11.06.2024.
Уважени домаћини, господине Коланђели, господине Петровићу,
„Бојим се дана кад ће технологија надмашити нашу људску интеракцију.” Давно је рекао Алберт Ајнштајн. Ми смо сада у периоду фантастично брзих промена. На нама је да прихватимо све добре стране технологија и да ми управљамо њима у функцији развоја друштва, јер је човек створио и унапређује технологије, а не обрнуто.
Поштоване даме и господо,
Задовољство ми је да вас поздравим у своје име и у име Народне банке Србије. И у послу, као и у животу, увек смо суочени и са приликама, и са изазовима. Са изборима. Оно што нас међусобно разликује јесте начин на који на њих реагујемо. За мене је највећа прилика улагање у људе и у знање. Јер на људима почивају државе и све институције!
Кад кажемо развој технологија, прва помисао је развој информатичких технологија. За разлику од ранијих технологија које су доносиле углавном само користи људима и друштву, данас свака иновација и даје и одузима. Даје осећај значаја појединцу јер може да буде виђен и даје му слободу да каже све. Даје му осећај да цени његово време као највреднији ресурс, који је лична драгоценост, јер може лакше и брже да обави многе послове. Даје му више слободног времена.
Али – oдузима слободу и приватност. У име слободе човеку се одузима слобода.
Речима песника-лекара:
*Потребу да верује цивилизација користи тако да нахрани један део човека
Нахрани делић његове потребе
А целог човека подјарми, заузда, оседла.*
Павле Ковачевић „Кругови живота”
А човека човеком чине користан рад и однос с другим. Човек не постоји без ентузијазма и воље да ради (да учи, да ствара, пише, слика... ) и не постоји без интеракције с другим (људима). Човек је уникат и незаменљив.
Та чињеница никад не сме да се занемари. Посебно не смемо да је занемаримо ми који смо одговорни за финансијски систем, чије функционисање треба и мора да се унапређује у интересу човека. А мера унапређења финансијског система и корист од тога зависи од угла гледања. И разликује се од посматрача до посматрача: да ли је то појединац вођен личним интересом, компанија која такође има свој специфичан угао гледања, удружење или једна индустрија или је то Нaродна банка Србије, која има одговорност за макроекономску стабилност укупног система и свих учесника заједно. У спровођењу тог мандата и одговорности Нaродна банка Србије јесте подршка свима, али очекује да и остали учесници имају свест о значају стабилности, која је у интересу сваког од њих.
Свака промена се успорава с изговором, да је потребно прилагођавање или промене у ИТ систему. А то је и компликовано и скупо. И наравно, цена се ретко дели између учесника – банака и клијената. Плаћају корисници услуга.
Одговорност се помера с банке на ИТ компанију која је увела софтвер, на вендора који је део система.... Банка, њена поузданост и углед постају зависни од трећих који се намећу као први?!
Интелигентни роботи и свесни људи? Не постоји дилема.
Човек је мерило ствари. Уникат. Креативност човека је јединствена. Свемир ствара оригинале. Вештачка интелигенција ствара реплике – копије од учитаних алгоритама. Од информација које су унете у систем. Недостају прави подаци. Зато вас молим да у трци са иновацијама у име бољег живота човека, човек у чије име све радимо, не доживи пораз!!!
Комплексност садашњег момента чини то што су услови у којима радимо једни од економски најизазовнијих у историји, али и технолошки најнапреднијих! А с обзиром на то да су раст и развој финансијског и реалног сектора блиско повезани и међусобно условљени, ја ћу данас говорити о:
Када говоримо о приликама и изазовима, чињеница је да дигитална трансформација мења сваки посао. Она штеди време као најдрагоценији ресурс и ослобађа људске ресурсе за рад на комплекснијим задацима. Према студији из прошле године која је обухватила 600 компанија на глобалном нивоу, њих 64% верује да ће примена вештачке интелигенције повећати њихову продуктивност, док 40% изражава забринутост у погледу зависности од технологије. Према другој студији, очекује се да ће банкарска индустрија имати велике позитивне ефекте од дигиталне трансформације у износу од око 9% до 15% оперативног добитка. Поред аутоматизације рутинских задатака и процеса, дигитална трансформација омогућава и напредну аналитику, квалитетније персонализоване услуге, али и квалитетније управљање ризиком. Истовремено, корисници су дефакто добили сервис који ради 24 часа, седам дана у недељи.
Дакле, прилике су огромне, али ни изазова није мало попут сајбер безбедности, ризика поверавања послова трећој страни или разних облика такозваног фишинга. Ми, као креатори политика, свесни смо и да квалитативни технолошки напредак каквом сведочимо доводи и до већих промена на тржишту рада. Расте потреба за радном снагом специфичних компетенција, а за неким пословима тражња се смањује, на чему морамо да радимо заједно са сектором образовања. И ми као регулатор, и ви као послодавци. Терет који носи регулатор данас знатно је већи него, чини се, икада пре, јер не само да мора да обезбеди стабилност већ сада то мора скоро у трку. Ви, као представници компанија и банкарске индустрије, на улагања у технологије морате да гледате на средњи и дуг рок.
Сарадња јавног и приватног сектора у овој области посебно је важна, као и лични примери.
Народна банка Србије се одлучила да буде на челу трансформација привреде и друштва, али никад не запостављајући сигурност и стабилност система. Комбинацијом модерне регулативе и иновативних решења, Народна банка Србије већ пуну деценију предводи јачање финансијске инфраструктуре и дигитализацију финансијских услуга.
Доношењем Закона о платним услугама 2014. године, а затим и изменама и допунама из 2018. године, створили смо услове за увођење савремених начина плаћања, као и за модернизацију платног промета. Неке од кључних предности доношења и унапређења овог закона су:
Израдом и развојем нашег система за инстант плаћања – IPS НБС значајно смо допринели расту безготовинских трансакција, а тиме и већој финансијској инклузији, смањењу сиве економије и економском напретку Србије.
Подаци о коришћењу услуга које смо омогућили потврђују да се за лакше, брже и јефтиније услуге лако опредељујемо:
Законом о заштити корисника финансијских услуга и другим прописима омогућили смо и закључење уговора на даљину, а подаци потврђују да је то подстакло развој и дигиталних кредитних производа.
Сада идемо даље.
Даме и господо,
У стручним радовима бројни аутори оцењују да ратови, империје, филозофије и религије нису успели да учине на плану друштвеног развоја онолико колико је то успео развој технологије, који је криву друштвеног развоја заокренуо за деведесет степени. И чињеница је да су финансијске услуге данас неупоредиво доступније и брже.
Ипак, уместо да се питамо каква ће бити будућност за десет година, треба да се фокусирамо на оно што се неће променити. За мене, то је фокус на човека и оно што је добро за њега. До одрживог раста, који нам је свима циљ, не стиже се ни спринтом ни маратоном јер у нашем послу нема коначних победа. Речи су почетак, а само дела и резултати говоре о свима нама. У духу назива првог панела – да свако пређе с речи на дело. А начин рада Народне банке Србије ће остати – дела! Оно што је важно јесте да свако од нас има избор! Избор је да ли ћемо у развоју да предводимо, што може да значи и излагање ризику, или ће наша улога бити да пратимо друге, што значи и пропуштене шансе.
Глобални услови у претходних неколико година пред централне банке стављали су избор између стабилности цена, привредног раста и финансијске стабилности. Ми смо обезбедили да се инфлација врати у циљане оквире, очували смо финансијску стабилност земље, као и привредни раст, који се враћа на високе претпандемијске стопе! Због тога су макроекономска стабилност и структурне реформе наш кључни потенцијал и наше кључно наслеђе за наредне генерације. Али је важно и да заједнички тражимо најбоља решења и да приватни сектор паметно инвестира у развој и одржив раст. Због тога смо ту.
Желим вам успешну Другу конференцију!
Др Јоргованка Табаковић, гувернер