12.01.2023.

Кретање инфлације у децембру

Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у децембру је износила 15,1%, што је непромењена вредност у односу на новембар. И даље се око 2/3 доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената. Просечна годишња инфлација у 2022. години износила је 11,9%.

На месечном нивоу, потрошачке цене су успориле раст и у децембру су повећане за 0,5%, што је најнижа месечна стопа инфлације у 2022. години. Највећи допринос месечној инфлацији дале су цене прерађене хране и цене у оквиру базне инфлације, док су насупрот томе, забележене ниже цене нафтних деривата и непрерађене хране.

Месечни раст цена прерађене хране у децембру је износио 1,8% и успорио је у односу на остварења из претходних месеци. Вођене нижим ценама воћа и поврћа, цене непрерађене хране су у децембру смањене за 0,5%. Посматрано у односу на крај 2021. године, цене хране су порасле за 23,4%. Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше у Србији и у већем делу Европе.

Цене енергената су на месечном нивоу у децембру, први пут након више од годину дана, забележиле пад (-2,2%). Њихово кретање је у највећој мери било опредељено глобалним факторима, пре свега смањењем светске цене нафте, који се прелио и на ниже цене нафтних деривата на домаћем тржишту (смањење за 7,5%).   

Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) се и даље креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације – у децембру је износила 10,1%, чему значајно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима. На постепено ублажавање трошковних притисака могло би да укаже успоравање инфлације у зони евра и успоравање раста произвођачких цена код нас и у међународном окружењу.

Према актуелној средњорочној пројекцији, укупна инфлација би требало да остане повишена и почетком ове године, након чега би требало да се нађе на опадајућој путањи, уз знатније смањење у другој половини 2023. године и повратак у границе циља до краја периода пројекције. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.
 

Кабинет гувернера