27.12.2024.

Саопштење о резултатима рада Народне банке Србије у 2024. години

Испуњен је један од кључних стратешких циљева – Србија је добила кредитни рејтинг инвестиционог ранга.

• Инфлацију смо у мају ове године вратили у границе циља (3±1,5%), где је и остала.
• И у 2024. одржали смо релативну стабилност динара према евру:
  • динар је према евру номинално ојачао за 0,2%, а
  • Народна банка Србије је по основу интервенција на девизном тржишту нето купила 2,5 милијарди евра (закључно са 25. децембром).
• Година 2024. седма је од последњих осам година (од 2017) у којој је Народна банка Србије нето купац девиза – у укупном износу од 11,6 милијарди евра (закључно са 25. децембром).
• Бруто девизне резерве су на највишим нивоима икада забележеним и износе 29 милијарди евра.
• Злато у девизним резервама и у 2024. години наставили смо да увећавамо – укупно за 8,1 тону, на рекордних 48 тона.
• Уз раст цене злата на светском тржишту, вредност златних резерви достигла је нови рекорд од 3,9 милијарди евра, што представља око 13% девизних резерви.
• Динарска штедња је у 2024. години остварила рекордан номинални раст од преко 49 милијарди динара (35%), на преко 187 милијарди динара.
• Каматне стопе на нове динарске кредите становништву смањене су за преко 200 базних поена, а на нове динарске кредите привреди за преко 50 базних поена (закључно с новембром).
• Усвојили смо прописe из надлежности НБС којима ће се омогућити спровођење државног програма стамбених кредита за младе.
• Донели смо одлуку о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредиту закључених с корисником – физичким лицем, остајући посвећени заштити интереса корисника финансијских услуга, што ће бити посебно уређено и законом.
• Обезбеђено је истовремено свођење инфлације у циљане оквире, као и висок раст бруто домаћег производа који ће бити један од највећих у Европи. Кумулативно посматрано, премашиће претпандемијски ниво за преко 18%.
• Остварен је нови рекордан прилив страних директних инвестиција од преко 5 милијарди евра.
• ММФ је одобрио Србији трогодишњи нефинансијски саветодавни Инструмент за координацију политика намењен земљама које спроводе добру економску политику.

Први пут у својој историји Србија стекла статус земље инвестиционог ранга

• Рејтинг агенција Standard & Poor’s повећала је кредитни рејтинг Србије на ниво инвестиционог ранга.
• Fitch и Мооdy’s , друге две водеће агенције, изгледе за повећање рејтинга Србије оцењују  као позитивне.
• Добијање статуса земље инвестиционог ранга одражава повољне макроекономске показатеље земље и повећану отпорност економије на спољне шокове. Истовремено, то је и потврда одговорног вођења економске политике у годинама иза нас.
• Овом одлуком добили смо и потврду онога што инвеститори већ дужи низ година показују високим страним директним инвестицијама и вредновањем хартија од вредности Републике Србију на нивоима карактеристичним за неке земље инвестиционог ранга.

Инфлација у границама циља Народне банке Србије

• Инфлација је од маја ове године у границама циља (3±1,5%), што је било у складу с пројекцијама Народне банке Србије.
• На повратак инфлације у границе циља утицали су мере монетарне политике Народне банке Србије, пад инфлационих очекивања, као и попуштање глобалних трошковних притисака.
• Према нашим пројекцијама инфлација ће у тим границама наставити да се креће и у средњем року.
• Дуже од десет година просечна инфлација у Србији је на нивоу инфлације у земљама централне Европе, док је у периоду пре тога била за 5 процентних поена виша.

Усидрена краткорочна и средњорочна инфлациона очекивања

• Средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора усидрена су унутар циљаног коридора дуже време, а у току 2024. године и очекивања за годину дана унапред била су унутар граница.
• Усидреност инфлационих очекивања говори о поверењу тржишних субјеката у мере монетарне политике и о кредибилитету Народне банке Србије.

Очували смо релативну стабилност курса динара према евру

• И у 2024. години очували смо релативну стабилност курса динара - динар је према евру номинално ојачао за 0,2%.
• Одговарајући на наставак интензивних притисака на страни понуде девиза, како динар не би прекомерно ојачао према евру, Народна банка Србије је по основу интервенција на девизном тржишту нето купила 2,5 милијарди евра (закључно са 25. децембром).
• Година 2024. седма је од последњих осам година (од 2017) у којој је Народна банка Србије нето купац девиза – у укупном износу од 11,6 милијарди евра (закључно са 25. децембром).

Девизне и златне резерве бележе нове рекорде

• Бруто девизне резерве су на највишим нивоима икада забележеним и износе 29 милијарди евра.
• Током 2024. године бруто девизне резерве повећане су за 4,1 милијарду евра, и то највећим делом на најздравији начин –  нето куповином девиза за динаре од стране Народне банке Србије на домаћем међубанкарском девизном тржишту.
• Злато у девизним резервама и у 2024. години наставили смо да увећавамо – за 8,1 тону, куповинoм 5 тона злата на међународном тржишту и 3,1 тоне злата из домаће производње.
• Већа количина, уз раст цене злата на светском тржишту, повећала је вредност златних резерви на нови рекорд од 3,9 милијарди евра, што је око 13% укупних девизних резерви.

Нови рекордан раст динарске штедње

• Динарска штедња је у 2024. забележила највећи номинални годишњи раст до сада (од 2001. откад се прате подаци).
• Уз раст за 49 милијарди динара (за 35%) у 2024. години достигла је ниво од 187 милијарди динара.

Повољније финансирање у динарима и раст кредитне активности

• У 2024. години смањили смо референтну каматну стопу за укупно 75 базних поена, на 5,75%.
• По том основу каматне стопе на нове динарске кредите грађанима смањене су за преко 200 базних поена, а на нове динарске кредите привреди за преко 50 базних поена (закључно с новембром).

Раст бруто домаћег производа у 2024. један од највиших у Европи

• Добре и координиране политике условиле су истовремено увођење инфлације у циљане оквире и висок раст економске активности.
• Уз пројектовани раст бруто домаћег производа од 3,8% Србија ће имати један од најбољих резултата у Европи у 2024. години.

• Кумулативно посматрано, бруто домаћи производ ће премашити претпандемијски ниво за преко 18%.
• Значајан допринос том расту даје и приватна потрошња, као резултат раста запослености и зарада, као и приватне и државне инвестиције.

Нови рекордан прилив страних директних инвестиција

• И ове године биће забележен нови рекордан прилив страних директних инвестиција од преко 5 милијарди евра.

• Стране директне инвестиције су задржале географску и пројектну распрострањеност, што доприноси расту продуктивности, запослености и конкурентности наше привреде, о чему сведоче и подаци:
  • Укупан извоз робе и услуга 2024. године, према нашој процени, премашиће 43 милијарде евра, чему ће знатно допринети и отпоран извоз прерађивачке индустрије, упркос ниској екстерној тражњи.
  • Стопа незапослености у Србији је у 2024. години додатно је смањена  на најнижи ниво од 8,1% (подаци за треће тромесечје 2024).

Међународни монетарни фонд одобрио је Србији нови трогодишњи нефинансијски инструмент

• И у току 2024. године разматрања спровођења двогодишњег стендбај аранжмана који је Република Србија закључила с ММФ-ом у децембру 2022. године била су успешна, уз оцену да је Србија забележила импресивне резултате.
• Уз одличне резултате и континуирану стабилност економских показатеља аранжман се још од другог разматрања програма (децембар 2023. године) третирао као аранжман из предострожности (од тада расположива средства нису коришћена).
• У децембру 2024. године ММФ је по трећи пут Србији одобрио нефинансијски саветодавни Инструмент за координацију политика намењен земљама које спроводе снажну економску политику. Таква одлука говори да Фонд и у средњем року очекује наставак добрих економских политика.
• Генерални директор ММФ-а, госпођа Кристалина Георгијева похвалила је снажан напредак Србије у претходном периоду уз оцену да је Србија светла тачка у Европи.

Очували смо финансијску стабилност и олакшали отплату кредита

• И током 2024. године задржана је:
  • висока адекватност капитала банкарског сектора (показатељ адекватности капитала скоро 22%),
  • повољна структура капитала – око 92% чини најквалитетнији основни акцијски капитал,
  • добра ликвидност банкарског сектора - сви релевантни показатељи и даље бележе двострукo веће вредности од минимално прописаних.
• Побољшан је квалитет кредитног портфолија банкарског сектора - учешће проблематичних кредита је на историјском минимуму од 2,69%.
• Усвојили смо прописe из надлежности НБС којима ће се омогућити спровођење државног програма стамбених кредита за младе.
• Мере којима су привремено ограничене каматне стопе на стамбене кредите дале су одличне резултате. Одобрено је преко 13.400 стамбених кредита у износу од скоро 900 милиона евра, а учешће проблематичних стамбених кредита додатно је снижено на 1,43% (новембар 2024. године).
• Преко 5.200 физичких лица у укупном износу од 4,5 милијарди динара искористило је олакшицу у виду реструктурирања готовинских, потрошачких и сличних кредита на рокове отплате три године дуже од редовног режима, што је помогло да се смањи оптерећеност њихових буџета.
• Репрограмирано је 5,57 милијарди динара кредита регистрованим пољопривредним газдинствима и лицима која се баве откупом и складиштењем воћа у хладњачама.
• Привременом мером која се односи на одобравање потрошачких кредита рочности до две године у износу до 90.000 динара физичким лицима се и у 2024. години омогућавала брза, ефикасна и једноставна кредитна процедура.
• Остварен је и раст свих релевантних параметара на тржишту осигурања:
  • У прва три тромесечја 2024. године капитал је повећан за 6,4%, билансна сума за 8,6% (на 417,1 милијарду динара), техничке резерве за 8%, а укупна премија осигурања за 14,7% међугодишње (на 132,6 милијарди динара).
  • У односу на период пре десет година - капитал, укупна имовина, техничке резерве и укупна премија осигурања више су него удвостручени, што је утицало и на генерално позитиван тренд премије по становнику и учешће премије осигурања у бруто домаћем производу.

Заштита и нова права корисника финансијских услуга

• До 16. децембра 2024. године Народна банка Србије решила је 2.053 притужбе корисника, од чега се највећи број односио на поступање банака (63,6%). Решено је 1.305 притужби на поступање банака, од којих је 41,5% било основано.
• У том периоду, финансијски ефекат за кориснике у поступцима по притужбама износи 82 милиона динара, док је на основу поступака посредовања остварен ефекат од 1,2 милиона динара.
• И у контролним поступцима остварени су знатни материјални ефекти за кориснике, где се након утврђивања одређене неправилности, често системске, банкама налаже њено отклањање према свим корисницима на које се она односи.
  • Финансијски ефекат који је за кориснике тако остварен у контролним поступцима ове године износио је 99,5 милиона динара.
  • Мере које је у овим поступцима донела Народна банка Србије не односе се само на материјално обештећење корисника, већ и на налоге преко којих се спречавају будуће неправилности и превентивно делује на банкарско тржиште.
• На основу активности Народне банке Србије у претходним годинама, велики број корисника кредита који их превремено отплаћује остварио је одређено умањење преосталог износа дуга.
  • На основу података и процена њихов ефекат на нивоу банкарског сектора износи око 5 милиона евра годишње.

Постављамо нове стандарде у иновацијама

• Током 2024. године, закључно са 24. децембром 2024. године, у RTGS систему и Kлиринг систему НБС реализовано је преко 227,2 милиона трансакција, чија је вредност износила око 215,1 хиљаду милијарди динара.
• Република Србија је са своје стране урадила све што је било неопходно за испуњење свих формалних критеријума за придруживање Јединственом подручју за плаћање у еврима (SEPA).
  • Усвојени су неопходни прописи (укључујући и измене и допуне Закона о платним услугама, којим је, између осталог, уведен и концепт отвореног банкарства),
  • У сарадњи са осталим државним институцијама израђен је нацрт апликације за прикључење SEPA који је достављен Европској комисији и Европском платном савету на мишљење.
• У Систему за инстант плаћања Народне банке Србије – IPS НБС систем у 2024. години реализовано је преко 85,3 милионa трансакција (закључно са 24. децембром 2024. године) што представља раст за више од 30,9% у односу на исти период 2023. године.
• Компанија Rakuten Viber исказала је интерес за увођење појединих сервиса заснованих на инстант плаћању у своју апликацију.
• Број трансакција иницираних путем скенирања NBS IPS QR кода повећан је за преко 37% у односу на претходну годину.
• На крају трећег тромесечја 2024. године за услуге:
  • мобилног банкарства било је регистрованих 4,5 милиона корисника, што је за 10,1% више него на крају 2023. године,
  • електронског банкарства била су регистрована 4,3 милиона корисника, што је за 5,5% него на крају 2023. године.

• Настављен је развој тржишта платних услуга које у нашој земљи, поред 20 банaкa, пружају и осам платних институција и седам институција електронског новца. Седам платних институција, пет  институција електронског новца и јавни поштански оператор пружали су платне услуге преко веома распрострањене мреже заступника.
• Настављено је са ширењем прихватне мреже UnionPay картица издатих у иностранству у DinaCard прихватној мрежи. До сада је прихватање UnionPay картица омогућено на 81% банкомата, док је на продајним местима омогућено на 73% ПОС терминала.

• Настављено је и ширење прихватне мреже за услугу  „Подигни динаре”, која корисницима омогућава да приликом плаћања на продајним местима подигну готов новац.
• Током 2024. године Међународном и Међубанкарском систему у девизама Народне банке Србије прикључила се и Банка Поштанска штедионица АД Београд, чиме је клијентима омогућила бржу и једноставнију реализацију девизних трансакција према учесницима у наведеним системима. Тренутно у Међународном и Међубанкарском клиринг систему у девизама НБС, поред Народне банке Србије, учествује и 13 банака са седиштем у Републици Србији, седам банака са седиштем у Босни и Херцеговини и једна банка из Црне Горе.

Послови са иностранством и мењачки послови

• НБС је и у 2024. години извршавала кредитне обавезе Републике Србије према иностранству поступајући као агент државе, евидентирала кредитне послове са иностранством (кредитна задужења и одобрења), вршила контролу девизног пословања (непосредна и посредна), и активно сарађивалa са бројним институцијама у земљи у циљу заштите финансијског и привредног система од ризика прања новца и других противправних радњи.
• Вршили смо и контролу мењачког пословања. Покренули смо поступак непосредне контроле на 289 мењачких места и извршили 257 посредних контрола мењачког пословања. Од 28 мењача привремено смо одузели овлашћење за обављање мењачких послова, јер је у поступку контроле утврђено да нису испуњавали услове за обављање мењачких послова утврђене законом и/или прописом Народне банке Србије, односно поступали су супротно одредбама закона и/или прописа.

„Пакет“ предлога за унапређење законодавног оквира

Припремили смо и „пакет“ законских предлога за унапређење регулаторног и супервизорског оквира у области банкарских и других финансијских услуга, првенствено с циљем додатне заштите корисника тих услуга и даљег развоја финансијског тржишта који ће, у правом смислу те речи, бити на услузи грађанима и привреди и доприносити економском развоју наше земље:

• Предлог закона о заштити корисника финансијских услуга - основни циљ је подизање стандарда и боља информисаност у коришћењу банкарских и других финансијских услуга, као и јачање правне сигурности, економске предвидљивости, односно стабилности у погледу положаја корисника финансијских услуга, ограничавањем каматних стопа на кредите – стамбене, потрошачке, готовинске, кредитне картице и прекорачење по рачуну.  
• Предлог закона о изменама и допунама Закона о банкама - јача се супервизорски механизам Народне банке Србије у оквиру банкарског сектора и унапређује законски оквир за реструктурирање банака образовањем Фонда за реструктурирање банака, којим се обезбеђује додатни степен заштите буџетских и јавних средстава и предупређује да спасавање потенцијалних проблематичних банака падне на терет пореских обвезника.
• Предлог закона о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије - предложене новине иду у корак са савременим тенденцијама централнобанкарског пословања у домену институционалних поставки и функционалних овлашћења централне банке. Истовремено, врши усклађивање с правним тековинама Европске уније у оквиру Преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика, ради јачања самосталности Народне банке Србије у оним деловима који су одређени као један од услова за затварање овог поглавља.

Кабинет гувернера