23.04.2022.

Пролећно заседање Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке – брз и ефикасан одговор Србије на ризике с глобалног тржишта, средњорочни изгледи Србије остају повољни

Делегација Србије, коју предводи гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, у оквиру Пролећног заседања Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке састала се с високим представницима тих институција, као и с представницима великог броја инвеститора. На састанцима је учествовао и амбасадор Србије у САД-у господин Марко Ђурић. Кључне оцене дате су током састанака с господином Бо Лијем, замеником генералног директора Међународног монетарног фонда, и с господином Алфредом Камером, директором Сектора за Европу у Међународном монетарном фонду. Гувернер Јоргованка Табаковић и амбасадор Марко Ђурић састали су се и с тимом Међународног монетарног фонда за Србију, који предводи господин Јан Кејс Мартеј, а важни разговори вођени су и на састанцима Међународног монетарног и финансијског комитета и Заједничког комитета за развој, у оквиру Конституенце Швајцарске.

Високи званичници Међународног монетарног фонда похвалили су власти у Србији за одличне резултате постигнуте и у условима великих шокова, и изнели су следеће оцене:

• Српска привреда је одлично спроведена кроз пандемију COVID-19 и након благог смањења у 2020. години, реални раст бруто домаћег производа у 2021. години био је снажан и износио је чак 7,4%. Тиме је кумулативан раст Србије у две године пандемије био међу највишим у Европи;
• Србија је још једном потврдила да има добар систем управљања у кризним ситуацијама;
• Захваљујући знатно бољим од планираних пореских прихода, фискални резултат у 2021. био је бољи од очекиваног;
• И у актуелним условима у Србији је очувана стабилност курса динара и финансијског сектора, што је важно за очување пословног и потрошачког поверења;
• Народна банка Србије је брзо и ефикасно одговорила како би се спречило преливање екстерних шокова на домаћи банкарски систем, који је добро капитализован и ликвидан. Посебно је похваљено и брзо окончање трансакције којом је Сбербанка Србија постала део јаке домаће банкарске групе с високом капитализованошћу и снажном позицијом ликвидности.

С обзиром на све што је у Србији на макроекономском плану урађено до пандемије, као и на брз и ефикасан одговор на ризике с глобалног тржишта, оцењено је да средњорочни изгледи Србије остају повољни.

На почетку разговора гувернер Јоргованка Табаковић информисала је високе званичнике Међународног монетарног фонда о исходу априлских председничких избора и чињеници да је председник Александар Вучић добио огромну подршку народа, упркос тешкој актуелној глобалној ситуацији, која се прелива на све земље. Објаснила је да је председник Вучић једини председник у Србији који је у два узастопна изборна циклуса однео огромну већину, без потребе за другим изборним кругом.

На оцену да је Србија још једном потврдила да има добар систем управљања у кризним ситуацијама, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да је Србија своје резерве и одбрамбене механизме за ванредне ситуације градила правовремено, о чему сведоче и високе девизне резерве и географска и пројектна распрострањеност инвестиција. Због значаја стабилности девизног курса, ни током претходна два месеца, као ни током претходних епизода повећаних међународних ризика, нисмо допустили да спољни шокови доведу до прекомерних осцилација девизног курса. Гувернер Јоргованка Табаковић подвукла је да ће добро одмерена политика председника Вучића који је посвећен свим активностима које су значајне за стабилност и раст Србије, уз наставак пуне координације свих политика, омогућити максимум повољних услова пословања у Србији и у актуелним глобалним неизвесностима. Истакла је да стабилност нема алтернативу.

Гувернер Јоргованка Табаковић рекла је и да је Србија важан фактор регионалне повезаности и да остаје  посвећена сарадњи, договарању и иницијативи „Отвореног Балкана“. И амбасадор Марко Ђурић који је имао прилику да на једном од састанака Конституенце Швајцарске већ упозна господина Бо Лија, указао је да Србија увек бира пут сарадње. Учешћем у иницијативи „Отворени Балкан“ Србија недвосмислено потврђује своје опредељење за сарадњу и просперитет региона. Потврда тога јесте и чињеница да чак и у актуелним условима Србија обезбеђује неке од производа који су дефицитарни у земљама у региону.

С обзиром на то да је ово био први сусрет с господином Бо Лијем и господином Алфредом Камером, гувернер Јоргованка Табаковић их је, на посебним састанцима, упознала с трансформацијом Србије у периоду од 2012. године до почетка пандемије. Том приликом истакла је следеће:

• У Србији је од средине 2012. године спровођена добра економска политика, која је до пандемије резултирала постизањем и очувањем ценовне стабилности и фискалне дисциплине, унапређењем пословне климе и јачањем банкарског сектора;
• Одржавањем инфлације на ниском нивоу, у просеку 2% до пандемије, обезбеђен је кредибилитет монетарној политици;
• Доследно је спроведена неопходна фискална консолидација и успостављена и одржива опадајућа путања учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу;
• Захваљујући двоцифреним стопама раста извоза робе и услуга, текући дефицит платног биланса драстично је смањен, а постигнута је и његова пуна покривеност страним директним инвестицијама;
• Србија је постала атрактивна инвестициона дестинација, уз снажан прилив страних директних инвестиција, које су у просеку у последње четири године износиле 7,5% бруто домаћег производа. Скоро 60% инвестиција уложено је у разменљиве секторе, а око 30% у прерађивачку индустрију;
• У односу на 2012. годину, број формално запослених у приватном сектору повећан је за преко 22%, а зараде за 74%.

Све то је урађено до почетка пандемије, што нам је створило простор за добро управљање током пандемије.

Дајући осврт на две године пандемије и шта је у том периоду урађено, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је:

• Остварили смо кумулативан реални раст бруто домаћег производа од 6,4%, уз враћање на преткризни ниво након свега три тромесечја;
• Девизне резерве повећали смо за 23%, на рекордни ниво, а за толико смо повећали и резерве злата у тонама;
• Извоз робе и услуга у 2021. години био је рекордан и за 22% виши него у одличној преткризној 2019. години;
• Имали смо и рекордан прилив страних директних инвестиција и не само да инвеститори нису одустали од планираног улагања током пандемије већ је започета и реализација нових значајних пројеката;
• Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на испод 3,5%, односно њихов ниво нижи је за 75% у односу на август 2015. године, када смо почели да спроводимо стратегију њиховог решавања.

Са свим тим очувани су производни капацитети, тржиште рада и ликвидност система, односно очуване су основе раста.

У погледу изазова за носиоце политике, за које је оцењено да их има доста и да потичу с глобалног тржишта, попут утицаја глобалних фактора на инфлацију и неопходности обезбеђења енергетске стабилности, гувернер Јоргованка Табаковић навела је неке од мера које се у Србији предузимају како би се ограничио њихов ефекат:

• Кључно – очувана је стабилност, у чијој су основи и стабилност девизног курса и политичка стабилност;
• Од октобра прошле године Народна банка Србије постепено је повећавала репо стопу, а у априлу ове године, први пут након девет година, повећала је референтну каматну стопу, за 50 базних поена, на 1,5%. Путем монетарних операција Народна банка Србије повукла је и значајан део вишкова динарске ликвидности банака, као реакција на инфлаторне притиске;
• Очувана је стабилност девизног курса, захваљујући чему је и базна инфлација око два пута нижа од укупне инфлације, што није случај у многим другим земљама (У неким земљама је она чак виша од укупне инфлације.) Глобални фактори утицали су на мартовску инфлацију у многим земљама Европе, где је укупна и базна инфлација виша него у Србији, а свакако много виша у односу на њихове пројекције с краја прошле године.
• Влада је такође донела бројне мере као што су ограничавање цена основних намирница, допуњавање понуде прехрамбених производа из робних резерви, повећање субвенција за пољопривредне произвођаче, привремена забрана извоза основних пољопривредних и прехрамбених производа. На то, ту су и значајне мере које се односе на ограничавање раста цена енергената.

Поред утицаја на инфлаторне притиске који су подстакнути глобалним факторима, Народна банка Србије у току актуелних дешавања помаже и управљање ликвидношћу, појачано снабдева банке ефективним страним новцем и санкционише недозвољено понашање појединих мењача. Тиме је Народна банка Србије спречила панику која може да се јави у оваквим ситуацијама.

На бројним састанцима током Пролећног заседања, на којима су учествовали представници великог броја земаља, анализирани су и никада већи изазови који обликују међународно окружење.

Оцењено је да је инфлација у глобалним оквирима подстакнута растућим ценама хране и светским ценама енергената, као и да она тренутно представља велики изазов за све привреде. Истакнуто је да ће велики економски шок који утиче на глобалне економске изгледе оставити траг на економски опоравак свих земаља кроз веће светске цене робе, ефекте на глобалне финансијске услове, поремећаје у ланцима снабдевања, као и кроз канал неповерења. Закључено је да сви напори на нивоу појединачних земаља морају бити удружени с међународним напорима, јер је сарадња увек неопходна, а у актуелним условима посебно.

Кабинет гувернера