31.10.2023.
Питања: Колико је укупно новца положено на штедњу, а колико је нова штедња? Колике су сада просечне камате на штедњу у девизама и динарима? Да ли су повећане у последњој години дана с обзиром раст инфлације, јер из прегледа понуда банака то не уочавам?
Колико су биле у ово доба прошле године? Колико су камате на штедњу, које су, по мом мишљењу, релативно ниске, мотив за штедњу која расте, што није спорно? Која је исплативија, девизна или динарска?
Одговор: Према последњим расположивим оперативним подацима (25. октобар 2023), укупна штедња становништва износила је 15,1 милијарду евра. Највећи део штедње односи се на девизну штедњу, која је износила 14,1 милијарду евра, док је динарска штедња износила рекордне 118,4 милијарде динара. Дакле, динарска штедња је премашила противвредност од једне милијарде евра.
И девизна и динарска штедња бележе тренд дугорочног раста, који је настављен и у 2023. години, што је пре свега резултат остварене и очуване макроекономске и финансијске стабилности земље и показатељ очуваног поверења у стабилност домаћег банкарског система. Расту штедње у последњој години дана знатно је допринео и раст каматних стопа.
Динарска штедња бележи рекордан раст током 2023. године – закључно са 25. октобром раст износи 23% или 22,1 милијарду динара, док је девизна штедња у досадашњем току године повећана за 2,9% (тј. за 397,7 милиона евра).
Колике су сада просечне камате на штедњу у девизама и динарима? Да ли су повећане у последњој години дана с обзиром раст инфлације, јер из прегледа понуда банака то не уочавам? Колико су биле у ово доба прошле године?
Расту штедње у последњој години дана знатно је допринео и раст каматних стопа, што је у највећој мери резултат пооштравања монетарних политика Народне банке Србије и Европске централне банке, а делом и резултат промотивних понуда и активности банака започетих у периоду уочи и након Светског дана штедње 2022. године, које су поједине банке спроводиле и током 2023. године.
Каматне стопе на динарску штедњу релативно су више у поређењу с девизном штедњом. Одатле и тренд, који траје већ годинама, да динарска штедња расте бржим темпом од девизне. Према последњим расположивим подацима за септембар 2023. године, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у динарима износила је 4,97%, и то на орочену штедњу до једне године 4,85%, од једне до две године 5,27% и преко две године 5,19%.
На међугодишњем нивоу, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у динарима повећана је за 1,52 процентна поена, са 3,45% крајем септембра 2022. године на 4,97% крајем септембра 2023. године. При томе, каматне стопе на орочену штедњу до једне године повећане су за 1,44 процентна поена (са 3,41%), од једне до две године за 2,38 процентних поена (са 2,89%) и преко две године за 1,05 процентних поена (са 4,14%).
Када је реч о штедњи у еврима, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у септембру износила је 3,59%, и то на орочену штедњу до годину дана 3,47%, од једне до две године 3,78% и преко две године 3,19%.
У односу на септембар 2022. године, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у еврима повећана је за 1,88 процентних поена, са 1,71%, колико је износила у септембру 2022. године, при чему су каматне стопе на орочену штедњу до једне године повећане за 1,86 процентних поена (са 1,61%), од једне до две године за 2,35 процентних поена (са 1,43%) и преко две године за 0,98 процентних поена (са 2,21%).
Не можемо се сложити с тим да су камате на штедњу релативно ниске. Оне су у нашој земљи у знатној мери испратиле пооштравање монетарних услова Народне банке Србије и Европске централне банке путем повећања референтних каматних стопа.
Примера ради, од априла 2022. године (када је Народна банка Србије започела повећање референтне каматне стопе) референтна каматна стопа Народне банке Србије повећана је за 5,5 процентних поена, а просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у динарима повећана је за 3,22 процентна поена. Ако поредимо период од почетка пооштравања монетарне политике Европске централне банке (јул 2022. године), као резултат раста депозитне стопе Европске централне банке за 4,5 процентних поена, порасле су каматне стопе на новоположене депозите становништва за 2,27 процентних поена.
Чињеница да и динарска и девизна штедња расту, као и да је ове године забележен најдинамичнији раст динарске штедње до сада (готово четвртину), говори у прилог томе да актуелни ниво каматних стопа на штедњу није демотивишући фактор за штедише. Треба имати у виду да су тренутно каматне стопе на штедњу више него што су биле претходних година и да штедња у банци у односу на штедњу у „сламарицама”, поред веће сигурности и безбедности уложеног новца, доноси одређени принос, док штедња у „сламарицама” не доноси никакав принос, чак долази и до реалног обезвређења новца током времена услед инфлације.
Изузетно је важно истаћи да улога и значај штедње у банкама, као доминантан и најсигурнији начин очувања вредности и физичке сигурности финансијске имовине у Републици Србији, посебно долази до изражаја у турбулентним периодима. При томе, у условима повећане глобалне инфлације, која је присутна и у Србији, од изузетне је важности доносити рационалне одлуке у погледу улагања и задуживања, на основу информација којима се располаже сходно датим околностима. Према пројекцијама Народне банке Србије, у наредном периоду инфлација ће наставити да се смањује и очекујемо да до краја 2023. године износи око 8%, да би у 2024. години наставила с даљим успоравањем и средином године се нашла у циљаним оквирима (3 ± 1,5%). Банкарски сектор у Републици Србији је стабилан, високо ликвидан и добро капитализован и у том смислу, грађани могу бити уверени у стабилност и сигурност пословања банака, као и сигурност својих штедних депозита. Такође, желимо да подсетимо на то да су и динарски и девизни депозити клијената у банкама, у складу са одредбама Закона о осигурању депозита, осигурани до износа од 50.000 евра у динарској противвредности.
Последња објављена редовна полугодишња анализа Народне банке Србије о исплативости динарске и штедње у еврима за период од јуна 2012. до јуна 2023. године, која је објављена у августу 2023. године, потврдила је да је, као и до сада, исплативије штедети у домаћој валути, без обзира на временски оквир штедње, односно и у дугом, и у кратком року.
Већој исплативости штедње у домаћој валути допринели су:
Најновија анализа исплативости штедње биће објављена 31. октобра 2023. године, на Светски дан штедње.
Кабинет гувернера
