03.10.2024.

Портал Бизнис – питања у вези са задуживањeм предузећа у иностранству

Питања: На данашњој презентацији Кварталног монитора изнет је податак да се у другом тромеечју ове године привреда задужила у иностранству за 419 милиона евра, што је, како је речено, највећи тромесечни износ у последњих 15 година. Kолико су се укупно компаније које послују у Србији задужиле у иностранству у последњих 15 година и у последњих пет година, као и у које сврхе се задужују? Ако је могуће, молим вас, и за податак у којим државама се налазе седишта највећих зајмодаваца. Такође, молим вас и за одговор на питање у којим случајевима је могуће да домаће компаније „прескоче” домаће банке и задуже се у иностранству.

Одговор: Податак који је изнет на презентацији Кварталног монитора, у којем је наведено да се током другог тромесечја 2024. године привреда задужила 419 милиона евра (радило се о прелиминарном податку, коначан податак заправо износи 397 милиона евра) представља податак о нето задужењу привреде према иностранству по основу финансијских кредита и обухвата нето коришћење краткорочних (до годину дана) и дугорочних кредита.

На податак о нето коришћењу кредита у одређеном тромесечју утиче не само то колико се привреда задужила већ и колико је у датом тромесечју отплатила кредита. При томе, треба имати у виду да коришћења и отплате кредита немају исту сезонску динамику и да је обично у другом тромесечју сезонски веће коришћење кредита од отплата, а на сам податак може утицати и то каква је у конкретном тромесечју била динамика узимања и враћања краткорочних кредита. Због тога сматрамо да није адекватно посматрати само податак у једном тромесечју и на основу њега доносити закључке.

Коришћење кредита из иностранства у овој години може се довести у везу са убрзањем инвестиционог циклуса, при чему се и на домаћем тржишту бележи раст кредитне активности према сектору привреде и у осам месеци ове године кредити привреди на домаћем тржишту повећани су за 57 милијарди динара.

У вези с вашим питањем о томе колико су се предузећа задужила у претходном периоду, обавештавамо вас да су се у претходних пет година (2019–2023) предузећа по основу узетих финансијских кредита нето задужила у иностранству за око 2,3 милијарде евра, док се, кумулативно посматрано, за период од 2007. до 2023, за који су доступни упоредиви подаци, привреда нето задужила за 3,7 милијарди евра.

Кредитни послови са иностранством регулисани су Законом о девизном пословању, и то као кредити, које одобрава банка или страна банка, и зајмови између резидената и нерезидената.

У складу с поменутим законом, резиденти – правна лица могу се задужити у иностранству на два начина:

1. узимањем финансијских кредита и зајмова у девизама које, у складу са Законом, нерезидент – зајмодавац одобрава резиденту – дужнику тако што средства ставља на располагање уплатом на рачун дужника;
2. узимањем комерцијалних кредита и зајмова у девизама и динарима повезаних с спољнотрговинским прометом робе и услуга, који обухватају одложено плаћање и плаћање унапред робе и услуга до годину дана с каматом, односно преко годину дана као и финансирање одложеног плаћања и плаћања унапред робе и услуга које кредитор или зајмодавац одобрава дужнику – купцу по спољнотрговинском промету робе и услуга тако што по налогу купца обавезу измирује непосредно продавцу.

Изузетно, резиденти – правна лица могу узети кредит или зајам у динарима код међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције чији су оснивачи стране државе.

Резидент – домаће правно лице је у обавези да о предметном задужењу извести Народну банку Србије пре коришћења средстава зајма, и то преко домаће банке преко које ће се користити средства зајма из иностранства, достављањем прописаних КЗ образаца и документације, у роковима и на начин прописан Одлуком о извештавању о кредитним пословима са иностранством, која је донета на основу наведеног Закона.

Кабинет гувернера