с мартом 2022. године), нето тражња за девизама највећих увозника енергената износила је 2.146,3 милиона евра и чинила је готово 90% нето тражње за девизама свих резидентних компанија.
И у наредном периоду Народна банка Србије ће наставити да делује благовремено и адекватно како би стабилност домаћег девизног тржишта била очувана.
Кабинет гувернера