02.04.2024.

Репо операције уобичајени инструмент монетарне политике за повлачење вишка новца који даје резултат у борби са инфлацијом, а не извор зараде банака

Поводом неутемељених, неуких и сензационалистичких навода појединаца у вези с редовним операцијама Народне банке Србије, Народнa банкa Србије подсећа да је повлачење вишка динарске ликвидности из банкарског сектора путем (реверзних) репо трансакција главни инструмент монетарне политике који се користи ради остваривања основног законом дефинисаног циља централне банке Србије – постизање и одржавање стабилности цена.

Као одговор на појачане инфлаторне притиске, с којима се готово читав свет суочио, Народнa банкa Србије је од октобра 2021. постепено повећавала каматну стопу која се примењује у репо трансакцијама. Каматне стопе су подизале и друге централне банке које су у режиму циљања инфлације. Међутим, за разлику од многих које су своје каматне стопе подизале агресивно (нагло у кратком периоду), Народна банка Србије је имала благовремен, постепен, али континуиран приступ, водећи рачуна да раст каматних стопа не угрози привредни раст и финансијску стабилност, омогућавајући притом да се економски субјекти прилагоде новом амбијенту повишених каматних стопа.

Рестриктивна монетарна политика је нужно морала да доведе до одређеног пада кредитне активности, што и јесте био циљ, јер се тако доприноси смањењу инфлације, што сваки економиста зна.

Да је монетарна политика Народне банке Србије у овом периоду била вођена на прави начин, говоре и чињенице да се инфлација од априла претходне године, 11 месеци узастопно, налази на стабилно опадајућој путањи и да већ у наредним месецима очекујемо њено враћање у границе циља, а да истовремено у претходне три инфлаторне године имамо позитивне реалне стопе раста друштвеног производа.

Према томе, повлачење вишка ликвидности из банкарског сектора није фактор који је утицао на смањење кредита привреди, јер у систему има сасвим довољно ликвидности.

Улагање банака у репо трансакције Народне банке Србије није конкуренција кредитима привреди и становништву, између осталог, јер репо трансакције имају кратак рок од свега седам дана, а нарочито због тога што су каматне стопе на кредите привреди и становништву више, а тиме су и могућности банака за зараду веће.

Раст профитабилности банкарског сектора у Србији, али и у свету, потиче од општег раста каматних стопа у борби против инфлације, што није карактеристика само домаћег банкарског система. Не треба заборавити ни да су у претходном периоду, током низа година, банке пословале у амбијенту веома ниских каматних стопа.

Што се тиче раста вишка динарске ликвидности у банкарском сектору, а тиме и износа који Народна банка Србије повлачи путем репо трансакција, треба имати у виду његово порекло, јер нема сваки вишак исти карактер и ефекте.

Вишак динарске ликвидности у нашем банкарском сектору последњих година је превасходно резултат интервенција Народне банке Србије нето куповином девиза на домаћем девизном тржишту ради спречавања прекомерног јачања динара према евру у условима снажних апрецијацијских притисака. Ти притисци настају услед повећане понуде девиза по основу страних директних инвестиција, извоза, туризма, дознака и друго.

Куповином девиза Народна банка Србије увећава девизне резерве земље, које се налазе на рекордним нивоима, чиме се повећава отпорност наше земље на екстерне потресе.

Пласманом девизних резерви у иностранству Народна банка Србије остварује приходе, који су последњих година знатно повећани, такође због раста каматних стопа на међународном финансијском тржишту, пре свега услед пооштравања монетарних политика водећих централних банака у условима раста глобалних инфлаторних притисака – Европске централне банке и америчког ФЕД-а, у чије валуте првенствено улажемо резерве.

Приходи од пласмана девизних резерви знатно превазилазе расходе које Народна банка Србије има по основу стерилизације вишка динарске ликвидности путем репо трансакција и других монетарних операција, тако да је финансијски резултат Народне банке Србије по основу монетарних и девизних операција свих ових година позитиван.

Чињеница је да је Народна банка Србије и у 2023. години по основу монетарних и девизних операција остварила позитиван резултат односно добит из оперативног пословања, јер су приходи на пласмане девизних резерви премашили трошкове повлачења вишкова динарске ликвидности.

Свако ко боље разуме економске токове, ово би требало да зна, а очигледно је да они који олако износе неутемељене и нетачне тврдње морају да обнове градиво. Стога их је, да се не муче, подсетила овај пут управо Народна банка Србије.

Кабинет гувернера