31.10.2022.
Као и сваке године, Светски дан штедње (31. октобар) и дани око њега (обично прва недеља новембра) прилика су да се подсетимо важности штедње и за појединца, и за стабилност целокупног домаћег финансијског система. Значај акумулиране штедње посебно долази до изражаја у условима велике неизвесности, попут актуелне светске кризе која је резултат геополитичких фактора, енергетске кризе и раста инфлације. У таквим околностима, до сада остварена штедња представља додатак текућим примањима који делом покрива раст животних трошкова, док евентуална будућа штедња представља основ за стабилнији и извеснији наредни период. Динарска и девизна штедња настављају да расту и у оваквим околностима, што је показатељ очуваног поверења грађана у домаћу валуту и финансијски систем.
Укупна (динарска и девизна) штедња у банкама које послују у Републици Србији достигла је крајем септембра износ од 14,3 милијарде евра.
У последњих десет година динарска штедња је повећана готово пет пута и крајем септембра 2022. године достигла је 88,2 милијарде динара (раст од 70,0 милијарди динара). При томе, догодиле су се позитивне промене у рочној структури, које се огледају у расту дугорочних депозита.
У истом десетогодишњем периоду, девизна штедња је расла умеренијом динамиком од динарске штедње – повећана је за око 70%, сa 7,9 милијарди евра (септембар 2012. године) на 13,5 милијарди евра (септембар 2022. године).
Захваљујући одговорном вођењу економске политике, Србија је током светске кризе изазване пандемијом и сукобом у Украјини успешно очувала макроекономску, финансијску и фискалну стабилност, првенствено захваљујући свеобухватном пакету монетарних и фискалних мера.
У складу с глобалним кретањима, међугодишња инфлација је и у Србији наставила да се креће узлазном путањом и у септембру ове године износила је 14%. На такво кретање инфлације утицала је, пре свега, увезена инфлација и фактори на страни понуде, на које монетарна политика нема или има веома ограничен утицај – пораст светских цена хране и енергената, као и застоји у глобалним ланцима снабдевања. Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације.
Како би ограничила инфлаторно деловање фактора на страни тражње и секундарне ефекте раста цена хране и енергената на остале цене путем инфлационих очекивања, Народна банка Србије реагује постепеним и континуираним пооштравањем домаћих монетарних услова, најпре повећањем просечне пондерисане репо стопе од октобра прошле године, а од априла и повећањем референтне стопе за 3 процентна поена, на актуелних 4,0%.
Додатном ублажавању инфлаторних притисака, али и очувању опште финансијске и економске стабилности значајно доприносимо очувањем релативне стабилности курса динара према евру. Тиме смо ограничили ефекат преливања раста увозних цена на домаће цене. Захваљујући релативној стабилности курса, базна инфлација (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета) знатно је нижа од укупне инфлације и базне инфлације у земљама у окружењу. Од маја, с поновним деловањем фактора ка јачању динара куповином девиза, Народна банка Србије додатно повећава девизне резерве. Оне су крајем септембра премашиле ниво с почетка године и износиле су 16,5 милијарди евра, што је знатно више од нивоа прописаног бројним критеријумима којима се мери њихова адекватност.
Поводом Светског дана штедње, Народна банка Србије је припремила анализу исплативости штедње, урађену за период од септембра 2012. до септембра 2022. године, која наставља да потврђује да је исплативије штедети у динарима него у еврима и у кратком и у дугом року.
Релативно више каматне стопе на штедњу у домаћој валути у поређењу с девизном штедњом, неопорезивање камате на динарску штедњу, а првенствено постигнута и очувана макроекономска стабилност већ деценију, резултирали су већом исплативошћу динарске штедње.
Штедњa у динарима орочена на годину дана (без занављања) у протеклих десет година била је исплативијa у чак 98% посматраних годишњих потпериода. Штедиша који је од септембра 2021. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара добио би у септембру 2022. око 1.500 динара (13 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара. (Табела 1).
Динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија од штедње у еврима у 89% посматраних тромесечних потпериода, а динарска штедња орочена на две године била је исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.
Другим речима, како резултати показују, у претходних десет година било је исплативије штедети у динарима и у кратком и у дугом року.
Стимулисање процеса динаризације у наредном периоду остаје један од примарних задатака Народне банке Србије, а у складу с тим и подстицање штедње у домаћој валути, као и истицање њене веће исплативости у поређењу с девизном штедњом.
Кабинет гувернера
