08.07.2024.
Питања: Да ли ће бити измена и на шта се односе? Ко је предложио измене Народној банци Србије? Који су следећи кораци у процедури усвајања? Које су највеће измене и шта ће то значити у пракси? Шта, конкретно, подразумева отворено банкарство које ће овим изменама закона бити омогућено у Србији? (Поготово из угла грађана, па и фирми као корисника банкарских услуга) Које су кључне измене овог закона посматрано из угла корисника? Да ли ће се, и шта конкретно, променити за банкарске кориснике усвајањем новог закона? Молим вас за појашњење нових услуга - шта, конкретно, подразумева "иницирање плаћања" (ко иницира плаћање - са чијег рачуна и у којим ситуацијама), а шта "пружање информација о рачуну" (коме се дају информације о рачунима корисника)?
Одговор : Модернизација платног система Републике Србије започета је 2014. године захваљујући активностима Народне банке Србије, и то доношењем модерног Закона о платним услугама у који су уграђена тада важећа правила која су се примењивала у Европској унији и најбоља светска пракса у овој области. Отворено је тржиште и за небанкарске пружаоце платних услуга (платне институције и институције електронског новца) као конкуренције банкама, чиме је унапређена понуда различитих врста дигиталних платних услуга и успостављен ефикасан механизам заштите корисника платних услуга. Донети су и прописи који су омогућили уговарање финансијских услуга на даљину и уз примену видео идентификације, смањени су трошкови у пословању са платним картицама. Оно што је од кључне важности – још од 2018. године грађанима и привреди је доступан у глобалним размерама најмодернији, сервис за плаћања – систем за инстант плаћања Народне банке Србије који омогућава пренос новца у свега неколико секунди у свако доба дана током целе године, а на основу те инфраструктуре развили смо бројне сервисе засноване на инстант принципу плаћања за различите потребе грађана и привреде. Омогућавање инстант начина преноса новца у неколико секунди и за различите потребе, представља врхунац онога што платна индустрија у глобалним оквирима у овом тренутку може да понуди, а таква платна решења наша земља већ годинама има на располагању. Примера ради, Европска унија још увек нема широко распрострањена инстант плаћања а и не располаже за разноврсним решењима заснованим на инстант методу плаћања која су и нашој земљи већ у употреби (нпр – инстант плаћања на интернету, плаћања рачуна путем стандардизованог QR кода, инстант плаћања у продавницама, инстант плаћања употребом само мобилног телефона корисника). Све наведено указује на висок степен развијености тржишта платних услуга у земљи и то да наши грађани и привреда већ дужи низ година имају доступне најмодерније могуће платне услуге од којих поједине још увек нису доступне ни у земљама ЕУ, земљама региона и у свету. Са циљем додатног повећања конкуренције између банака и небанкарских пружалаца платних услуга, што би по правилу требало да доведе до тога да се постојећа иновативна платна решења додатно обогате новим функционалностима, предложене су измене и допуне закона који уређује платне услуге којим се уводи отворено банкарство. У Европској унији, пре свега због њене величине, развој обично иницира тржиште, за разлику од Републике Србије где се иновације у финансијском систему најчешће спроводе тако што иницијатива започиње од Народне банке Србије која обезбеди одговарајуће услове и инфраструктуру, и већ дужи низ година је главни катализатор промена на тржишту, иако то није традиционално улога централних банака, а затим се финансијски сектор прикључује тим иницијативама и омогућава грађанима и привреди иновативна платна решења. Отворено банкарство јесте концепт који се прво појавио у појединим земљама Европске уније (Немачкој, Холандији и Шведској - Sofort Überweisung, iDeal и Trustly ), након чега је Европска унија одлучила да ову врсту нових платних услуга регулише са циљем стварања простора за додатно унапређење конкуренције на тржишту платних услуга и веће заштите корисника код употребе тих решења. Дакле, принцип који је ЕУ применила је да се приступило регулисању након што се услуга појавила на тржишту, што је другачија пракса у односе на нашу земљу где је Народна банка Србије успостављањем технолошки најсавременије платне инфраструктуре дала кључни импулс бржем развоју тржишта платних услуга, a што показују и статистички подаци у претходном периоду. Предложеним изменама Закона о платним услугама стварају се услови за појаву две нове врсте небанкарских пружалаца платних услуга, а омогућава се и да постојећи пружаоци платних услуга додатно прошире лепезу својих платних услуга за крајње кориснике за два нова сервиса која ће превасходно моћи да пружају наведени нови ентитети, али и постојећи пружаоци платних услуга уколико се за то одлуче. Као нова финансијска услуга - отворено банкарство - представља пословну праксу у којој банке и други пружаоци платних услуга омогућавају две нове врсте платних услуга намењених корисницима платних услуга (грађанима и привредним субјектима). Реч је услугама иницирања плаћања у име и за рачун корисника са платног рачуна који тај корисник има отворен код другог пружаоца платних услуга (банке) и услуга обједињеног прегледа информација о платним рачунима које корисник има отворене код више пружалаца платних услуга. Иако иницирање плаћања од стране корисника и сада постоји као услов да се платна трансакција изврши (давањем платног налога путем мобилног или електронског банкарства, као и платном картицом на физичком или интернет продајном месту), иницирање плаћања у оквиру концепта отвореног банкарства представља додатну услугу иницирања платног налога на захтев корисника платне услуге од стране лиценцираног пружаоца, а на терет платног рачуна платиоца који се води код другог пружаоца платних услуга. У пракси, ова услуга функционише у електронској трговини када корисник, на пример путем мобилног телефона, одабере жељени производ на некој интернет-продавници и унесе своје податке о рачуну. Тада му се појављује избор платног инструмента, попут сервиса PayPal, картичног плаћања или плаћања преко пружаоца услуге иницирања плаћања (PISP, Payment Initiation Service Provider), што се углавном појављује под именом „Pay by bank“, „Pay through bank“ или слично. Када корисник одабере да плати преко PISP, у следећем кораку бира преко које банке или платне институције жели да изврши плаћање и са ког рачуна, уколико их има више. По одабиру пружаоца платне услуге, крајњи корисник потврђује свој идентитет и плаћање се извршава. Неки од највећих пружалаца ових услуга у Европи су британски Volt, шведски Trustly или литвански kevin. Главна предност је да, у односу на постојеће начине интернет плаћања, ова услуга омогућава да се плаћање обави без употребе платне картице (већ да буде класичан налог за пренос јер тај нови пружалац платних услуга ће имати имати приступ корисниковом рачуну код банке на основу сагласности корисника), што ствара простор да се за домаће интернет трговце понуде нека нова платна решења која ће бити лакша за интеграцију и са нижим трошковима. Ми већ у нашој земљи имамо омогућено инстант плаћање на интернету, дакле без употребе платне картице, али и без потребе укључивања посредника (што како смо претходно навели још увек не постоји у земљама ЕУ). Са друге стране, пружање информација о рачунима је услуга која се пружа преко интернета и којом се пружају груписане информације о једном или више платних рачуна које корисник платних услуга има код другог пружаоца платних услуга или код више пружалаца платних услуга. Ове информације пружају се путем апликације, која пружа сабране податке о трансакцијама и стањима за више платних рачуна на једном месту. Основна идеја иза овога јесте да корисник лакше управља личним финансијама (прати потрошњу и расположиви буџет). Управо су пружаоци услуге пружања информација о рачуну (AISP, Account Information Service Providers) они који развијају и нуде такве апликације на тржишту. Корисници ће имати још једну предност, а то је могућност прегледа свих својих података о рачунима и другим финансијским активностима на једном месту (без обзира на број банака са којима су уговорном односу), што пружа бољи преглед и контролу над личним финансијама. Такође, овако обједињене податке о промету са рачуна корисник може доставити и финансијској институцији када аплицира за неку од финансијских услуга (нпр. када подноси захтев за кредит код банке код које нема отворен платни рачун где сада мора да достави доказе о промету на рачуну – изводе или потврде банке). Неки од познатијих пружалаца услуге пружања информација о рачунима су британски Exactly и шведски Brite . У оквиру отвореног банкарства, постојаће дефинисани минимални обим података којима ће банке (код којих корисници имају рачун) морати да дозволе приступ другим учесницима на тржишту (другим банкама, платним институцијама, институцијама електронског новцa и сл). Ови подаци, које ће пружаоци платних услуга моћи да размењују само уз изричиту сагласност корисника (коју корисник може у сваком тренутку повући), тичу се превасходно информација о рачунима и трансакцијама. Подзаконским актима које Народна банка Србије такође припрема биће на јасан начин уређена правила и стандарди за сигурну и безбедну комуникацију и размену података која ће се вршити код пружања наведених услуга.
Пружалац услуге иницирања плаћања и пружања информација о рачуну може бити привредни субјект, који за обављање ових услуга добије дозволу Народне банке Србије и који је уписан у регистар платних институција који Народна банка Србије води у складу са Законом о платним услугама. Такође, и лиценцирани пружаоци платних услуга (платне институције, институције електронског новца и банке) моћи ће да пружају ове нове услуге у складу са законом. Надзор над пружањем ових и других врста платних услуга вршиће, као и до сада, Народна банка Србије. Поред концепта отвореног банкарства, нови законски оквир доноси новине које се односе и на заштиту корисника приликом извршавања плаћања. Изменама и допунама Закона о платним услугама повећава се сигурност електронских плаћања и мере заштите које се примењују и утврђено је када се примењује „поуздана аутентификација корисника“ (Strong Customer Authentication – SCA) код пружалаца платних услуга. Поуздана аутентификација корисника је поступак којим се потврђује идентитет корисника, као и сама трансакција. Сврха овог концепта је да смањи ризик од приликом плаћања путем интернета, као и да повећа поверљивост података о кориснику. Такође, доношењем новог Закона о платним услугама постављене су претпоставке за још веће унапређење и модернизацију платног промета у земљи и са иностранством, повећање конкуренције на тржишту платних услуга применом концепта отвореног банкарства, увођење додатних опција за плаћање у електронској трговини, унапређење сигурности корисника платних услуга, а нарочито потрошача приликом употребе платних картица. Истичемо и то да су измене и допуне Нацрта закона о платним услугама којима се уводи отворено банкарство део активности које се спроводе на испуњењу критеријума за прикључење Републике Србије Јединственом подручју за плаћања у еврима (SEPA – Single Euro Payments Area) које има за циљ омогућавање ефикаснијих плаћања са државама чланицама ЕУ и другим државама које су део SEPA. Такође, напомињемо и да Народна банка Србије, након завршене јавне расправе, спроводи анализу коментара који су достављени од стране стручне јавности и других заинтересованих страна. Након спроведене анализе, Нацрт Закона о платним услугама биће упућен на скупштинску процедуру на усвајање.
Кабинет гувернера
