28.09.2023.

24седам – питања у вези са штедњом

Питања: Колико сада износе у просеку камате на штедњу у динарима, а колико на штедњу у еврима? Можете нам послати примере орочене штедње на годину дана, на пример. У односу на период од пре две, три, године (када су и камате на штедњу биле минималне), колико су камате на штедњу (динарску и у еврима) сада порасле и у ком односу?

Одговор: Штедња, и динарска и девизна, представља важан извор финансирања кредитне активности банака и један је од значајних фактора финансијске стабилности земље. Важно је истаћи да је раст штедње у Републици Србији резултат пре свега остварене и очуване макроекономске и финансијске стабилности земље и показатељ је очуваног поверења у стабилност домаћег банкарског система.

Расту штедње у последњој години дана знатно је допринео и раст каматних стопа, што је делом резултат пооштравања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке, а делом и резултат промотивних понуда и активности банака у периоду уочи и након Светског дана штедње, које су поједине банке задржале и у наредним месецима.

Према последњим расположивим подацима за јул 2023, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у динарима износи 4,87%, и то на орочену штедњу до једне године 4,66%, од једне до две године 5,41% и преко две године 4,60%.

Када је реч о штедњи у еврима, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу крајем јула износила је 3,13%, и то на орочену штедњу до једне године 2,68%, од једне до две године 3,68% и преко две године 2,63%.

Ако се вратимо у преткризни период од пре нешто више од три године, евидентно је да су просечне пондерисане каматне стопе на орочену динарску и девизну штедњу знатно порасле. Крајем јануара 2020, 2021, и 2022. године, просечне пондерисане каматне стопе на новоположену штедњу у динарима износиле су 2,87%, 2,19% и 1,90%, респективно, док су на новоположену штедњу у еврима просечне пондерисане каматне стопе износиле 0,92%, 1,03% и 0,67%, респективно.

Посматрано од априла 2022. године, када је Народна банка Србије започела повећање референтне каматне стопе, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у динарима повећана је за 3,12 процентних поена – са 1,75% на 4,87% крајем јула 2023. године.

Каматне стопе на штедњу у еврима ниже су у поређењу с динарском штедњом, али су такође повећане, на шта је најпре утицало повећање основне каматне стопе Европске централне банке од јула 2022. године. Посматрано од априла 2022. године, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у еврима повећана је за 2,24 процентна поена, са 0,89% крајем априла 2022. на 3,13% крајем јула 2023. године.

Више података о каматним стопама доступно је на интернет презентацији Народне банке Србије у делу „Статистика”.

Захваљујући релативној стабилности курса динара према евру, вишим каматним стопама на динарску у односу на девизну штедњу, као и повољнијем пореском третману, с обзиром на то да се камата на динарску штедњу не опорезује, штедња у домаћој валути и даље је исплативија од штедње у еврима, без обзира на период орочења, односно и у кратком и у дугом року.

Народна банка Србије редовно израђује анализе у вези са исплативошћу штедње у динарима и у еврима за претходни период и ове резултате објављује на својој интернет презентацији.

Најновија редовна полугодишња анализа Народне банке Србије о исплативости динарске и штедње у еврима за период од децембра 2012. до јуна 2023. године, која је објављена у августу ове године (Анализа исплативости динарске и девизне штедње), потврдила је да је, као и до сада, исплативије штедети у домаћој валути и у дугом, и у кратком року.

Већој профитабилности штедње у домаћој валути допринели су:

  • постигнута и очувана макроекономска и финансијска стабилност дужи низ година (релативно стабилан курс динара, висок ниво девизних резерви);
  • релативно више каматне стопе на штедњу у динарима у односу на штедњу у еврима и повољнији порески третман штедње у домаћој валути (камата на динарску штедњу се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15%)
  • и адекватне и правовремено донете мере монетарне и фискалне политике, које су помогле да се очува макроекономска стабилност у условима кризе.

Кабинет гувернера