Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
13.12.2022.
Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у новембру износила је 15,1%, што је у складу са очекивањима Народне банке Србије и близу остварења из октобра. И даље се готово 70% доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената.
На месечном нивоу, потрошачке цене у новембру повећане су за 1,0%, што је знатно спорије него у октобру. Месечну динамику кретања инфлације и у новембру обележили су раст цена прерађене хране, цена енергената и цена у оквиру базне инфлације.
Месечни раст цена хране у новембру износио је 1,2% и био је опредељен растом цена прерађене хране (2,4%), док су цене непрерађене хране снижене за 1,0%. Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене хране су у новембру биле више за 22,5%. Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше у Србији и у већем делу Европе.
Цене енергената су на месечном нивоу у новембру такође повећане за 1,2%, чему су у подједнакој мери допринели раст цена нафтних деривата од 1,5% и раст цена чврстих горива (2,8%).
Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације – у новембру је износила 9,7%, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима. Раст базне инфлације успорио је у односу на претходне месеце, што би могло да указује на постепено ублажавање трошковних притисака, које би могло да се објасни и успоравањем инфлације у зони евра и успоравањем раста произвођачких цена код нас и у међународном окружењу.
Према актуелној средњорочној пројекцији, укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.
Кабинет гувернера
